Patrijarh srpski Porfirije služio je na Vaskršnji ponedeljak, u manastiru Visoki Dečani, svetu liturgiju u prisustvu velikog broja vernika.
Prisutnima je posle liturgije poručio da da pravoslavni Srbi treba da podele radost praznika sa svima sa kojima žive na Kosovu, bez obzira koje su oni vere ili na koji način se mole Bogu.
„Mi ovde pravoslavni Srbi živimo zajedno sa Albancima, i sa još nekim u manjini narodima, iako smo Hristovi ako razumemo to da hoćemo bez ostatka, bez samoljublja i egoizma da budemo njegovi onda znamo da on miluje i voli sve, da je zbog svih došao, i zato mi treba da se trudimo da naša buduća ljubav prema njemu i buduća ljubav njegova bude posvedočena u odnosu na sve. On je početak i kraj, on je naš mir, bez njega mi ne možemo imati mira, bez njegove volje ne može biti mira ni među nama ni među narodima“, poručio je patrijarh Porfirije.
Naglasio je da „svako ko prepozna da je Hristos sve, bez obzira gde se nalazi i ko hoće da se preda njemu bez ostatka, nikada neće biti bez radosti“.
„S tom radošću dolazim ovde, ne da je ljubomorno čuvam za sebe i da je podelimo sa čitavim svetom, ali naročito mi pravoslavni Srbi sa onima sa kojima živimo ovde. Kako možemo biti radosni, ako smo samo mi radosni, a naše komšije nisu radosne. Kako se možemo boriti i truditi da posegnemo mir u sebi osećajući samodovoljnost i samozaljubljenost ako nemaju mira oni koji su pored nas. Oni sa kojima živimo.“, rekao je patrijarh Porfirije.
Obraćajući se vernom narodu i vladiki raško-prizrenskom, igumanu Savi Janjiću, bratstvu i sestrinstvu naglasio je da izvan Boga ništa ne postoji.
„Hristos voskrese! Dragi vladiko-visokopreosvećeni mitropolite raško-prizrenski, oče Savo, nastojatelju ove svete obitelji, bratijo monasi, braće i sestre. Danas je sve Gospod, danas je sve Hristos i to razumemo da izvan njega i mimo njega ništa ne postoji. On je početak i kraj. Danas je radost nadumna, bezobalna, izlila se na ljudski rok, na svakog čoveka, naročito je prisutna među onima koji prepoznaju Gospoda Isusa Hrista kao raspetog i vaskrslog, kao sina Božijeg, kao onoga koji otkrio i potvrdio smisao našeg postojanja, kao onoga koji odpečatio grob, kao onoga koji je učinio da naše nade i naša vera nisu bez sadržaja, da naša nada nije uzaludna, da naša nada ima ne samo svoju perspektivu nego i potvrdu, da naša vera ima smisla, jer naša vera nije tek uverenje u nekakvu silu koja vlada svetom i upravlja istorijom i čovekom. Naša vera je upravo poverenje u rođenog Sina Božjeg od Djeve i Duha Svetog“, rekao je on vernicima okupljenima u manastiru.
Dodao je da poverenje u raspetog i pogrebenog, ali i vaskrslog Bogočoveka znači veru u to da Božija ljubav grli sve.
„Čitav ljudski rod i svakog čoveka, svakog od nas, ponaosob, da njegova ljubav se obraća svakome od nas, lično, nama ovde koji stojimo pred vama – meni, ali i tebi i svakom čoveku. Naše poverenje u silu i snagu koja jeste ljubav Svete Trojice prema rodu ljudskom. S tom radošću danas dolazimo ovde u Svete Dečane. Nemojte zameriti što ću neke lične reči reći – na mesto gde sam ja pre 40 godina položio monaške zavete i bio postrižen upravo ovde u ovoj svetoj obitelji. Gde sam uzeo blagoslov od Svetog Kralja iako nedostojan da uz njegove molitve i njegovim podstrehom iz molitve svih svetih prepustim se volji Božijoj znajući da je tu jedini smisao, radost, lepota i punoća“, naglasio je Patrijarh.
Svi ljudi, rekao je, treba da se trude da njihova ljubav bude posvedočena u odnosu na sve.
