Obilne padavine koje su početkom godine zahvatile Kosovo prouzrokovale su značajnu materijalnu štetu u više opština, među kojima su i Klina, Gračanica, Peć i Prizren. Najugroženija su bila ruralna područja, a pogođena su i povratnička sela u opštini Klina, gde su poplavljeni poljoprivredno zemljište, domaćinstva i pomoćni objekti.
Silvija Rašković iz Dugunjeva, predstavnica Kancelarije za zajednice u opštini Klina, ističe da su poslednje kiše ostavile ozbiljne posledice upravo u ovoj opštini.
„Od Berkova do Dugunjeva, Bistrica se izlila, izlili su se i Drim i druge reke, a veliki broj kuća je bio ugrožen. Na sreću, povratnička zajednica nije pretrpela direktnu štetu na stambenim objektima, ali je poljoprivredno zemljište pretrpelo velike gubitke. Posebno su stradali usevi pšenice, zbog čega će prinosi sigurno biti umanjeni. U Dugunjevu je voda odnela i alternativni most, pa se sada koriste pravci preko Grabanice i Petriča“, navela je Rašković.
Teška situacija zabeležena je i u selu Lepina kod Gračanice, gde su meštani za Božić doživeli, kako kažu, ono što nisu mogli ni da zamisle. Živorad i Ljubica Ničić svedoče da je voda ušla u kuću tokom noći i uništila gotovo sve.
„Voda se povukla, ali je šteta ostala velika. Za Božić se dogodilo nešto što nismo mogli ni da zamislimo. Svi smo se radovali tom prazniku, badnjaku i pripremi naših običaja, ali nismo uspeli da proslavimo Božić kako dolikuje. Sve je uništeno, da vam kažem otvoreno – sve. Prvi sprat kuće je potpuno u haosu, a ekonomsko dvorište uništeno, nema ničega živog. Ranije sam jedva čekao da ustanem ujutru, da popijemo kafu i da obiđemo imanje, a sada nema šta da se obilazi.“
„Kod nas je šteta najveća. U selu smo jedini koji najviše stradamo već pri prvim većim kišama. Kod drugih komšija voda dođe do određenog nivoa, ali ovog puta je mnogo ljudi u selu pretrpelo veliku štetu – kuće, ekonomska dvorišta, usevi, pšenica, kao i kod nas. Apsolutno sve je voda prevrnula i uništila. Nivo vode je bio izuzetno visok. Kod nas je voda dostigla i do metar i po visine, falilo je još malo do prozora. Ušla je u kuću jer je voda potpuno opkolila objekat, a zatim je počela da prodire i odozdo”, kažu Ničići.
Najdramatičnije scene zabeležene su u pojedinim delovima opštine Prizren, gde su građani prijavili veliku štetu na domaćinstvima, poljoprivrednoj mehanizaciji i stočnom fondu.
„Ima nas sedmoro u porodici i svi smo pogođeni. Voda je ušla u podrum i prizemlje, a zimnica je potpuno uništena. Nismo imali vremena ništa da spasimo, sve se dogodilo tokom noći“, kaže jedan od meštana pogođenih poplavama.
Drugi sagovornik iz Prizrena navodi da je voda u nekim domaćinstvima dostigla i do metar i po visine.
„Kuća je bila puna vode, poplavljene su sve prostorije – dnevna soba, spavaće sobe, podrum. Oštećeni su i traktori i druga mehanizacija, a šteta je, slobodno mogu reći, katastrofalna. Stoku smo uspeli da spasimo u poslednjem trenutku“, ističe on.
Iz opštine Prizren poručuju da su uzroci poplava višestruki – od neplanske gradnje do dugogodišnjeg nedostatka osnovne infrastrukture.
„Oko 90 odsto kuća nema građevinske dozvole niti adekvatnu infrastrukturu. Ne postoji urbanistički plan, kanalizacija niti regulisani tokovi vode. Prema dostupnim podacima, slična situacija zabeležena je i 1979. godine, a sada se ponovila. Padavine su bile izuzetno obilne i voda je dostigla čak i glavne saobraćajnice, zbog čega su kuće uz put bile potpuno poplavljene“, navode iz opštine.
Direktor Direkcije za komunalne poslove i javne usluge u Peći, Agron Nikči, izjavio je za Radio Peja da je opština bila u pripravnosti tokom obilnih padavina.
„U gradu Peći nije bilo ozbiljnih problema, svi otvoreni kanali su bili funkcionalni. U pojedinim selima, poput Luga i Barana, zabeleženi su manji problemi zbog zapušenih kanala, ali šteta nije bila velika“, rekao je Nikči, dodajući da je do sada podneto desetak zahteva za procenu štete.
Međutim, zajednički problem svih opština ostaje nedostatak fonda za vanredne situacije.
„Ne postoji fond za hitne intervencije, ne samo u Prizrenu, već ni u drugim opštinama na Kosovu. Tražili smo da se opštinama obezbedi barem minimalan fond kako bi mogle da pomognu građanima u ovakvim situacijama, ali sredstva nisu odobrena“, navode nadležni.
Komisije za procenu štete nastavljaju obilazak terena, dok pogođeni građani očekuju konkretnu pomoć i dugoročna rešenja kako bi se slične situacije u budućnosti sprečile.
