Česnica ima samo jedan ukus – mira, radosti i ljubavi.
„Dovoljno je da se prekrstimo, da zatražimo pomoć od Boga i kako god da se spremi česnica, ona će uspeti i biće blagoslovena jer je pravimo s ljubavlju, sa molitvom, poverenjem, nadom u pomoć božju jer bez Boga ništa ne možemo dobro činiti“, kaže mitrovički sveštenik Radoslav Jovanović.
Od brašna, vode, soli, malo ulja, kvasca i mnogo ljubavi sprema se česnica, božićna pogača, koja se na Badnje veče, ili na dan Božića pravi i predstavlja samo jedan od običaja praznovanja najradosnijeg hrišćanskog praznika, rođenja Isusa Hrista.
„Obredni hleb, deo je brojnih narodnih običaja, kao što su svadbe kada se prijatelji sreću i daju blagoslove mladim ljudima da stupe u svetu tajnu braka, ili kada se bira kum, nosi se pogača da se to kumstvo odobri i da traje vekovima“, ovako za Kontakt Plus sveštenik Radoslav Janković u Hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovci, objašnjava značaj hleba.
On ističe da za sve pravoslavne običaje od rođenja i kroz ceo život postoji hleb koji ima posebno značenje.
„Hleb, kao hleb života koji u stvari ukazuje na nebeski hleb, kao što u molitvi ‘Očenaš’ kažemo i hleb nas nasušni daj nam danas, nasušni koji je dakle potreban, suštastveni“, naglašava naš sagovornik.
Česnica u svom nazivu sadrži čest, koja prema rečima sveštenika znači čast koju nekome odajemo. To je, kako navodi, posebno poštovanje Bogu na prvom mestu, onda Svetoj Djevi zahvalnost što nam je rodila spasitelja sveta.
„U susret Božiću, na dan Božića spremamo česnicu, to jest hleb koji se naziva česnica, jer mi i kroz sveto pričešće primamo česticu tela i krvi Gospoda Isusa Hrista u naš život, da On nas osveti, da nas prosveti, jer to je jedna čestica večnoga života, jedan naš zalog. To je i jedno radovanje u Hristu u Gospodu i blagodarnost Bogorodici što ga je ona rodila i donela mir rodu ljudskom i donosi mir u dušama našim“, objašnjava otac Radoslav i dodaje da taj mir treba da vlada u porodicama gde se sprema česnica.
„Ne mogu da kažem da je to zamena za pričešće, jer pričešće ne može ništa da zameni, ali to nas povezuje i najavljuje naš dublji odnos sa Gospodom, našu pripremu, jer se za Božić najbolje pripremamo postom, molitvom, ispovedanjem i pričešćem“, navodi otac Radoslav.
Kako je božićni post u toku, mitrovički sveštenik podseća da on traje šest nedelja i da je to prvenstveno uzdržavanje od mrsnih jela, ali i zlih dela, da i duša posti, da budemo u miru sa Bogom i sa svima. Tu je svakako i molitva, lična i saborna. Lična kada se neko lično moli Bogu, a saborna kada se sabiramo nedeljom i praznikom u crkvi sa ostalim vernicima, sa hrišćanima.
O pravilima kada se i kako sprema česnica, otac Radoslav kaže da je to nebitno i da se ona sprema kada domaćica nađe vremena, jer svaki dan je božji dan. O običaju stavljanja parice, zlatnika, on podseća da kada se Gospod Isus Hristos rodio, tada su došli i mudraci sa Istoka koji su mu se poklonili i darivali mu zlato, srebro, tamjan.
„Novac koji neko nađe, zapravo znači da on dobija poseban božji blagoslov u porodici, da će tokom godine da bude blagosloven i uspešan, napredan u svakom pogledu“, pojašnjava otac Radoslav značenje srečnog dobitnika parice iz česnice.
Česnica, hleb koji spaja jer od jednoga hleba svi da jedemo i da dišemo, prema njegovim rečima. Znači da treba da vlada mir, ljubav i sloga u svakoj porodici, i da ne možemo imati mir sa Bogom ako nemamo mir sa bližnjima, jer tu prvo polažemo ispit našeg života i naše vere, biti u miru sa svima, sa sobom i sa Bogom.
Običaj okupljanja porodice i lomljenja česnice simbolično znači i predstavlja radost i mir koji nam je svima potreban.
