Od 1. novembra kosovska policija planira da primeni u potpunosti Zakon o saobraćaju, čime će građanima sa dokumentima Republike Srbije, izdatim za gradove na Kosovu, biti onemogućeno da upravljaju automobilima sa srpskim registarskim oznakama. Prema dostupnim informacijama, između 3.000 i 5.000 vozila moglo bi da bude pogođeno ovom merom. Dok vozači na Kosovu sa prebivalištem u centralnoj Srbiji nisu direktno ugroženi, Srbi koji nisu menjali prebivalište, suočavaju se sa novim izazovima i novim brigama. Kazne su predviđene od 200 evra, ukoliko vozači nisu i vlasnici, odnosno nemaju prebivalište u centralnoj Srbiji. Bez dodatnog podzakonskog akta, uredba bi mogla da obuhvati čak i službena vozila škola, bolnica i javnih preduzeća. To je potvrdio zamenik direktora policije Kosova za severni region Veton Eljšani.
Povratak stare krize
Problem registarskih tablica već je jednom, 2022. godine, uzdrmao odnose Beograda i Prištine. Tada su pokušaji preregistracije izazvali otpor, a oni koji su pristali da promene tablice često su bili mete napada – paljeni su im automobili, dok su drugi pribegavali rešenju registracije u Srbiji i vožnji preko punomoćja. Upravo je problem preregistracije bio jedan od ključnih razloga zbog kojih su Srbi pre skoro tri godine napustili institucije Kosova uključujući policiju i pravosuđe. Sada se čini da se scenario ponavlja, ali u još komplikovanijim okolnostima, jer kosovske vlasti najavljuju da neće prihvatati nikakva međunarodna ovlašćenja niti srpske lične karte na kojima stoje gradovi sa Kosova.
„Pravni vakuum“ i odsustvo zaštite
Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica upozorava da odluka dolazi u trenutku kada srpska zajednica nema jasno definisan mehanizam zaštite:
„Jednostavno imamo jedan pravni vakuum u zastupanju srpske zajednice. Nemamo legitimnog zastupnika, Beograd je zaokupljen drugim problemima, a zajednica je prepuštena sama sebi. Odlazeća vlast u Prištini će to iskoristiti za političku promociju. Neminovno je da će ili doći do preregistracije, ili će se ta odluka nametnuti silom.“
On posebno ističe da nerešena pitanja koja su trebalo da se obuhvate formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO) sada direktno utiču na svakodnevicu, otežavajući život, onemogućavajući povratak i podstičući nova iseljavanja.
Time se pitanje tablica pretvara u pitanje političkog predstavljanja i institucionalne zaštite, koje već godinama ostaje nerešeno.
Politički momenat i “skriveni cilj”
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja u Beogradu vidi širu pozadinu:
„Ovo predstavlja kontinuirani pritisak na srpsko stanovništvo kao i zastrašivanje svih koji bi potencijalno želeli da posete to područje”. Perišić smatra da će se najverovatnije posledično nastaviti sa iseljavanjem Srba, što kako navodi jeste krajnji i skriveni cilj vlasti u Prištini.
Ne treba zanemariti ni predizborni kontekst, smatra Perišić, s obzirom na to da ova mera dolazi u vreme lokalne kampanje. “Što znači da vladajuće strukture smatraju da na taj način mogu da povećaju izborni uspeh, pošto su svesni da mnoga predizborna obećanja nisu realizovana u prethodnom periodu, a koja su išla u smeru konstituisanja državnosti” navodi.
Geopolitički aspekt i međunarodni faktor
Perišić kaže da međunarodna zajednica mora da se uključi, posebno globalne sile, bez obzira što u datim uslovima postoje priroitetnije teme na međunarodnoj karti. Beograd da snažnije insistira na razgovorima i prisutnosti različitih geopolitičkih aktera, a da kroz svoje diplomatsko delovanje pokuša da zaštiti svoju zajednicu i vitalne nacionalne interese. “Za nekoliko godina može biti kasno i neće pomoći nikakav dijalog, čak i sasvim opravdano neće postojati potreba za njim, jer će doći do novog talasa egzodusa srpskog stanovništva” upozorava Perišić.
To bi im omogućilo da sprovedu svoje političke želje bez potrebe da konsultuju i razgovaraju sa srpskom stranom, a i tema Zajednice srpskih opština (ZSO) bi bila stavljena ad-acta i niko je više ne bi potencirao kao neispunjenu obavezu Prištine iz Briselskog sporazuma.
Perišić ističe da se nastavlja najgrublje kršenje osnovnih ljudskih prava što je suprotno elementarnim humanističkim standardima 21. veka, ali da ostaje nada da ovakvi ishitreni potezi neće proizvesti novi talas eskalacije nasilja i da će sve ostati u okviru institucionalne arene. Veruje da će sve zainteresovane strane biti spremne na dijalog koji je u ovom trenutku preko potreban i predstavlja jedino rešenje za krizu koja će nesumnjivo je nastupiti.
Posledice i mogući scenariji
Odluka o tablicama nije samo tehničko pitanje registracije vozila. Ona otvara šira pitanja pravne sigurnosti, političkog legitimiteta i opstanka srpske zajednice. Ako se odluka sprovede bez kompromisa, Srbi će biti suočeni sa izborom između komplikovanih procedura, rizika da im vozila budu zaplenjena ili plaćanja visokih kazni.
Istovremeno, mogućnost da se mera primeni i na vozila obrazovnih i zdravstvenih institucija najavljuje direktan udar na institucije za koje Srbi tvrde da su ključne za opstanak i ostanak, dodatno urušavajući poverenje i osećaj sigurnosti.
Ipak, posledice neće biti samo administrativne – već demografske, političke i društvene. Srbi na Kosovu ponovo su stavljeni pred izbor između egzistencije i iseljenja, dok vlasti u Prištini rizikuju da kratkoročne političke poene plate dugoročnom destabilizacijom i novim upozorenjima i negodovanjima međunarodne zajednice. Ipak, u odsustvu stvarnog međunarodnog pritiska i realnih mehanizama zaštite, čitava zajednica može postati kolateralna šteta jednog poteza koji se formalno predstavlja kao tehnički, a zapravo je duboko politički cilj.
Autor: Maja Fićović
