U okviru obeležavanja 16 dana aktivizma, u Akvarijusu je održana debata na temu seksističko – šovinističkog verbalnog nasilja u javnom prostoru, kojuje organizovao Populacioni fond Ujedinjenih nacija. Iste večeri, premijerno je prikazan spot urađen na ovu temu, sa jasnom porukom – Ujedinite se.
U okviru debate,predstavnice žena, govorile su o ovoj društvenoj temi ističući, svaka iz svog ugla važnost najurgentnijih pomena na terenu.
Složne su da je seksističkih komentara, neumesnih i uvredljivih „nečasnih ponuda“ ali i nekorektnog ponašanja službenih lica sve više.
Građanska aktivistkinja Milica Radovanović, rekla je u svom izlaganju da se apropo svih problema sa kojima žene na području Kosova žive posebno u poslednjih godinu dana koje karakterišu nestabilne političko – bezbednosne prilike, Neformalna grupa žena sa ovog područja pismom obratila najpre predstavnicima Kfora, a potom i ostalih međunarodnih organizacija na osovu.
„Nije to izraz borbe protiv sistema, već protiv ignorisanja naših problema“ rekla je Radovanović i dodala da za 30 godina njenog života u Mitrovici, nije bilo toliko seksualnog uznemiravanja koliko se beleži u poslednjih godinu dana.
„Ne da te vrste uznemiravanja nikada nije bilo. Bilo ga je, ali to je bilo na nivou incidenta“ započinje priču Radovanović.
U poslednjih godinu dana samo njoj se dva puta desilo da je bila žrtva seksualnog uznemiravanja na javnom mestu. Prema statistici NFŽ-a svaka treća žena u Mitrovici je u proteklih godinu dana doživela ovu vrstu uznemiravanja.
Najpre su se žene žalile jedna drugoj i međusobno razgovarale o tome, a onda u jeku najava otvaranja glavnog mosta u Mitrovici, formirana je Neformalna grupa žena koja je o svojim problemima odlučila da obavesti one koje je prepoznala kao najsposobnije da deluju po pitanju opšte bezbednosti – Kfor.
Seksualno uznemiravanja, jedan je od tih problema.
„Nas četiri, pet smo sastavile to pismo u kome smo pomenule seksualno uznemiravanje, probleme nastale usled ukidanja dinara zbog čega moramo da putujemo u Srbiju, zatim zabranu srpske robe usled čega je veliki broj lokala u kojima su prtežno radile žene zatvoren, a one ostale bez posla. Tu je i poseban osvrt na problem porodilja koje ako im ginekolog prepiše lek, ne mogu da ga nabave ovde. Veliki broj problema smo mi izlistale tu, ali seksualno uznemiravanje je nešto što se dosad nije dešavalo ovde“ napominje Radovanović.
Znajući da ako se bude išlo sa pojedinačnim slučajevima,efekat neće biti dobar jer će i dalje kod međunarodnih predstavnika kojima su planirale da se obrate za pomoć, biti prisutan utisak da se radi o incidentnim, sporadičnim pojavama. Imajući to u vidu, NFŽ odlučuje da napravi svojevrsnu bazu podataka, tačnije dokumentovanih priča žena koje su doživele ovaj oblik nasilja. Samo u jednom danu, prikupile su oko tridesetak svedočanstava o seksualnom uznemiravanju koje se ženama dogodilo u proteklih godinu dana.
„Nama je cilj bio da pokažemo da nije reč o izolovanim slučajevima, već da se radi o obrascu ponašanja koji je učestao, a koji se dešava samo zato što policija ne radi svoj posao, a čak u osam ili devet slučajeva, počinioci su bili pripadnici policije“ kaže Radovanović.
Napominje da u većem broju slučajeva, žene uznemiravanje nisu prijavile policiji, a kao razloge za to navode više faktora.
„Prvo nemaju poverenje, što je logično obzirom na to kako se policija ophodi prema stanovništvu na severu u poslenjih par godina. Drugo, često su policajci ti koji uznemiravaju i treće – ne žele da dele svoje privatne podatke sa policijom zato što se plaše da će se onda tek uznemiravanje nataviti“.
