Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Studentski parlament, povodom dana Evropske baštine organizovali su tribinu pod nazivom „Viševekovna tradicija kroz prizmu aktuelnih dešavanja na Kosovu i Metohiji“.
U okviru Dana evropske baštine svoja vrata prvi put otvorio je i Filozofski fakultet. Ovaj događaj ima za cilj da pokaže, prevashodno mladima, koliko je važno očuvanje srpske baštine, istakla je prof. Dr Aleksandra Kostić Tmušić, dodajući da dešavanja iz novije istorije pokazuju da je na prostoru Kosova identitet srpskog naroda najugroženiji u Evropi.
„Znamo na kakvim prostorima živimo i sa čime se sve susrećemo i to je nešto što treba da stalno govorimo mlađim generacijama, našim potomcima, da oni to usade u svoje umove i svoja srca, na koji način da očuvaju srpsku kulturnu baštinu na prostoru Kosova i Metohije“, navela je Kostić Tmušić.
Dodala je da je bitna činjenica da je srpska država nastala na prostorima Kosova i raške oblasti, kao i da sva književna dela koja su ovde napisana, napisana su ćiriličnim pismo i mnoga od tih srednjovekovnih dela su nastala na ovim prostorima.
Jedno od osnovnih obeležja identiteta su jezik i pismo. Za profesora Dušana Stefanovića ćirilica je najlepše pismo. Poručuje da je naš zadatak da ga očuvamo jer su u njemu duboko ukorenjeni srpski običaji, kultura i tradicija.
„Uprkos tome što nam nove tehnologije nameću latinicu kao primarno pismo na telefonima, računarima i tako dalje, ne smemo biti lenji i ne instalirati ćirilicu jer kroz ćirilicu treba da vidimo naše pretke, našu duhovnu istoriju, našu bogatu istoriju koja potiče sa ovih prostora. Potrebno je negovati je, prenositi s kolena na koleno i uticati na to da ona nikako i nikada ne bude zaboravljena“, rekao je Stefanović.
