Književna nagrada „Grigorije Božović“ koju unazad deceniju dodeljuje Dom kulture „Stari Kolašin” uručena je danas u Zubinom Potoku, književnici Sanji Domazet, za delo ostvareno u duhu proze pisca po kome priznanje nosi naziv.
Domazet je prva dama koja je u ovih deset godina, dobila ovo književno odličje.
Žiri u sastavu Mileta Aćimović Ivkov, Dragiša Bojović i Andrijana Živanović, u obrazloženju između ostalog navode da je nagrada pripala Sanji Domazet „za uverljiv stvaralački dijalog između različitih epoha, sudbina i ljudi u knjizi putopisnih tekstova Apsint sa Lotrekom, u izdanju beogradskog „Službenog glasnika“.
Knjiga putopisnih eseja, u svojoj suštini ne opisuje destinacije – destinacije radi, a destinacije su uvek kuće velikana, već ih opisuje u nameri da književnike, slikare, kompozitore, naučnike, približi javnosti kroz složenu prizmu njihovih životnih navika, poroka, ideja, emocija, odnosa… Književnik čije ime nagrada nosi, jedan je od onih u čiju kuću bi valjalo ući.
„Meni je ovo jedna od najdražih nagrada koje sam dobila. Prošle godine, za prvi deo putopisa („Na kafi kod Šekspira“) bila je nagrada „Ljubomir Nenadović“ i bila mi je draga. Međutim, na Kosovu nešto dobiti – to je više nego „dobiti“. To znači biti počastvovan“ kaže ovogodišnja laureatkinja.
Prema njenim rečima, Kosovo je prostor „sa koga se ne vraćate kući“.
„Deo vas ovde ostane, zato što je ovde suština, ovde je početak i odgovor na mnoga naša pitanja. Ovde je i ogromna lepota. Nema lepših manastira od ovih naših. Luvr bi bio srećan da ima tako nešto lepo i da može to da okači. Ali ne može. Naše je“ rekla je Domazet.
U obračanju na dodeli nagrade, Domazet je govorila o jeziku i čoveku čiji je vek pred vekom jednog jezika, ništavan.
„Pisac je sredstvo postojanja jezika, on je taj kroz koga jezik nastavlja da živi. Danas, kada na planeti svakoga dana nestane bar po jedan jezik, glavni i možda najsigurniji način da se sačuva jedan narod, jeste negovanje jezika kojim govori, piše, stvara, sanja.. Jezik će opstati. Ne samo zato što je trajniji od čoveka, stariji od vremena, već zato što je kako nas je to učio veliki Josif Brodski „otporniji na promene“, rekla je Domazet.
Predsednik žirija Mileta Aćimović Ivkov, obrazložio je odluku žirija, rekavši između ostalog, da je za nagrađenu autorku, umetnost zajedničko humanističko nasleđe, ne podvig na nivou nacionalnog stvaralaštva. Zato se kod nje u jednoj knjizi eseja, mogu sresti Andrić, Kafka, Frida Kalo…. Književnost tome i služi – da misaono putuješ i da nadigravajući vreme, piješ apsint sa Lotrekom, Fridom, Milevom Marić ili nekim drugim “božanstvenim bezbožnikom”. Možda baš Grigorijem Božovićem…
Sa stvaralaštvom i sudbinom najčuvenijeg kolašinskog pisca, prisutne je upoznao Dragiša Bojović, član žirija, ali i autor izložbe fotografija i dokumenata, koja je u okviru manifestacije „Dani Grigorija Božovića“ danas otvorena u Domu kulture „Stari Kolašin“.
Sanja Domazet je novinar, profesor na FPN u Beogradu i pisac. Iza sebe ima mnoštvo knjiga putopisa, drama, eseja, naučnih radova…
Nagradu „Grigorije Božović“ koja je danas uručena, činili su povelja, novčani deo i umetnička slika sa likom Grigorija Božovića, rad akademske slikarke Miljane Dunđerin.
Povodom deset godina nagrade žiri je odlučio da Bojanu Jovanoviću dodeli specijalnu povelju „Grigorije Božović“ za izuzetnu sintezu u izučavanju i tumačenju srpske kulture ostvarenu u monografiji Srpsko kulturno blago (Pravoslavna reč, Novi Sad, 2023).
Ova manifestacija koju organizuje Dom kulture „Stari Kolašin“, održava se pod pokroviteljtvom Ministarstva kulture Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Opštine Zubin Potok.
