U vremenu kada društvene mreže postaju sve prisutniji kanal za informisanje, postavlja se pitanje: koja je uloga lokalnih medija?
Koja je uloga lokalnih medija u zajednicama gde su izazovi prisutnosti i uticaja značajno izraženi? Na ovu temu diskutovali su novinari i medijski radnici sa Kosova i iz regiona, ističući važnost lokalnih medija u pružanju proverenih i relevantnih informacija.
Dušica Tomović, novinarka iz Podgorice, naglašava da iako društveni mediji mogu olakšati pristup informacijama, opasnost od širenja dezinformacija i manipulacija zahteva dodatni oprez, posebno od strane novinara.
„Socijalni mediji se koriste sa pažnjom i oprezno, a posebno mi novinari. Ukoliko koriste na ovaj način donose opreznost. Postavljanje pitanja ili verifikacija – ukoliko vidimo ovu sliku, vidimo da se nešto danas desilo u Goraždevcu. Ponekad, za novinare i istraživačke novinare, različite stvari su se dešavale kod novinara. Međutim, danas sa socijalnim medijima i veštačkom inteligencijom postoji opasnost, zbog toga moramo da osnažimo medijsku pismenost. Moramo se vratiti tradicionalnom novinarstvu. Postoji termin ‘provera činjenica’, ranije se to zvalo istraživačko novinarstvo, da proveravamo te činjenice. Treba da razgovaramo sa ljudima i budemo u kontaktu sa našom zajednicom i poznajemo našu publiku i svakako da se vratimo na one osnove”, kaže Tomović.
Govoreći o izazovima sa kojima se suočava u radu, Ana Marija Ivković, novinarka sa severa Kosova, ističe negativan uticaj dezinformacija koje se brzo šire na društvenim mrežama.
„Socijalni mediji nam ponekad otežavaju posao zbog pogrešnih informacija i dezinformacija. Tu su kampanje u kontinuitetu popularnih socijalnih medija. Vrlo je lako da se prenose dezinformacije. Za mene, stvar koja me još tera da radim, pored adrenalina i kafe koju pijem, je činjenica da ja radim nešto za svoju zajednicu, jer je činjenica da nemamo veštine za normalan život”, rekla je Ana Marija Ivković.
Ivkovićeva naglašava važnost prisustva lokalnih medija na društvenim mrežama, uprkos brojnim izazovima, i potrebu za borbom protiv dezinformacija.
„Shvatili smo da moramo biti prisutni na socijalnim medijima iako nemamo ništa osim publike i klikova, nemamo korist od toga, ali to je važna stvar jer mladi ljudi pokušavaju da dobiju informacije preko socijalnih medija kao što je Telegram koji je veoma popularan.“
Iz Asocijacije elektronskih medija Kosova, Ardita Zejnulahu ističe kako je lokalnim medijima na Kosovu, naročito onima na srpskom jeziku, veoma teško da opstanu zbog ograničenog tržišta i slabije podrške. Ona primećuje i izostanak predstavnika nezavisne komisije za medije na ovom skupu, što, prema njenim rečima, pokazuje nivo zainteresovanosti nadležnih za lokalne medije.
„Biti lokalni medij na Kosovu je veoma teško. Podrška nije tako velika kao za nacionalne medije, stoga lokalni mediji na Kosovu, pre svega mediji na srpskom jeziku imaju viša ograničenja zbog tržišta za reklame. Od novinara do upravljanja medijima, onaj koji piše predloge projekata i neko ko mora da ide i prati projekte jeste ono što menadžeri medija rade. Imamo i nezavisnu komisiju za medije, ja ovde ne vidim nijednog njihovog predstavnika, iako verujem da su bili pozvani. To što nisu došli, to objašnjava koliko su lokalni mediji na srpskom jeziku njima važni, pogotovo medij koji slavi 25 godina postojanja. To je viša stvar. Oni bi trebali da budu ovde, a nisu. Neodgovornost autoriteta prema lokalnim medijima, to je zapostavljeno“, kazala je Zejnulahu.
U želji da bolje razumeju svoj rad i ulogu Radio Goraždevca u životima svojih slušalaca, redakcija ovog radija je svoje verne slušaoce, pitala šta misle o Radio Goraždevcu i koliko im je ovaj medij važan u svakodnevnom informisanju.
„Trebalo bi da bude više priča iz svakodnevnog života“.
„Zahvaljujući Radio Goraždevcu znam šta se dešava, šta je život ovde i na koji način se odvija.
Pitanje uloge lokalnih medija u eri društvenih mreža ostaje otvoreno, ali je jasno da lokalni mediji igraju nezamenjivu ulogu u obezbeđivanju verodostojnih informacija i održavanju zajednica povezanima.