Srbija je veoma blizu ulaska u Evropsku uniju, ali su prisutne političke prepreke koje to onemogućavaju, rekao je premijer Đuro Macut na konferenciji “Euronews Adria Summit”. Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić navodi da je strateški cilj Srbije članstvo u EU, ali da je u interesu da čitav Zapadni Balkan bude deo zajednice. Šef srpske diplomatije Marko Đurić poručuje da je narativ o EU i zahtev da se on promeni “dvosmerna ulica”.
Đuro Macut je, na konferenciji “Euronews Adria Summit” u Palati “Srbija”, istakao da je Srbija zadovoljila sve tehničke uslove za pristupanje Evropskoj uniji, ali da nedostaje odluka zemalja članica kako bi se to konačno desilo.
“Mislim da smo zaista najbliže nego ikada da uđemo u EU, jer smo ispunili sve te neke preduslove. Kroz razne susrete koje sam imao kao predsednik Vlade, osetio sam da nas svi razumeju, poštuju i uvažavaju”, rekao je Macut na konferenciji čiji je cilj otvaranje platforme za razgovor o ključnim društvenim, političkim i ekonomskim temama Zapadnog Balkana.
Govoreći o godišnjem izveštaju EU za Srbiju, Macut je rekao da je izveštaj doživeo više u formi kritike nego pohvale.
“Srbija je dugo na putu evropskih integracija. Napravili smo važne iskorake, a u poslednjih nekoliko meseci smo se ubrzali (reforme)”, ocenio je Macut.
Dodao je da će Vlada Srbije dalje sprovođenje reformi preuzeti na sebe. “Bićemo vrlo aktivni, ministri su dobili jasne instrukcije, a ja ću intezivno pratiti njihov rad”, rekao je premijer Srbije.
Brnabić: Strateški cilj Srbije članstvo u EU
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić istakla je da je strateški cilj Srbije da postane punopravna članica EU, a da je strateški interes da čitav Zapadni Balkan bude deo EU uz ocenu da je to jednako dobro i za Srbiju, region, ali i za samu EU.
Istakla je da su tri važna razloga zbog kojih Srbija treba da postane članica EU navodeći da je, bez obzira na sve što se može zameriti toj zajednici, EU nesporno najveći i najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovačenstva.
“EU je u najvećoj meri donela najduži mir i takav mir na evropskom kontinentu da je teško zamisliti da su države članice EU bile smrtni neprijatelji. Zapadni Balkan mora da bude deo takvog mirovnog projekta da bi se okrenuli budućnosti i da bi drugačije percipirali prošlost”, rekla je Brnabićeva.
Navela je da su reforme koje Srbija sprovodi na evropskom putu kompleksne i da mogu da se svedu u tri ključna skupa – vladavina prava, javna uprava i ekonomija.
Naglasila je i da Srbija intenzivno radi na evropskim integracijama i izrazila nadu da će u decembru biti otvoren Klaster 3, kao i da Srbija treba da ubrza reforme koje su, kako je rekla, usporene, jer nema nacionalnog konsenzusa o tome da Srbija treba da postane deo EU.
Đurić: Otvaranje Klastera 3 u interesu i Srbije i EU
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručio je da je Srbija uspela da dobije preporuku za otvaranje Klastera 3 i naveo da će u narednim mesecima fokus biti na radu sa državama članicama kojima će biti izneti svi argumenti i razlozi zbog kojih je, kako je istakao, ne samo u interesu Srbije, već i EU da se pošalje snažan signal kroz otvaranje tog klastera.
Ukazao je da nema dileme da je u Srbiji većina za učlanjenje u EU, a da je narativ o EU i zahtev da se on promeni “dvosmerna ulica”.
“Mi moramo da radimo i u državama članicama EU da promenimo sliku, ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu, jer ono što važi za odnose sa SAD, u jednoj meri vredi i za odnose sa EU u globalu, a to je da mnoge zemlje gledaju na nas kao region. I tu moramo da radimo na konsenzusu o lobiranju”, rekao je Đurić.
Na pitanje da li su Kosovo i Metohija i sankcije Rusiji prepreka na putu Srbije ka EU, Đurić je rekao da istraživanja Eurobarometra i druga relevantna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da spremnost na proširenje nije jednoznačna i univerzalna u državama članicama EU i da je zato važno zajedničko predstavljanje regiona koji, kako je istakao, sa 17 miliona stanovnika može da doprinese i evropskoj bezbednosti, evropskom rastu i evropskoj koheziji.
“Ako Evropa ne bude ozbiljno pristupila procesu svoje konsolidacije unutrašnje, prestaće da bude globalni akter”, ocenio je Đurić.
