Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da se očekuje da će sledeći saziv Evropske komisije posvetiti još veću pažnju proširenju i naglasio da je perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU sada jača i jasnija nego ikada u poslednjih 20 godina, od samita u Solunu.
„Evropska unija je spremnija nego ikada u poslednjih 20 godina i važno je da Balkan ne propusti voz jer će to možda biti jedan jedini za ukrcavanje u članstvo“, rekao je Lajčak na Delfi ekonomskom forumu.
On je, na pitanje šta se očekuje od EU nakon izbora kada je reč o proširenju, naveo da se generalno očekuje da naredna EK posveti još veću pažnju proširenju i podvukao da se u Briselu govori da će glavne agende naredne EK biti proširenje i odbrana.
Upitan da li postoji perspektiva da Zapadni Balkan bude deo EU, imajući u vidu da je prošlo više od 20 godina od samita u Solunu, na kojem je potvrđena evropska perspektiva regiona, Lajčak je naveo da perspektiva uvek postoji, ali da je u današnje vreme jača i jasnija nego ikada ranije od samita u Solunu.
Ocenio je da je samit u Solunu bio period entuzijazma, kada su svi verovali da će proces približavanja regiona proći brzo i glatko, ali se, kako je naveo, pokazalo da nije bilo tako, a potom je usledio period kada se EU pravila da je ozbiljna kada je reč o proširenju, a Balkan da je ozbiljan kada su u pitanju reforme.
„Ali agresija Rusije na Ukrajinu došla je kao poziv za buđenje“, naglasio je Lajčak i dodao da prvi put od Soluna i proširenja EU 2004. godine postoji zamah kada je reč o proširenju.
„Prvi put vidim Evropsku uniju spremniju za Balkan nego Balkan za Evropsku uniju jer su veoma skeptični“, rekao je on.
On je, na pitanje da li će problem za region biti situacija sa Kosovom, rekao da je EU jasno stavila do znanja da neće uvoziti „nerešene probleme i nerešena bilateralna pitanja“ i poručio da se ti problemi moraju rešiti pre ulaska u EU.
„Druga strana iste medalje je da se neće baviti ovim teškim pitanjima ako ne veruju u nagradu. Ako je vizija članstva kredibilna, onda će motivacija za rešavanje ovih pitanja biti jaka i obrnuto“, dodao je on.
On je dodao da se EU priprema za proširenje jer shvata „da gubi region“ i u tom kontekstu ukazao da su Slovačkoj, Letoniji i Litvaniji bile potebne manje od tri godine da završe pristupne pregovore, dok je Srbija za 123 meseca završila 8,6 odsto procesa.
U tom kontekstu ukazao je na značaj postepene integracije, gde zemlje koje teže EU ne dobijaju svu korist odjednom, već kako ispune obaveze iz poglavlja. Istakao je i da su sada deo grupe za proširenje Ukrajina, Moldavija i Gruzija i da su oni pokretači tog procesa.
„Ukrajina je pre svega otvorila vrata i Ukrajina je lokomotiva ovog voza ka članstvu, a zavisi koliko će vagona biti prikačeno na ovu lokomotivu. To je u rukama svake zemlje na Balkanu“, rekao je Lajčak i dodao da je geopolitika otvorila vrata pristupanju EU, ali da vas „geopolitika neće tamo dovesti, već reforme“.
