U eri digitalnih medija i savremenih tehnologija, radio je pored brzine i ekonomičnosti, pokazao još neke kvalitetne osobine, pre svega otpornost i prilagodljivost. Na Svetski dan radija ove godine, podsećamo na važnost dobrog informisanja, na moduse opstajanja jednog žanra koji i sada neguje najlepše i najkorisnje veštine – umeće slušanja, lepog, razgovaranja, poštovanja tuđeg vremena i umeće pretakanja pojmova u reči. Naši sagovornici ne zaboravljaju da posebnu pažnju skrenu i na glavnog nosioca radijskog programa – muziku, koja je dovoljno moćna da i sama održi radijski program i koja najviše animira publiku.
Fićović: Ni internet, ni televizija… Radio ugrožava njegov strah od odgovornosti i stava, od pitanja “zašto”
Maja Fićović, glavna i odgovorna urednica Radija Mitrovica sever koji program emituje već 43 godine, kaže da je tajna dugovečnosti radija u njegovoj spretnosti da obavlja tri posla istovremeno – da informiše, obrazuje i zabavi.
“Radio koji je preživeo televiziju i internet nije opstao zato što je bio slab, već zato što je imao sadržaj, ideju i hrabrost da govori i što kao nijedan medij daje slobodu da radiš i druge stvari u isto vreme, ostaneš informisan. Uz to vrlo verovatno čuješ i nešto što će obogatiti tvoje znanje, a o omiljenim ili zaboravljenim pesmama, da ne govorim, i tu radio ispunjava sve tri svoje funkcije, informativnu, edukativnu i zabavnu” kaže Fićović.
Odlika današnjice je i kriza mišljenja, pa nije retkost da neka uredništva često praktikuju izraženo lagane forme i teme, kako ne bi preterano opterećivali auditorijum. Ipak, pravi radio mora da donese kvalitetno obrađene društveno – političke fenomene što zahteva stručnost i profesionalnost redakcije. Fićović uviđa površnost i predvidivost emitovanih sadržaja, što narušava duh radija.
“Danas, međutim, imamo više radio-stanica nego ikada, a manje pravog radija. Umesto programa imamo tok, umesto uredništava unapred snimljene najave, plej-liste, a umesto novinara glasove koji vas zabavljaju površnim temama. Sve što zahteva pažnju, razmišljanje ili stav, sistematski je izbačeno, informacija je postala nepoželjna, a javni interes smetnja poslovnom modelu ili političkoj opciji” kaže naša sagovornica.
Nisu ni televizija ni internet ugrozili radio do granica nestajanja, sve ih je preživeo. Ipak, loše finansiranje i samim tim nedostatak ljudstva mogli bi, prema njenom mišljenju, da ozbiljno ugruze perspektivu i ovog medija. Borba se, dodaje, gubi i na polju novinarske hrabrosti, što u krizu uvodi celu novinarsku profesiju, pa i radio.
“Komercijalni interes je stavljen ispred javnog. I to govorim za medije koji imaju nacionalnu pokrivenost i ozbiljnu slušanost. Radio stanice koje emituju program na srpskom jeziku na Kosovu nisu spustili svoje kriterijume, svesni su odgovornosti koju nose, ali njima nedostaju finansijski resursi, pa samim tim i ljudski. Ne verujem da je radio izgubio bitku sa tehnologijom. Televizija mu nije oduzela glas, internet mu nije oduzeo brzinu. Radio je izgubio bitku sa sopstvenim strahom — strahom od odgovornosti, od stava, od pitanja „zašto“. Danas imamo signal, frekvencije i opremu, ali nemamo ideju zbog koje je radio nastao. Dok se radio ne vrati javnosti, kao medij — biće sve tiši” ocenjuje Fićović.
Avramović: Od etra do digitalnih medija, radio je večiti mladić
Glavni i odgovorni urednik KIM radija iz Čaglavice Goran Avramović ukazuje na vitalnost i elastičnost radija koji umesto da se preda i padne pogođen mladošću digitalnih medija, iz arsenala vadi podkast, zaboravljen radijski izraz, reanimira ga i pokorava sve medijske prostore.
“Radio je večiti mladić. Mi neprestano pričamo i presipamo iz šupljeg u prazno ali… Radio je veoma uspešno preskočio tu prazninu koja je postojala od etra do digitalnih medija, tako da vi danas radio možete naći u najrazličitijim mogućim formama na internetu počev od radijskih veb sajtova koji su – makar mi u ovom delu sveta to možemo da posvedočimo, jako popularni do nuđenja čitave plejade različitih sadržaja, zaključno sa podkastom koji je u svojoj suštini radio” kaže Avramović.
Ljudi vole podkaste jer daju mogućnost odloženog slušanja, a jednoličnost kadra koji nema dinamiku i ne zahteva vizuelnu koncentraciju slušaoca, praktičan je baš zato što ga je radio i izmislio.
“Primećujem da ljudi u poslednje vreme najčešće slušaju podkaste u automobilima. Možda ne prate onaj tradicionalni radijski program koji je lako dostupan , nego povežu svoj mobilni telefon i onda puste da preslušaju neke podkaste ili neke razgovore koje su možda propustili ili nisu uspeli da ih čuju kada su prvi put emitovani. Ti sadržaji se i ne prave da budu linearno slušani, nego kad ko ima vremena” kaže Avramović.
Muzika je osovina svakog dobrog i uravnoteženog radijskog programa, pa iako je moguće prepustiti kompjuterskim programima da sami puštaju muziku, čovek će tu zauvek biti nadmoćan nad algoritmom.
“Naravno, muziku koja se emituje na radiju, nikada nijedan algoritam neće zameniti. Ako jedan čovek bira i pušta muziku to je daleko najbolje” zaključuje Avramović.
Ovaj datum- 13. februar je za Svetski dan radija proglasio UNESCO, u znak sećanja na 1946. godinu, kada je prvi put emitovan program Radija Ujedinjenih nacija. Radio je bio prvi elektronski medij masovne komunikacije i od svog nastanka ima ključnu ulogu u informisanju, obrazovanju i zabavi. Uprkos razvoju interneta i društvenih mreža, radio je ostao jedan od najdostupnijih i najpouzdanijih medija, posebno u sredinama gde je brz i tačan izvor informacija od presudnog značaja. Njegova snaga leži u jednostavnosti, neposrednosti i poverenju koje gradi sa slušaocima.
Cilj obeležavanja ovog dana jeste podizanje svesti o značaju radija za slobodu izražavanja, demokratiju i kulturnu raznolikost. Radio je i danas medij koji daje glas lokalnoj zajednici i povezuje ljude bez obzira na udaljenost.
