Piše: Marina Milentijević
Mentalno zdravlje Mitrovčana narušeno je usled stalnog stresa, tenzija i loše političko-bezbednosne situacije. To pokazuju odgovori većine sa kojima je Radio Mitrovica sever razgovarao na temu mentalnog zdravlja. Njihovi odgovori podeljeni su kada je u pitanju podrška i stručna pomoć. Naime, neki su prepoznali neprijatne simptome i obratili se stručnim licima, dok neki pokušavaju da se sami izbore sa tim, kroz hobije i fizičku aktivnost.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mentalno zdravlje se definiše kao ukupna emocionalna, psihološka i društvena dobrobit pojedinca.
Simptome stresa i anksioznosti osećam nekad svakodnevno, kaže dvadesetpetogodišnja Anđela iz Kosovske Mitrovice. Ona kaže da na to utiče pritisak obaveza koje ima na dnevnom niovu i da je glavni okidač stres. Dodaje da je nekoliko meseci išla na psihoterapije, koje su joj pomogle da shvati šta joj se dešava i kako to sama da prevaziđe. Smatra da bi svi koji imaju neke tegobe trebalo da potraže stručnu pomoć, kako bi se lakše nosili sa stresom.
Ova mlada Mitrovčanka kaže da upražnjava fizičke aktivnosti i razgovara sa svojim prijateljima. Međutim, ona smatra da se u Kosovskoj Mitrovici malo priča o mentalnom zdravlju i da se ta tema aktuelizovala tek pre nekoliko godina.
„Tek pre par godina je počelo da se priča o važnosti mentalnog zdravlja i meni je drago što postoje neke organizacije koje rade po tom pitanju i što postoje lica u gradu koja podižu svest ljudi. Naše generacije su uvidele da je problem mentalnog zdravlja jako veliki i da o tome treba da se priča otvoreno“.
Dešava se da se povremeno osećam anksiozno, kaže Nikolija dodajući da u gradu ima psihologa i da je išla na psihoterapije. Međutim, ona kaže da zbog specifične situacije u kojoj je tada bila, njeno mentalno zdravlje zahtevalo je pomoć psihijatra. Ona smatra da jako loša i nestabilna politička situacija utiče na veći deo građanstva i izaziva anksioznost jer žive u neprestanoj neizvesnosti.
„Oni ne znaju šta ih sutra očekuje, kako će im dan proteći, šta može da im se dogodi i to je jedan od ključnih faktora. Onda imamo ekonomske faktore, niske plate, a ovo je i jako konzervativna sredina gde se ne priča o takvim stvarima“ kaže ona i dodaje da na njeno mentalno zdravlje pozitivno utiče fizička aktivnost i dobro društvo.
Mladen (70) kaže da često oseća nervozu i napetost ali da nikada nije zatražio stručnu pomoć. Na naše pitanje da li je sa nekim pričao o tome kaže „a ko će da te razume“. Ipak, kaže da je svoj mir ranije pronalazio u baštovanstvu.
„Stalno se osećam napeto i anksiozno, uglavnom bez posebnog razloga“ rekla je još jedna mlada Mitrovčanka Milica, studentkinja. Kaže da to često utiče i na njene svakodnevne aktivnosti. Međutim, uprkos tegobama koje joj urušavaju kvalitet života nikad nije potražila stručnu pomoć i ako je o tome razmišljala. Aktivnosti u kojima uživa i koje joj pomažu da odstrani loše misli su crtanje i vežbanje u teretani.
Biljana (52) kaže da je od stalnog stresa „pregorela“. „Od svega, života, posla i situacije “ kaže ona navodeći da nikad nije potražila pomoć terapeuta. „Ovde je totalno neorganizovan život, sam se lečiš, prijateljima se požalim, isplačem ako treba“ kaže ona.
S obzirom da imam 50 godina i da sam dugo učila šta je stres i kako upravljati stresom, sada se ne suočavam sa tegobama, rekla je za Radio Mitrovica sever Bojana iz Kosovske Mitrovice.
„Psihijatru imate pristup uvek, ako znate da treba da se javite psihijatru, a terapeutu kod nas baš i ne, odnosno u to vreme ne“.
Ona kaže da se u momentima krize trudila da kroz naučne izvore sazna i spozna biološke procese u telu koje kod nas izaziva stres.
„Tihi, svakodnevni stres je okidač svih problema koji postoje. Mi smo u suštini i koncipirani tako da reagujemo na stres po sistemu bori se ili beži, ali to podrazumeva realnu, konkretnu stuaciju u kojoj treba da se borimo za život. U tom momentu mi reagujemo shodno tome, celo naše telo i čitav sistem sa svim hormonima reaguje na to, ali kada smo mi u svakodnevnom tihom stresu gde telo registruje postojanje stresa, a mi ga ne vidimo, to traje previše dugo i onda dođe momenat kada mi pregorimo u svakom smislu i onda se to prikaže kao neka bolest, bez obzira da li je današnja nauka zove psihičkom ili fizičkom, onda se mi zapitamo šta se tu desilo“.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije na mentalno zdravlje najviše utiče faktor sredine, kao i rod i pol, seksualna opredeljenost, društveni status kao i religijska i etnička pripadnost.
U regionima poput našeg, problemi sa mentalnim zdravljem najčešće su proizvod političko-ekonomskih i bezbednosnih problema, kao i posledice trauma izazvanim ratom i posleratnim nemirima, pokazuju dostupna istraživanja.
Uprkos tome da svest o značaju mentalnog zdravlja raste, još uvek smo daleko od evropskog nivoa, gde je očuvanje mentalnog zdravlja na visokoj lestvici prioriteta.
Napomena: Sva imena u tekstu su promenjena, identitet anketiranih poznat redakciji Radija Mitrovica sever
