Piše: Ivana Vanovac
Mediji su glavni pokretač načina na koji jedno društvo razmišlja i postupa. Njihova uloga u formatiranju javnog mnjenja kao i vrednosnog sistema je ogromna. Način na koji mediji izveštavaju o društvenim fenomenima, postaje opšteprihvaćen narativ na području na kome medij ima uticaj.
Ali, taj proces je dvosmeran. Idući za zahtevima tržišta, mediji umesto korektivnog, dobijaju karakter retrogradnog društvenog faktora. Ovaj primer je naročito vidljiv na polju izveštavanja o ženi, ali i za ženu.
Predstavnici medija i civilnog društva smatraju da u tradicionalnim i novim medijima dostupnim kosovskoj javnosti koja prati medije na srpskom jeziku, ženu još uvek najčešće vidimo u ulozi seks simbola, zatim supruge, majke, domaćice ili žrtve nasilja koja je neretko, indirektno okrivljena za nasilje koje trpi.
Žena stručnjak, čije se mišljenje, eskpertiza ili stav u medijima prikazuju kao relevantno i dalje je retka pojava, smatra novinarka Anamarija Ivković, urednica sajta Radija Kontakt Plus i portala „Alternativna“.
Primećuje da i kada se radi o pojedinim temama u kojima je žena fokus, i tada se u ulozi stručnih sagovornika, češće pojavljuju muškarci.
„Deluje mi da kada su u pitanju žene, i posebno kada su u pitanju mejnstrim mediji, tu često budu pozvani da govore ljudi koji niti imaju znanja niti veština niti bilo kakvu ekspertizu ili makar ne onu koja se očekuje da bi govorili o važnim temama“ smatra Ivković.
U pojedinim istraživanjima koja su vršena u regionu, ističe se problem tretiranja ženskog tela u medijima koje je prema mišljenju pojedinih eksperata ili seksualizovano ili prebijeno. Izveštavanje o ženi kao žrtvi nasilja je „koska“ i za novinare sa ozbiljnim iskustvom. Stoga je, edukacija i novinara u tom smislu od ogromne važnosti, smatra Ivković.
„Vrlo često se dešava da mediji koje smatramo profesionalnim, dakle ne tabloidni, naprave grešku u smislu izvrgavanje žrtve ruglu ali razlog tome je nedostatak ljudi koji bi trebalo da imaju ekspertizu da se time bave. Malo je ljudi i u mejnstrim medijima, i u lokalnim medijima, koji se bave samo određenim temama, a da bi se bavili samo nasiljem nad ženama, verujem da bi mi ipak trebalo da budemo neki eksperti“ kaže ona i napominje da do grešaka kod profesionalnih medija dolazi nenamerno.
Jelena Savić iz NVO „Santa Marija“ smatra da su mejnstrim mediji oduvek kreirali sliku žene u duhu tradicionalnih stavova, pa su i teme koje su njima namenjene uglavnom inferiorne u odnosu na političko-društveni koncept i tiču se kozmetike, mode, kuhinje i hortikulture. U njima su žene posmatrane kao konzumenti proizvoda velikih komercijalnih struktura. Zato ih više i kako kaže, ne prati.
„Konvencionalni mediji ne ciljaju na vrednost žene kao bića, na vrednost života, nego na te neke teme koje stimulišu potrošački duh. Kao da se cilja na onaj najmanje ljudski aspekt čoveka“ kaže Savić.
Smatra da su elektronski mediji koji iako funkcionišu po principu algoritma, daleko veći i iskorišćeniji potencijal te da se u njima zahvaljujući podkastu, blogu i ostalim tipićno elektronskim formama, pojavio značajno veći prostor za žene eksperte. Ogroman je problem kod ovdašnjih medija, kaže, naklonjenost ukusu i potrebi mase, na uštrb intelektualne elite.
Jelena uviđa da su tradicionalni mediji sada već ruku pod ruku sa društvenim mrežama, opterećujući faktor za savremenu ženu. Jedna reč određuje smisao njenog postojanja. Uspeh. Žena mora da bude uspešna radnica, supruga, majka, domaćica, prijateljica, da zarađuje mnogo, da izgleda savršeno, uvek sveže i naravno da uz sve to bude savršeno srećna.
„Mejnstrim mediji, a boga mi ni društvene mreže ne zaostaju, stalno targetiraju te neke ženske crte – kuvarsku, šminkersku… To je neka lepota, neka kosa, neka gljivična oboljenja na noktima, ovako o deci – onako o deci… Ali ne vidim ni da je sa muškima drugačije. Opet se tu stimulišu neki mišići, kondicija, izdržljivost. Retko se ko tu bavi nekim znanjem, obrazovanjem, introspekcijom – temama kojima bi trebalo da se bavimo“.
Već nekoliko decenija sistemski se podstiče stvaranje stereotipne slike žene koja odgovara tradicionalno predodređenim ulogama. Pozicija žene kao stručnjaka pre svega u oblasti politike, socijalnih pitanja i ekonomije i dalje ostaje rezervisana gotovo isključivo za muški pol. A realnost je daleko drugačija, smatra Anamarija Ivković.
„Najveći broj analitačara, na primer, u svim medijima su muškarci. A u novinarstvu, žene su te koje idu na teren, nalaze se u raznim situacijama, a onda se dogodi da tu istu situaciju komentarišu samo muškarci“ objašnjava Ivković i smatra da to ima veze sa patrijarhalnim vrednostima koje se u našem društvu još visoko kotiraju.
Opšti predlog rešenja koji je u Evropi i regionu donekle dao rezultate na polju jeste pooštravanje regulatornih mera.
Aktuelni zakonski okvir je korektni kada su mediji u pitanju, smatraju naše sagovornice. Novinarski kodeksi su izričiti, ali je problem u praktičnoj primeni.
Ono što uvek može da koristi jeste edukacija i senzibilizacija, u prvom redu novinara, posebno onih na uredničkim pozicijama. Takođe, podizanje nivoa medijske pismenosti je uvek dobar potez.
Produkciju i objavljivanje ove priče podržala je Misija OEBS-a na Kosovu. Izneti stavovi i mišljenja su stavovi i mišljenja učesnika i autora i ne odražavaju nužno stavove OEBS-a.
