Suština okupljanja u Prizrenu je da se omogući lični podsticaj umetnika, i kao podrška svih nas u očuvanju ugroženog srpskog kulturnog i nacionalnog blaga, ističe direktor Galerije Priština Nebojša Jevtić.
„Ideja je bila da se u manastiru zadužbine Cara Dušana iz XIV veka okupe umetnici i daju svoj kreativno-stvaralački odgovor na progon srpskog naroda sa KiM, na razaranje imovine, crkava i manastira, spomenika kulture, koje se sistematski sprovodilo i sprovodi nakon progona dve trećine srpskog stanovništva od juna 1999. godine, kao i u pogromu 17. i 18. marta 2004. godine“, istakao je Jevti
Pored izložbe predstavljen je i Tematski zbornik Martovski pogrom 2004 – uzroci, razaranja, posledice, koji je prvi sveobuhvatni zbornik od nacionalnog značaja i obuhvata različite perspektive, proučavanja i poglede na pogrom.
„Ideja o sveobuhvatnom zborniku o martovskom pogromu rodila se prošle godine, dve decenije nakon pogroma. Naša je želja bila da pošaljemo pozivno pismo sa idejama vezanim za pogrom na adrese naših najeminentnijih ustanova i institucija iz oblasti kulture, obrazovanja i nauke i da sve radove koji pristignu stavimo u korice jedne knjige“, rekao je direktor Arhiva Kosova Marko Marković.
„Predgovor prvog zbornika radova o martovskom pogromu ne spada u uobičajenu reč uredništva, najmanje iz dva razloga. Najpre zato što se radi o novom pojmovnom određenju u naslovu zbornika, a zatim i stoga što je njegov autor najneposredniji svedok trodnevnih martovskih zbivanja“, rekla je prof. Mitra Reljić
Kako je naglašeno na promociji, ovaj zbornik biće jedno od najznačajnijih svedočanstava o ovom događaju koji će ostati upamćen u novijoj srpskoj istoriji.
„Ovaj zbornik na 750 strana zaista pruža jedan nepotpuni, ali prilično sveobuhvatni pregled događaja u martovskom pogromu „, rekao je istoričar Milan Gulić.
„Zbornik predstavlja svedočanstvo o onome što je prošlo, ali i o onome što ne smemo nikada zaboraviti i iz tih istorijskih usuda koje smo pretrpeli, nadam se da možemo izvući neke pouke za budućnost“, zaključio je prof. Vladan Virijević, istoričar.
„Ključno pitanje je šta mi znamo o pogromu. Koliko smo sposobni da shvatimo razmere tog stradanja? Na koji način možemo da trasiramo neke puteve, da vidimo šta se desilo? Suočili smo se sa prostom činjenicom da mi ni o žrtvama zapravo ne znamo ništa, ne znamo siguran spisak, ne znamo način na koji su stradali“, rekao je Živojin Rakočević, direktor Doma kulture.
Ovaj događaj otvoren je minutom ćutanja za nastradale u tragediji u Severnoj Makedoniji. Pokrovitelji kolonije i izložbe Ministarsvo kulture Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Skupština grada Priština i Eparhija raško – prizrenska.