Žene ne veruju policiji ali su pokazale povrenje prema NGŽ i sa njima podelile svoja iskustva uz garanciju anonimnosti.
Pored NGŽ-a, žene su se u vie navrata obraćale i medijima. Mediji su o tome pisali, izveštavali, striktno vodeći računa o zaštiti identiteta žrtve. Predsednica UNS-a na Kosovu Ivana Vanovackaže da je to novinarska obaveza svaki put kada žrtva na tome insistira, ali i onda kada ne zahteva to izričito, ali novinar donese profesionani sud o tome da je za žrtvu bolje da ostane anonimna.
Vanovac je napomenula da je zbog obaveze medija da u ovoj vrsti zveštavanja obavezno kontaktiraju i drugu stranu koja se za nešto optužuje – u ovom slučaju to je policija kojoj se spočitava neadekvatno obavljanje posla i postupanje po pritužbi građanki –jako važno da žene svaki slučaj prijave poiciji.
„Tek kada one to učine, mi imamo osnov da policiju pozivamo na odgovornost. Ja ne sumnjam nijednog trenutka u verodostojnost svedočenja koje je NGŽ prikupila, ali nažalost, ako to ne prijavimo policiji, na osnovu čega da zahtevamo da rade svoj posao“ istakla je Vanovac i dodala da je trenutak da se od toga odučimo i da, ma kako bilo neprijatno i teško, svaki slučaj prijavimo policiji.
Da bi dale ozbiljnost svojim zahtevima, Milica Radovanović i Ines Aljović, takođe društvena aktivistkinja, izašle su javno sa svojim iskustvima, dok su ostale žene koje su pristale na ispovest, to učinile sa zatamnjenim licima i zaštićenim identitetima.
Ines je čak tri puta doživela ovu vrstu uznemiravanja. Na temu prijavljivanja policiji, kaže da NGŽ ima evidentirano svedočenje jedne devojke kojoj su u policiji tokom prijavljivanja slučaja, tražili dokaze u vidu fotografije registarskih oznakai da je tužilac na koga je upućena, rekao da bez dokaza on ne može podneti tužbu ex oficio – po službenoj dužnosti, već da mora da se ide na privatnu tužbu.
Ni ona nije slučaj prijavila policiji, jer ne veruje nakon svih iskustava da bi se oni ozbiljnije pozabavili individualim problemima građanki.
Radovanović dodaje da se žene u tim situacijama obično šokiraju, blokirajui zbog straha se parališu. U tom stanju, nisu one te koje bi trebalo da prikupljaju dokaze o tome da su žrtve.
U polemici i sa publikom koja je usledila, panelistkinje i prisutni su kroz konkretne predloge pokušali da pronađu rešenje za ovaj problem. Ova tema je, kako je istakla Radovanović, podignuta na viši nivo upravo sa ciljem da se spreči neki ekstremniji oblik nasilja, odnosno da se izbegne njegovo eskaliranje u nešto fatalnijih razmera.
Izolovan je još jedan problem, a to je ograničavanje slobode kretanja, jer u strahu od seksualnog uznemiravanja, žene su počele da izbegavaju kretanje gradom tokom večernjih i noćnih sati, preferirajući vožnju autom ili taksijem kao bezbedniji vid kretanja.
Zaključak je da bi policija morala na sugestiju međunarodnih faktora prisutnih na terenu da se ozbiljno bavi ovom temom, da bi civilni sektor, mediji i politički predtavnici u sadejstvu, morali da pokrenu zahtev i da insistiraju kod svih relevantnih instanci da se problem suzbije , a među ponuđenim rešenjima, našla se i ideja o nošenju pištaljki oko vrata, ali i samoorganizovanju žena koje bi čuvale jedna drugu.
„Mi nemamo drugu opciju sem da o ovome govorimo javno ili da u krajnjem slučaju se organizujemo, čuvamo jedne druge i pratimo se do kuće“ kaže Radovanović.
Poslednje rešenje je upravo u duhu spota koji je tematski prigodno emitovan na kraju ove večeri a koji poručuje: Ujedinite se!
Ovo veče, dobrom poezijom zanimljivim zapažanjima, upotpunila je i književnica Aleksandra Jovičić.
Ovaj sadržaj Radio Mitrovica sever realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija.