Izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u 2024. godini otvorio je nova pitanja u vezi sa američkim angažmanom na Balkanu, posebno u kontekstu dijaloga između Beograda i Prištine.
Trampov prethodni mandat (2016-2020) karakterisale su pragmatične i često nekonvencionalne metode u diplomatiji, usmerene ka brzom postizanju rezultata kroz ekonomsku saradnju, uz minimalno angažovanje u dugoročnim političkim rešenjima.
Ovaj pristup ogleda se i u njegovom posredovanju oko Vašingtonskog sporazuma 2020. godine, kojim su Beograd i Priština postigli određeni napredak u ekonomskoj normalizaciji.
Analitičari sada spekulišu da bi Trampova administracija, ukoliko se potvrdi sličan pristup, mogla ponovo da favorizuje „brza rešenja“, uz minimiziranje političkih pregovora.
Uprkos tome što se očekuje da će Trampova nova administracija imati globalne prioritete poput odnosa sa Kinom, Rusijom i Bliskim istokom, Kosovo bi moglo ostati na njegovoj listi interesa.
Bez obzira na to što se ne može predvideti sveobuhvatna promena u pristupu, prema analitičarima, Beograd može očekivati određene koristi, posebno u pogledu pozicije Srba na Kosovu. S druge strane, Priština bi mogla da se suoči sa većim pritiscima, naročito u vezi sa implementacijom već postignutih sporazuma. Iako manje verovatno, prema analitičarima, pitanje eventualne razmene teritorija ili sličnih opcija, takođe bi moglo doći na dnevni red u Trampovom novom mandatu.
Globalna politika i preokupacije Trampove administracije
Miodrag Marinković, direktor Centra za afirmativne društvene akcije, kaže da je teško predvideti kako će nova Trampova administracija tretirati pitanje odnosa Kosova i Srbije zbog brojnih globalnih kriza koje direktno ugrožavaju interese SAD-a.
„Predvideti odnose nove administracije SAD prema Kosovu u ovom trenutku je izazovno, jer u poređenju sa situacijom iz 2016. godine i prvim mandatom Donalda Trampa, u ovom trenutku u svetu ima nekoliko ozbiljnih kriza koje predstavljaju neposrednu pretnju po interese SAD-a“, objašnjava Marinković.
Prema njegovim rečima, ključna neizvesnost po pitanju stava SAD-a prema Kosovu, odnosi se na način na koji će SAD sarađivati s evropskim partnerima.
„Ako SAD zauzmu konstruktivan stav, pružajući podršku evropskom planu za normalizaciju, to bi moglo dati novi podstrek procesu i osnažiti ga, zahvaljujući povećanom potencijalu pritiska koji prati specifičan pristup Trampove administracije“, kaže Marinković.
S druge strane, ukazuje na mogućnost, iako manje verovatnu, da SAD ponovo krenu putem nezavisnog angažmana, kao što su to činile tokom Trampovog prvog mandata kroz Vašingtonski sporazum iz 2020. godine.
„Zašto je to manje verovatno? Zato što, bez obzira na nekonvencionalni pristup Trampove administracije, jasno je da održivo rešenje za Kosovo, pa i Zapadni Balkan, nije moguće bez podrške Evropske unije“, uveren je Marinković.
I politikolog Ognjen Gogić predviđa da će prioriteti spoljne politike SAD-a pod Trampom biti usmereni na već postojeće globalne izazove, te zato navodi da pitanje Kosova verovatno neće biti u prvom planu.
„Pitanje je da li možemo očekivati ikakve promene, jer nije sigurno da će se Trampova administracija uopšte baviti Kosovom, s obzirom na to da ima važnija pitanja. U prvom redu, odnos sa Kinom i rivalitet sa njom, a pored toga tu su i dva ratišta – rat u Ukrajini i rat u Gazi“, ukazuje Gogić.
Prema njegovim rečima, Tramp će se svakako fokusirati na ove sukobe, a dijalog između Srbije i Kosova biće tema samo ako bude deo šireg međunarodnog paketa.
„Ako se na neki način to pitanje poveže sa ova dva sukoba, onda može doći na dnevni red“, smatra Gogić.
On podseća da je u prošlom mandatu Tramp pokušao da uključi Kosovo u šire mirovne procese, povezavši ga s odnosima na Bliskom istoku.
„Kada je Tramp prošli put bio predsednik, on je tada poveo istočni mirovni proces, pokušavajući da normalizuje odnose između Izraela i arapskih država, i on je tu ubacio i Kosovo“, kaže Gogić, podsetivši da je Vašingtonski sporazum iz 2020. godine predviđao priznanje Kosova od strane Izraela, što je Tramp označio kao „novi korak za mir na Bliskom istoku“.