„Nemir dolazi od demona i zlih sila, nemir uznemirava ljudsko biće, čovek postaje besan, netrpeljiv i zato mi treba da se smirimo. Ceo naš život je jedna borba za smirenje i kroz taj naš podvig da se smiravamo i pred Bogom i pred ljudima mi u stvari omogućavamo da uđe taj večni mir u dušama našim, da nas Bog prepozna kao svoje sluge i sluškinje, i da se Bog rodi u dušama našim, da se Hristos rodi u dušama našim, i zato se i nazivamo hrišćanima jer smo pošli za Hristom“, naglašava otac Radoslav i dodaje da je Božić, to rađanje u stvari i naše rađanje u Hristu i sa Hristom.
Šta se valja, a šta ne?
O raznolikosti praznovanja Božića i recepta za česnicu, naš sagovornik govori kao o bogatstvu naše pravoslavne tradicije, folkloru, ukrasu naših praznika, koji imaju duhovni i crkveni karakter, liturgijski i spasonosni.
„Negde stavljaju med u česnicu, ali bitno je da Crkva podržava naše običaje koji imaju hrišćanski karakter. Mi se protivimo svakom vračanju i gatanju. Neke stare žene kažu valja se ovo, valja se ono, a ne valja samo da se greši, da činimo grehe, a sve što radimo s ljubavlju iz srca valja se“, objašnjava mitrovički sveštenik i naglašava da danas sve što čovek treba da radi jeste da radi iz srca, da je dovoljno da se prekrstimo, da zatražimo pomoć od Boga i kako god da se spremi česnica ona će uspeti i biće blagoslovena jer je pravimo s ljubavlju, sa molitvom, sa poverenjem, nadom u pomoć božju jer bez Boga ništa ne možemo dobro činiti, i svaki naš praznik treba da nam donese mir i radost, a ne da budemo opterećeni nekim običajima, koje treba negovati, ali im dati hrišćanski karakter.
Česnica na stolu, porodica na okupu
O našoj tradiciji i običaju pravljenja česnice za Kontak Plus govori i šezdesetočetvorogodišnja Mitrovčanka Ružica Radovanović.
Ružica je ove godine bila i jedna od žena mironosica u Hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, i kao iskrena vernica, veoma poštuje i neguje tradicionalne običaje, pa i običaj pravljena česnice.
„Pravljenje česnice je jedan od naših običaja, kada se okuplja porodica. Na dan Božića, dođu deca, okupimo se oko stola, upalimo sveću, okadimo se, česnicu vrtimo kao slavski kolač u koji stavljam bosiljak koji simbolizuje blagostanje, novčić za koji kažu da onaj ko ga izvuče da će imati para, tako je verovanje, zatim kukuruz, da bude dobar rod, dren da budemo zdravi“, otkriva nam svoj recept Ružica Ružica Radovanović.
Kako navodi, česnica predstavlja proslavu, radost rođenja Isusa Hrista, kome se molimo za zdravlje, za sve ljude.
Božić je za nju upravo zbog lepih običaja omiljeni praznik, koji okuplja porodicu i podseća na značaj vere u Boga.
„Post je u toku, ali to ne znači samo uzdržavanje od hrane, treba prvo da se veruje, da se moli Gospodu Bogu, da se čitaju psalmi, da se bude bude dobar čovek, pre svega da ne mislim nikome zlo, ako imam nešto danas, ne moram samo ja da imam, nego da podelim sa njim“, zaključuje naša sagovornica.
Česnica, naš hleb nasušni, ima, jeste i biće po običaju i verovanju naših sagovornika, samo jedan ukus, ukus mira, radosti i ljubavi koji nam donosi Božić svuda gde se proslavlja, a posebno na Kosovu i Metohiji.
A živeti na Kosovu i Metohiji, za oca Radoslava jeste posebna privilegija, pa iako je narod zbunjen zbog nemirnih vremena, poručuje da se ne bojimo jer Bog je sa nama i čuva nas.
„Narod često kaže mi ovde čuvamo naše svetinje, a ja bih u stvari rekao da svetinje čuvaju nas, svetitelji naši, naše crkve, manastiri, mošti svetih predaka, oni nas čuvaju na Kosovu i Metohiji, i zato je čast živeti i biti ovde i Gospoda Boga slaviti i Božić dočekivati“, poručuje otac Radoslav, poželevši svima srećan nastupajući Božić.