Na Veliki petak, dan najveće hrišćanske žalosti, u hramovima Srpske pravoslavne crkve ne služi se sveta liturgija, već Carski časovi, dok se u popodnevnim satima obavlja Večernje sa iznošenjem plaštanice ukrašene tkanine na kojoj je prikazano telo stradalog Isusa Hrista, skinutog sa krsta.
U hramu Svetog Dimitrija u Severnoj Mitrovici Večernje je služeno u prisustvu velikog broja vernika. Bogosluženjem je načalstvovao episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije, uz sasluženje sveštenstva hrama.
Po polaganju plaštanice, vernici su je celivali i uz molitvu provlačili se ispod nje.
U svojoj besedi, vladika Teodosije podsetio je da je Veliki petak dan stradanja i raspeća Sina Božijeg Isusa Hrista ali i dan duboke nade, jer je Hristova žrtva prinesena radi spasenja čovečanstva.
“Danas je Veliki petak, dan stradanja, dan raspeća ali i dan koji je Sin Božiji, raspeti na krstu, prineo nama ljudima za naše spasenje. U toku ove Velike nedelje, a naročito, od Velike srede pa sve do Vaskrsa, kroz bogosluženje u crkvi, crkva nas podseća na velike događaje, na sve ono što se dogodilo u životu Gospoda našeg Isusa Hrista, a koje je bitno za nas i za naše spasenje. Od molitve, od Judine izdaje i hvatanja Gospoda našega od strane zakonika, književnika, Judeja, vezivanje i odvođenje, isleđivanja, suđenja, a pritom i veliki strah apostola i učenika” rekao je vladika Teodosije.
U nastavku besede vladika Teodosije istakao je da je Gospod tokom svog zemaljskog života činio samo dobro, bez greha ali je ipak bio izložen poniženju, pljuvanju, udarcima i velikim stradanjima, koja je podneo radi spasenja ljudi. Podsetio je da su upravo oni koje je izbavio tražili njegovo raspeće.
“Gospod naš Isus Hristos je rekao da je sve to trebalo da se dogodi, da on bude uhvaćen, da strada, da umre i da tri dana bude u grobu, da bi onda vaskrsao i pobedio smrt, pobedio neprijatelja i đavola i ljudima ponovo otvorio Edenska vrata, raj, i uspostavio svoje večno carstvo, nebesko. Tišina Velikog petka najavljuje ono što će se dogoditi u istoriji ovoga sveta, roda ljudskog, Vaskrsenje, kao najveća pobeda koju je neko izvojevao. Ta pobeda je za sve nas i mi koji bilo kako stradamo u ovom životu, od neprijatelja, od bolesti, od nemaštine, od bilo čega, treba samo da se setimo koliko je Gospod za nas stradao i koliko je on bio ponižavan. Nijedno naše stradanje i poniženje ne može se meriti sa njegovim. To će nam dati snage, vere i nade da istrajemo na putu Hristovom, noseći svoj krst, ne sami, već uz pomoć Božiju, da bi i mi slavili pobedu nad grehom, nad smrću, nad neprijateljem. Greh je taj koji nas odvaja od Boga, koji nas udaljuje od Boga, samo greh i njega treba da se plašimo a ne pretnji i stradanja. Da nam Gospod da da kraj ovog posta za sve nas bude miran i da svi sa radošću i veseljem u srcu dočekamo Vaskrsenje Hristovo” poručio je vladika Teodosije u svojoj besedi.
Prema hrišćanskom predanju, u plaštanicu su Hristovi učenici zajedno sa Josifom Arimatejskim uvili Hristovo telo odmah po skidanju sa krsta na kome je bio razapet.
U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već Carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja koja opisuju stradanje Isusa Hrista. Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta.
Na Veliku subotu u 8 sati u hramu Svetog Dimitrija biće služena Sveta litugrija.
Prva Vaskršnja liturgija biće služena u ponoć sa subote na nedelju, a u sva tri dana praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika, služiće se jutarnje liturgije sa početkom u 8h.