Gogić takođe napominje da bi pitanje Kosova moglo doći na dnevni red ukoliko se ponovo pojavi ideja razmene teritorija.
„To se isto u Trampovoj administraciji pojavljivalo prošli put jer je postojala ideja razmene teritorija, što je bio deo šire ideje za rešenje palestinskog pitanja“, kaže Gogić.
Dodaje da bi, i u kontekstu rešenja za Ukrajinu, razmena teritorija mogla postati presedan za Kosovo, što bi značilo povratak ovog pitanja na agendu Trampove administracije.
„Rešavanje jednog i drugog sukoba koji uključuje teritorijalne promene može postaviti presedan za Kosovo“, ističe Gogić.
Ipak, smatra da je, što se tiče Trampa i njegove administracije, pitanje Kosova rešeno kroz Vašingtonski sporazum.
„On je to dogovorio, posebno kada je u pitanju ekonomska normalizacija i to pitanje ne zahteva nove pregovore. Jedino on može da se vrati na to pitanje da vidi dokle se stiglo sa sprovođenjem tog sporazuma. To bi mogla da bude neka kopča između Trampa i nas“, smatra politikolog Ognjen Gogić.
Analitičar Nedžmedin Spahiju smatra da ne bi trebalo očekivati značajne promene u pristupu nove američke administracije po pitanju Kosova.
„Ne verujem da će biti neka krupna promena, osim ako bude većeg pritiska za realizaciju mirovnog sporazuma koji je već prihvaćen od strane Vučića i Kurtija“, kaže Spahiju.
Spahiju ne vidi nikakvu naročitu tendenciju ili mogućnost za drugačijim pristupom SAD-a, osim što bi se eventualno nastavio proces koji je već započet.
„Verovatno će to biti jedini pravac.“
„Brza rešenja“
Tokom prethodnog mandata, Tramp je naglašavao potrebu za „brzim rešenjima“ na Balkanu, često pristupajući diplomatiji pragmatično i neuobičajeno. Usmeravao je napore ka ekonomskim inicijativama koje su za cilj imale brze rezultate, sa manjim angažovanjem u složenim političkim pitanjima. U prilog tome govori Vašingtonski sporazum iz 2020. godine koji je Tramp inicirao, a kojim su Beograd i Priština postigli određeni, mada ograničeni napredak u ekonomskoj normalizaciji.
Miodrag Marinković smatra da pod novom Trampovom administracijom Kosovo neće biti potpuno zanemareno i da će se tražiti upravo „brza rešenja“ koja mogu smanjiti rizik i doprineti regionalnoj stabilnosti.
„Odluka da Kosovo ipak ostane na agendi zavisiće u velikoj meri od sastava administracije, posebno od dve ključne pozicije: Savetnika za nacionalnu bezbednost, eventualnog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Ako pojedinci na ovim mestima prepoznaju stratešku važnost ovog pitanja i uspeju da ga nametnu kao prioritet, postoji mogućnost da Kosovo dobije više pažnje u okviru šireg konteksta američke spoljne politike“, mišljenja je Miodrag Marinković.
Nedžmedin Spahiju takođe smatra da će Kosovo verovatno biti marginalizovano u odnosu na druge globalne izazove. Ipak, ne isključuje mogućnost da će se tražiti „brza rešenja“.
„Biće, ali verovatno na rubu, ne kao centralno pitanje. Ipak, ono što se očekuje od Trampa jeste da zaustavi rat u Ukrajini, to jest da žrtvuje Ukrajinu i da tamo uspostavi primirje, da objavi ekonomski rat Kini. Manje je predvidivo šta će da radi na Bliskom istoku. Tamo su stvari komplikovanije i neizvesnije. Ako uzmemo u obzir njegove ranije stavove, on je tada naglašavao potrebu za ‘brzim rešenjima’ na Balkanu“, kaže Spahiju.
Konačni dogovor postignut, ali ga strane ne poštuju: Tramp može povećati pritisak na Beograd i Prištinu
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, poznat i kao Ohridski sporazum, predlog je Evropske unije usmeren ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić usmeno su ga prihvatili 27. februara 2023. godine, dok je plan za implementaciju usaglašen 18. marta 2023. u Ohridu.
Analitičari ukazuju da je trenutni problem u dijalogu između Beograda i Prištine u tome što strane ne izvršavaju dogovorene obaveze.
