Najčešći izvor širenja dezinformacija su prvo zvaničnici. Poljuljano je poverenje građana u medije i političare, dok se, sa druge strane, praveći otklon od dezinformacija – informišu na društvenim medijima, gde su takođe u velikoj meri prisutne dezinformacije. Na taj način ponovo postaju žrtve manipulacija samo ovog puta na drugoj platformi – kazala je u podkastu Kontakt Plusa istraživačica Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative.
Radovanović je u razgovoru sa nama pomenula i konkretne primere dezinformacija u medijima koji izveštavaju na albanskom jeziku na Kosovu, ali i na opasnost samoproklamovanih eksperata čije reči nose težinu u javnosti, iako suštinski nemaju ekspertizu za teme za koje tvrde da imaju, među kojima je upravo bezbednost.
Ona je podsetila na slučaj izveštaja ovih medija o zvonjavi crkve u Prištini kao „ruskoj metodi“ u borbi protiv korone. Podsetila je i na slučaj izveštaja koji su se pozivali na objavu sa društvenih mreža o tome da je Srbin sa Kosova poginuo kao plaćenik u inostranstvu, koristeći fotografiju Tibora Cerne koji je zapravo poginuo na Košarama.
Govoreći o uticaju dezinformacija na poverenje građana u institucije i medije, Radovanović potvrđuje da se poverenje urušava, ali podcrtava da kada su u pitanju institucije na Kosovu poverenja ni prethodno nije bilo.
„To je glavni razlog zašto su građani sumnjičavi prema svemu“ – kazala je.
Radovanović se takođe osvrnula na nacrt zakona o regulisanju online medija na Kosovu, koji podrazumeva odgovornost online medija za video sadržaj, ali i stroge finansijske kazne.
„Ovaj zakon dolazi pod okriljem borbe protiv dezinformacija… Postoji kod ljudi frustracija količinom online portala i njihovim načinom izveštavanja i koliko su regulisani, kako se ne zna ko su vlasnici, kakav sadržaj objavljuju, kako često i lični podaci pojedinaca završe na tim portalima i slično. Postoji i želja da se to na neki način reguliše. Ali, s druge strane, ovo nije način na koji bi to trebalo da se reguliše“ – kazala je.
Radovanović je izrazila zabrinutost da bi pojedine odredbe nacrta zakona mogle da se zloupotrebe kako bi se vlast obračunala sa nepodobnim medijima.
Sa druge strane, osvrnula se i na primer srpskih medija na Kosovu i na koji način bi te odredbe uticale na njih.
„Tako da da, s jedne strane postoji ta potreba za regulisanjem medija, medijskog zakonodavstva na Kosovu, ali na ovaj način – ne. Ovakvom regulativom jedino što će se postići jeste da na Kosovu ne bude, kao jedna stvar koja je pozitivna u odnosu na manje-više čitav region – medijskog pluralizma“ – kazala je Radovanović.
Detaljnije slušajte u podkastu Kontakt Plusa.