„On je početak i kraj i naš mir. Bez njega ne možemo imati mira, bez njegove volje ne može biti mira ni među nama ni među narodima. Zato i danas znamo da treba samo jedno ‘Gospode pomiluj’ da uputimo istinski iz dubine duše za mir u nama, među nama i sa onima sa kojima živimo, a Gospod će učiniti sve da to tako i bude. Nema čoveka da nije ikona Božija. To ne postoji, ako to znamo, osećamo odgovornost u odnosu na sve i svakog i treba da učinimo sve što je do nas. Istinski, Hristovom raspetom i vaskrslom ljubavlju voleći njega, volimo i njegov rod. Njegovi su svi. Svi su pozvani u spasenje i poznanje istine. Sveti Maksim ispovednik kaže: Bog proslavlja one koji se trude u podvigu, koji se trude da žive pravedno, proslavlja ih i prosvećuje. Takav je bio Stefan Dečanski. A one koji su daleko od njega ili se trude da ga pronađu, njih miluje. Miluje sve. To je podstrek i poziv i nama“, naveo je patrijarh.
Kako je kazao, to nije lako jer to znači raspeće i Krst, ali mi znamo da Krst nosi silu vaskrsenja.
„To slavimo danas. Danas slavimo smisao svog života. Evo, Gospod je pobedio smrt. Pobedio je i našeg najvećeg neprijatelja. Pobedio je smrt. Smrti se svi bojimo. Smrt niko ne može da izbegne, svako ko je pozvan iz nebića u biće otići će iz ovoga sveta. Naravno, mi često plašeći se tog mračnog neprijatelja, stavljamo ga pod tepih i mislimo da ćemo ga tako izbeći, iako oko sebe vidimo da neprestano ljudi odlaze, ali nema nikoga ko tu tajnu smrti može izbeći. Postoji pitanje: Postoji li neko ko tu enigmu može da razreši? Sve što smo kao ljudski rod kroz istoriju činili radili smo da bi to pitanje razrešili. Toliko želimo život da bismo bili zadovoljni da ga makar malo produžimo ali ako je smrt poslednja reč, zapitajmo se i ja i ti, šta ima smisla u našem životu, ako je smrt poslednja reč. Ta smrt, kao realnost ostaje za nas aktuelna i deset i 20 godina pre odlaska sa ovog sveta. Postajemo nemoćni, ostavljeni, ako imamo svoju decu, oni imaju svoju decu i nemaju mnogo vremena za nas, dakle perspektiva svakoga od nas jeste mračna, ali što bismo imali nauku ili umetnost usmerene na to da nađemo lek za smrt ako nismo željni života. Ne za bilo kakav život, nego za punoću života, za neraskidivi zagrljaj sa Bogom. Ali to što smo u zagrljaju sa Bogom znači da treba da volimo sve ljude, nezavisno do toga kojem narodu pripadaju ili kako se mole Bogu“, kazao je patrijarh.
Poručio je da ljudi hoće večnost i da je to u prirodi njihovoj. Večnost je ljubav, zajednica sa Bogom, sa onim koji je večnost i izvor života.
„Ali sami ne možemo razrešiti to pitanje. Gospod nema početak i kraj, on je večan. Unosi poredak u svoju tvorevinu, voli nas i hoće nas sa sobom. Dolazi dok slavimo u ove dane, ušavši u samu smrt, tog ljutog, mračnog, našeg neprijatelja učinio je bespomoćnim. Učinio je da život bude ono što je njegov dar u nama. Da bismo taj dar mogli da učinimo svojim bićem, svojim postojanje, neophodna je vera – koja podrazumeva naš trud da živimo po reči njegovom. Kad sve učinimo znamo da smo ništa i da sve zavisi od njega, on je već pokazao šta je njegov dar i smisao njegovog postojanja. Zato, braće i sestre, hajde da danas učinimo da Gospod bude temelj, da osmišljava naš život, da on bude početak i kraj, da znamo da sve moramo u našem životu učiniti njegovim i da ništa ne može ostati bez njegovog pečata u nama i oko nas. Tada ćemo imati neprestano radost i mir, tada ćemo voleći njega, voleći čitav svet – sve ljude, bez obzira na to kom narodu pripadaju i kako se mole Bogu“, zaključuje u besedi patrijarh Porfirije.
Svetoj liturgiji i besedi patrijarha Porfirija prisustvovala je i pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Milena Parlić.