„Beograd traži da Priština prvo uradi svoj esencijalni deo dogovora, a Priština, pak, traži isto od Beograda. Za Beograd je ključni interes veća autonomija Srba na Kosovu kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom, dok je za Kosovo prećutno priznanje kroz otvaranje stalnih diplomatskih misija u Beogradu i Prištini. Međutim, to se ne sprovodi. Beograd insistira da prvo bude formirana Zajednica, a tek onda da on uradi svoj deo, dok Priština želi da to bude istovremeno“, objašnjava Spahiju.
Ovaj trenutni zastoj postavlja pitanje da li će nova američka administracija pod Donalom Trampom izvršiti pritisak na obe strane da konačno sprovedu dogovorene mere.
„Dve su alternative – ili da pritisne strane više nego što je to radila Bajdenova administracija, ili da ostavi stvari da se nastavljaju kao do sada“, zaključuje Spahiju.
Pod pretpostavkom da će SAD delovati u saglasju s EU po pitanju Kosova, administracija Donalda Trampa ima potencijal da poveća pritisak na pregovarače kako bi se postiglo neophodno kompromisno rešenje, ističe Marinković.
„U kontekstu trenutne krize na Kosovu, to bi predstavljalo ključnu vrednost promene administracije u Vašingtonu. Vrlo je teško zamisliti da bi nova administracija trpela nekonstruktivnost i tvrdoglavost Aljbina Kurtija koju je on pokazivao tokom celog svog mandata.“
Marinković je mišljenja da je pozicija Prištine sada znatno slabija.
„Posebno ako se uzme u obzir da Trampova administracija, i u prethodnom mandatu, nije bila naklonjena Kurtiju, kojeg je tadašnji izaslanik za Zapadni Balkan, Ričard Grenel, označio kao glavnu pretnju za pregovarački proces. U tom kontekstu, pritisak na Kurtija biće izuzetno snažan, a verujem i efikasan. To, naravno, ne znači da će nova administracija SAD dovesti u pitanje međunarodno priznatu nezavisnost Kosova, ali će u procesu normalizacije ponovo biti fokus na pronalaženju kompromisnih rešenja.“
Bolji pregovarački uslovi za Srbe na Kosovu?
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD-u, naišla je na pozitivne reakcije među Srbima na Kosovu. Oni veruju da bi Trampova administracija mogla doneti povoljnije okolnosti kada je u pitanju njihova pozicija. Srpska lista je uverena u nastavak dobrih odnosa između SAD-a i Srbije, koji su izgrađeni tokom Trampovog prvog mandata. Takođe se nada da će problemi Srba na Kosovu biti u fokusu nove američke administracije.
„Verujemo i očekujemo da će položaj i problemi srpskog naroda na Kosovu i Metohiji biti u fokusu, uvereni da administracija predsednika Trampa neće dozvoliti nastavak sistemskog progona srpskog naroda sa vekovnih ognjišta na Kosovu i Metohiji“, naveli su u saopštenju u danu kada je Tramp proglasio pobedu.
Miodrag Marinković deli taj optimizam.
„Bez obzira na to da li će nova administracija u Vašingtonu delovati kao saveznik EU u trenutnom procesu normalizacije odnosa ili će nametnuti novo rešenje, može se očekivati da kompromisna rešenja ponovo budu osnovni model za postizanje dogovora”, navodi Marinković.
U tom kontekstu, dodaje, kosovski Srbi mogli bi imati značajno bolju pregovaračku poziciju i mogu očekivati neki oblik samoupravljanja, bilo kroz Zajednicu srpskih opština (ZSO) ili neki drugi model.
„Ovaj pristup mogao bi doneti veliko olakšanje srpskoj zajednici na Kosovu, koja se trenutno suočava s jednostranom i prisilnom integracijom u kosovski ustavnopravni poredak, kao i s policijskim nasiljem i drugim oblicima pritisaka“, uveren je Marinković.
Veća kritika prema Prištini i prilika za Beograd
Ognjen Gogić smatra da bi Trampova administracija mogla biti kritičnija prema vlasti u Prištini nego što je to bila administracija Džoa Bajdena.
