Obeležava se Svetski dan radija – čuvara zvučne istorije i medija koji uživa najveće poverenje publike

Obeležava se Svetski dan radija – čuvara zvučne istorije i medija koji uživa najveće poverenje publike
Na današnji dan obeležava se Svetski dan radija, medija u koji, kako pokazuju istraživanja, publika ima najviše poverenja.
Ovaj dan je za Svetski dan radija zvanično proglasio UNESKO 2011. godine, a usvojila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2012. godine, jer je na taj dan 1946. godine sa radom počeo Radio Ujedinjenih nacija.
Iz Uneska ističu da je danas dan kada treba da se zahvalimo radio-emiterima na vestima koje donose, glasovima koje osnažuju i pričama koje dele, ali i da se osvrnemo na novo poglavlje koje otvara veštačka inteligencija.
Uz ovogodišnji slogan „AI je alat, a ne glas“, iz Uneska su naveli da je ovo poglavlje istorije važno ne samo za inovacije, već i za produbljivanje veze sa slušaocima.
„Kada se koristi etično i odgovorno, kao podrška profesionalnom rasuđivanju, kreativnosti i izveštavanju u javnom interesu, AI može postati saveznik u jačanju poverenja publike. Sama tehnologija ne gradi poverenje. Radijski novinari i radio-stanice ga grade“, naveli su iz Uneska.
Godinama medij sa najvećim poverenjem
Da je radio vrsta medija koja godinama uživa najveće poverenje publike pokazali su i izveštaji Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting Union – EBU). Ni prošla godina nije izuzetak.
Kako je naveo EBU u izveštaju „Poverenje u medije“ iz 2025. godine, na svetskoj medijskoj sceni u kojoj je poverenje u medije relativno nisko i gde u 61 odsto zemalja ima više nepoverenja u medije nego poverenja u njih, radio je vrsta medija koja uživa poverenje u 81 odsto zemalja u Evropi.
Pozitivan nivo poverenja građana imaju samo tradicionalni mediji – radio, televizija i štampani mediji, dok internet ima negativan. Među njima, radio se ubedljivo izdvaja kao medij sa najvišim nivooom poverenja.
Međunarodna federacija novinara (IFJ) zahvalila je danas svim novinarima i medijskim radnicima na radiju na posvećenosti, navodeći da imaju ključnu ulogu u prenošenju vesti.
„Hvala vam na važnim informacijama koje prenosite, često i iz zabačenih i teško dostupnih krajeva, kako bi zajednice mogle da donose informisane odluke. Hvala vam što svojim radom povezujete ljude i čuvate zajednice povezanim“, navodi IFJ.
Radio u Srbiji
Novinarski glasovi u etru su se prvi put u Srbiji čuli 1924. godine, kada se Radio Beograd prvi put oglasio iz radiotelegrafske stanice u Rakovici, 1. oktobra 1924. godine.
Kako piše Radio-televizija Srbije, svakog utorka, četvrtka i subote od 18.45 do 19.45 prenošeni su koncerti, čitane vesti, servisne informacije, reklame, vodostaj i berzanski izveštaji.
Dok su vesti za Radio Beograd kreirali novinari „Politike“ i „Dnevnih novosti“, za muzički deo programa bila je zadužena direkcija Beogradske opere.
Posvećenost radijskih novinara oslikava i podatak da je Duško Radović svako jutro pešačio od periferije do Terazija i u „Kasini“ osluškivao radnike noćne i jutarnje smene, i već u 7.15 sa vrha Beograđanke budio grad pozdravom „Beograde, dobro jutro“.