U svetu je raznim manifestacijama i i ove godine proslavljen Međunarodni dan žena kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Međunarodni dan žena obeležava se u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i marš više od 15.000 žena u Njujorku, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista, 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta.
Prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima je zahtevano da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje, da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje.
Demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima svake godine do 1915. i širenja Prvog svetskog rata.
Glavni zahtev bio je da evropske zemlje konačno uvedu univerzalno pravo glasa.
Ideja praznika je poziv svima da daju svoj doprinos ukidanju diskriminacije žena u teoriji i praksi, ali i apel vlastima da politika koja se vodi bude u skladu sa potrebama žena.
U Srbiji se Dan žena obeležava od 1914. godine, a Ujedinjene nacije su 8. mart zvanično proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.
Međutim, problemi se rešavaju sporo. Neke kulturološke tekovine žilavo opstaju i nije lako iskoreniti ih.
Šta je glavni utisak žena kada govorimo o trenutnom položaju žena na Kosovu?
Predstavnica NVO „Žensko pravo“ iz Severne Mitrovice, Ružica Simić, ističe da problemi počinju već od osnovnih prava, poput nasleđivanja.
„Govorili smo o trenutnom zakonu o nasleđivanju i videli da postoji velika neravnopravnost koja se graniči sa diskriminacijom. Iako zakon stavlja sve u jednak položaj, ako država nije uradila sve da mi dobijemo tu ravnopravnost, tu već može da se govori o greški države ili institucija. To je deo šire neravnopravnosti između žena i muškaraca“, kaže Simić.
Novinarka Daniela Tmašević kaže za RMS da postoji duboko ukorenjena praksa tretiranja ženskog deteta u odnosu na muško. Muškom se više raduju, priželjkuju ga i čak ima slučajeva gde se nakon ranog utvrđivanja pola ploda, pribegne abortusu ukoliko se ispostavi da je dete žensko.
„Postoji ta tradicija pominjanja ženskog deteta u lošem kontekstu, na primer – „žensko dete – tuđa kuća“, „žensko dete – tuđa večera“, „ ćerka voda prolivena“…. Ovakvi arhaični stavovi svode vrednost devojčica na udaju, brišu njihov identitet kao ravnopravnih članova porodice i transgeneracijski prenose osećaj „manje vrednosti” primećuje Tomašević.
Da se udaja promoviše kao ideal pravilno konstruisanog ženskog usuda, smatra i glumica Snežana Džogović, čija je master predstava „Palčica“ postavljena baš na tim osnovama. „Međutim, kada sam krenula da iščitavam tekst videla sam da ima mnogo stvari koje su upitne, te da bi trebalo porazmisliti o tome šta deca čitaju i slušaju. A, onda sam shvatila da uopšte nije namenjeno deci već odraslima. Prirodno stanje stvari odvelo me je na taj malo feministički put da obradim ovu bajku“, objašnjava Džogović.
Dodaje da kada se čita Andersenova bajka izvorno, a čije delove ima u predstavi, onda tu ništa ne mora da se dopisuje zato što sve tako nekako vodi ženu na isti put – a to je da se uda.
„Nije moja poruka bila: ’E, nemojte da se udate’, ali samo hajde da preispitamo svu ovu silu koja gura devojčicu i oblikuje je od malena da razmišlja samo o tome“, naglašava glumica.
Tokom predstave ponavlja se robotski glas u pozadini, a on je tu, kaže Džogović, da upozori da žena ne može da kaže ne.
„Svaki put kad devojčica izgovori da nešto ne želi onda je on tu da nas podseti da ne može žena da kaže ne. To je u našoj kulturi. Ne samo našoj, uopšte na svetu to je negovani stav“, priča ona.
Poručuju da uprkos svemu treba istrajati – živeti svoj život valkire i superheroine, ne obazirući se previše na palanačke rudimente. Ispunjavati obaveze ali one sa kojima se složimo, i ne zaboravljati na svoja prava da bzudu zdrave, da brinu o sebi, svojim potrebama i radostima.
Ovaj sadržaj, Radio Mitrovica sever realizuje uz podršku Populacionog fonda Ujedninjenih nacija (UNFPA).