Šef srpske diplomatije Marko Đurić rekao je da je tokom sastanka ministara spoljnih poslova EU sa predstavnicima Zapadnog Balkana u Luksemburgu istakao da je za novu Vladu Srbije jedan od apsolutnih prioriteta sprovođenje reformske agende do 2027. godine i naglasio da EU može mnogo da dobije od članstva Srbije u tom bloku.
Srbija se veoma raduje mađarskom predsedavanju Savetom EU i smatra da ono može da da novi implus evropskim integracijama celog regiona, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Đurić je to rekao novinarima u Luksemburgu, na pitanje da prokomentariše izjavu šefa evropske diplomatije Petera Sijarta da postoji mogućnost otvaranja jednog ili dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom tokom predsedavanja Mađarske EU.
Ocenio je da je odnos Srbije i Mađarske “pravi evropski primer saradnje”.
“Zato su naša očekivanja od mađarskog predsedavanja veoma pozitivna, ali ne želim da budem subjektivan. Ovde ima mnogo drugih zemalja koji smatraju da će mađarsko predsedavanje evropskoj spoljnoj politici doneti jedan veoma potreban ton pomirenja, saradnje i okrenutosti ka dodatnom proširenju”, zaključio je Đurić.
Sijarto je prethodno rekao za Tanjug da je plan Mađarske da tokom predsedavanja EU održi međuvladine konferencije sa svim zemljama kandidatima za članstvo u EU, uključujući sa Srbijom.
On je dodao da Budimpešta očekuje da će, tokom njenog predsedavanja, u pristupnom pregovorima sa Srbijom biti otvoren jedan ili dva nova klastera.
“EU može mnogo da dobije od članstva Srbije”
Marko Đurić je izjavio da je tokom sastanka ministara spoljnih poslova EU sa predstavnicima Zapadnog Balkana u Luksemburgu istakao da je za novu Vladu Srbije jedan od apsolutnih prioriteta sprovođenje reformske agende do 2027. godine i naglasio da EU može mnogo da dobije od članstva Srbije u tom bloku.
Istovremeno, kako je rekao, ukazao je na težak položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i na potrebu da se oštrije sprovodi Briselski sporazum.
Đurić je novinarima u Luksemburgu rekao da je za Srbiju danas “veoma značajan dan kada su evrointegracije u pitanju” jer je pozvana da prisustvuje sastanku ministara spoljnih poslova EU i predstavnika Zapadnog Balkana.
“Kao članica mogli bismo da utičemo na spoljnu politiku EU“
Kada je reč o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP), Đurić je rekao da će Srbija sa učlanjenjem u EU imati ZSBP sa EU, kada će, naglasio je, biti i u poziciji da utiče na tu politiku.
“Do tada hoćemo da podignemo nivo našeg usaglašavanja sa ZSBP, ali tražimo i pomoć da rešimo pitanja iz prošlosti za koje sadašnje generacije u Srbiji nisu odgovorne, a koja ne mogu da budu rešena na pravičan način bez punog angažovanja međunarodne zajednice”, poručio je Đurić.
U tom kontekstu, kako je naveo, govorio je o kršenjima kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, ali i o potrebi da se na neki način oštrije i agresivnije sprovodi Briselski sporazum.
“Rekao sam okupljenim evropskim ministrima, hajde da pomognemo jednim drugima, hajde da se nađemo na pola puta, da ubrzamo tu priču oko proširenja EU. Vi imate jako mnogo da dobijete iz snažnih balkanskih ruku, ne samo iz Srbije, nego i iz drugih zemalja regiona kao novih članova”, naveo je Đurić.
Naglasio je i da Srbija već sada u značajnoj meri doprinosi ZSBP EU, da učestvuje u evropskim mirovnim misijama, a da je, kada je reč o sukobu u Ukrajini, od početka podržavala sve rezolucije UN, “kojima se podržavao i podržava teritorijalni integritet Ukrajine”.
“Imamo specifičnosti zbog kojih nemamo istu spoljnu politiku po ovom pitanju kao druge evropske članice, ali očekujemo od EU da pomogne da se odnosi u regionu normalizuju u dovoljnoj meri i da napreduje generalno bezbednosna i geopolitička situacija u našem regionu na način koji će omogućiti da u budućnosti imamo veći stepen uslađenosti”, rekao je Đurić.
A Srbija će, dodao je, tražiti način da štiteći svoje nacionalne interese bude što je moguće više usklađena sa tom spoljnom i bezbednosnom politikom.