„Dok su Bajden i njegovi ljudi samo opominjali i pozivali na recimo deeskalaciju, kritikovali jednostrane mere, Tramp bi i delovao. To je ono što Srbi smatraju da je Tramp povoljnije rešenje za Srbe od Bajdena. S druge strane, Kurti je otvoreno podržao Bajdena. Albanci su zapravo imali velika očekivanja od Bajdena, da će biti mnogo naklonjeniji Prištini i da dolazak Trampa znači vraćanje na situaciju 2020. godine kada je bilo sukoba između Vašingtona i Prištine, gde se nije tolerisala neposlušnost. Dakle, i Albanci veruju da će Trampova administracija biti manje naklonjena Prištini.“
Miodrag Marinković veruje da povratak Trampa može doneti suprotne efekte za obe strane – za Beograd priliku, dok za Prištinu to može biti pretnja.
„Priština, odnosno Aljbin Kurti, dugo je uspevao da unilateralnim rešenjima menja realnost na severu Kosova i dovodi u pitanje svrsishodnost trenutnog pregovaračkog procesa. Neodlučnost zapadnih saveznika da primene efikasne kaznene mere prema Prištini, u velikoj meri je validirala ovaj pristup i dovela do trenutne krize. Nova administracija u Vašingtonu neće prezati od konkretnih i efikasnih mera protiv Prištine, a Aljbin Kurti ili nova vlada nakon februarskih izbora biće suočeni sa snažnim pritiscima ka kompromisnim rešenjima.“
S druge strane, navodi Marinković, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je svojim „servilnim“ stavovima prema zapadnim saveznicima uspeo da u prethodne četiri godine težište pritisaka prebaci na Prištinu i time, dodaje, „amortizuje eventualne pritiske na svoju autokratsku vladavinu“.
„Povratak Trampa i jake veze sa njegovim ključnim ljudima za ovaj region, koje su uspostavljene u prethodnom mandatu, u Beogradu će verovatno podgrejati nade za renominaciju ideje podele Kosova, kao jedine aktivne politike Aleksandra Vučića prema Kosovu u poslednjih 12 godina“, kaže Marinković, podsećajući na reakcije iz Beograda i Republike Srpske, gde je Milorad Dodik slavio Trampovu pobedu, nadajući se da bi se u paketu sa podelom Kosova moglo postići i osamostaljenje Republike Srpske.
Mogućnost raskola u odnosima SAD i EU
Ukoliko SAD podrži ideju podele Kosova, kako to sugerišu analitičari, to bi moglo dovesti do ozbiljnog neslaganja sa Evropskom unijom (EU).
Marinković veruje da je saradnja između SAD i EU nužnost koju nijedna strana neće moći da zanemari, te ističe da bi takav pristup mogao izazvati duboki raskol u odnosima između Vašingtona i Brisela.
„Ovaj pristup nema podršku unutar EU, zbog straha od mogućeg domino efekta u regionu Zapadnog Balkana. Ako bi SAD krenule tim putem, kriza u odnosima sa EU mogla bi postati duboka i parališuća“, zaključuje Miodrag Marinković.
Na pitanje da li očekuje nastavak dosadašnje saradnje SAD i EU u vezi s Kosovom, ili bi Tramp mogao da izabere potpuno nezavisan pristup, Spahiju odgovara da su moguće obe opcije.
„Zavisi od toga koliki će prioritet Tramp dati Zapadnom Balkanu. Ukoliko on daje neki prioritet, on ima da zanemari EU oko toga. Ukoliko on neće davati neki prioritet, baviće se drugim globalnim pitanjama, onda će to ostaviti EU da se pozabavi time“, kaže Nedžmedin Spahiju.
S druge strane, Gogić smatra da će svakako doći do narušavanja odnosa između EU i Vašingtona, i da će Trampova administracija u mnogo manjoj meri da koordinira svoje aktivnosti sa EU po bilo kom pitanju.
„Imamo iskustvo da se Tramp tako ponaša. Tako da će to biti slučaj sa svim pitanjima – sa ratom u Ukrajini, Gazi. To je za mene najveće pitanje – da li će se Tramp uopšte baviti Kosovom. Ako se bude vratio na to pitanje, on neće preterano da uvažava evropske procese. Generalno će biti odsustvo koordinacije po svakom pitanju, pa i po ovom, ako se uopšte Tramp bude vraćao na pitanje Kosova“, podvlači Ognjen Gogić.
Na sastanku lidera zemalja članica EU i onih koje teže članstvu, održanom 7. novembra u Budimpešti, povratak Donalda Trampa u Ovalni kabinet izazvao je značajnu pažnju.
„Izabrao ga je američki narod. On će braniti američke interese“, kazao je predsednik Francuske Emanuel Makron, ali i naglasio da Evropa ne sme da bude „pasivna“ kada su u pitanju svetska dešavanja.
Donald Tramp će funkciju predsednika SAD-a preuzeti 20. januara 2025. godine.
