Savremeno doba, kako god se ta društveno-ekonomsko-kulturološka formacija zvala, donelo je duh otvorenosti, olakšanu komunikaciju i haotičan i nepregledan prostor informacija.
Hiperbrzina podrazumeva i hiperpovršnost u komunikaciji, zadovoljstvima i načinu na koji se informacije usvajaju i odbacuju.
U tom svetu, rekli bismo plitkih i kratkotrajnih senzacija, jedino što je i dalje duboko i dalekosežno jesu ljudska osećanja, a samo su načini na koje se ona povređuju i tako povređena nas čine disfunkcionalnim, menjaju.
Ljudska seksualnost, složenost odnosa među ljudima, komunikacija, uticaj seksualnog i reproduktivnog zdravlja na naše mentalno zdravlje, polja su na kojima je čovek 21. veka, možda čak i najviše povređen, do te mere da se mladima u javnom diskursu, često pripisuje bahato, previše nonšalantno pa čak i promiskuitetno ponašanje na tom planu.
Kako bismo saznali koliko su informisani i šta misle o ovim temama, razgovarali smo sa Katarinom (18), Nemanjom (18) i Aleksandrom (19).
„Mladi nisu upoznati dovoljno, i kada jesu, upoznati su na pogrešan način“ kaže Aleksandar odgovarajući na pitanje koliko mladi znaju o svemu ovome.
„Sve je predstavljeno nerealno, kada je reč o seksualnim odnosima. Pre svega jer im je dostupna pornografija, na svaki klik“ kaže Aleksandar.
„Ja prvi nisam dovoljno upoznat, a ni mladi uopšte“, nadovezuje se Nemanja.
Katarina ima donekle drugačije mišljenje.
„Upoznati su oni dovoljno, ali svakako ne vode računa. Mislim da treba da se vode razgovori i da se podigne svest“.
Na pitanje odakle pribavljaju informacije i za koje izvore se odlučuju, jednoglasno odgovaraju – preko interneta.
„Ja lično preko interneta, ali i generalno omladina.. Mislim da bi trebalo organizovati treninge na temu seksualnog i reproduktivnog zdravlja, a i potrebno je da se stavi akcenat u školi“ odgovara Aleksandar.
Nemanja dodaje da pored interneta, izvor informacija je i razgovor sa vršnjacima .
„Smatram da je to validan način informisanja“.
Katarina pravom srećom naziva činjenicu da o ovakvim temama ima slobodu da razgovara sa majkom, ali da su i treninzi vrlo korisni.
Kažu da tokom odrastanja, posebno tokom adolescentskog perioda, ovakve teme nose stigmu pa je komunikacija sa psiholozma i pedagozma gotovo nikakva. Ipak, Nemanja je takođe imao slobodu da o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, razgovara sa majkom.
„Najčešće sam pričao sa majkom i najviše sam tako o tome i saznao jer sam imao slobodu. Sa ocem sam manje razgovarao o tome“ .
Katarina dodaje da se jedino sa roditeljima oseća komotno da razgovara o tako osetljivim temama, dok sa ostalim starijim osobama ni ranije, a ni sada ne oseća tu lagodnost.
Na pitanje kolika je i kakva povezanost seksualnog ponašanja i seksualnih navika sa mentalnim zdravjem, Aleksandar odgovara da misli da je povezanost velika i da sve počinje pubertetom.
„Znatiželja počinje u pubertetu kada još nismo sposobni da napravimo jasnu razliku između seksa i uslovno rečeno pojma „vođenja ljubavi“. Tad se mešaju emocije sa neobaveznim seksom ili se ne mešaju emocije sa seksom koji bi trebao da predstavlja ljubav između dvoje ljudi. To je doba u kome dolazi do mnogih mentalnih problema i deficita tokom odrastanja i može da se odrazi u kasnijem životu ako nemamo adekvatnu edukaciju kroz razne komplekse i probleme, recimo osećaj krivice .“ smatra Aleksandar.
Katarina ovom problemu pristupa sa stanovišta žene.
„Ženama se često pripisuju etikete zbog njihove seksualne aktivnosti ili neaktivnosti. Mislim da to nije fer, jer muškarci nemaju apsolutno nikakve obaveze niti odgovornost, dok se ženama sve to stavlja na teret“.
Pitanje „da li za vas seksualni čin podrazumeva emocije i intimu“, nenamerno nas je dovelo do one stare, dobro poznate tvrdnje – muškarsci su sa Marsa, a žene sa Venere. Dakle, ako nasumično razgovarate sa troje ljudi – jednom ženom i dva muškarca, zaključak će glasiti – muškom delu sveta za stupanje u seksualni čin nisu potrebne emocije, ženskom jesu.
„Trebalo bi razgraničiti pojmove – šta je seks, a šta vođenje ljubavi. Intima je kada nekome pokažete svoje dublje lice, poverenje…“ smatra Aleksandar.
Nemanja je još izričitji.
„U ovim godinama, nije mi potrebno da imam osećanja u tim trenucima. Kasnije bih voleo da se to promeni kada budem zreliji“.
Katarina kaže da je bitno da osećamo emotivnu povezanost i prijatnost sa osobom sa kojom stupamo u seksualni odnos.
“Ostatak moje generacije često ne misli tako i to je poražavajuće jer je važno da imamo slobodu, poverenje u osobu sa kojom smo“.
Smatraju da mladi, kada je reč o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, više zaziru od neželjene trudnoće, nego od polno prenosivih bolesti ili od toga kako bi to moglo da se odrazi na njihovo psihičko stanje. Stoga, složni su, ne tretira se ta tema dovoljno ozbiljno.
Zbog manjka odgovornosti, smatraju da nisu dovoljni roditelji, već da rešavanju ovog problema mora da pristupi celokupna zajednica.
„Potreban je i neki „save space“, što podrazumeva deljenje ličnih iskustava“ predlaže Aleksandar.
„ Polno prenosive bolesti su najpogubnije. Ima tu dosta problema, ali one su najopasnije. Zbog nedovoljnog obrazovanja dolazi do toga da sve češće ima mladih devojaka koje ispod 18 godine ostaju u drugom stanju“ kaže Katarina.
„Poguban je patrijarhat koga ima i u velikim gradovima i u provinciji…. Mladi rano stupaju u seksualne odnose, rano postaju roditelji, rano stupaju u bračne odnose. Nema poverenja u okruženju, problem je način komunikacije, razgovor…“ nastavlja Aleksandar i identifikuje još jedan u nizu problema koji zahteva posebnu obradu.
Tako razmišljaju mladi u Mitrovici. Traže razgovor, traže obrazovanje i traže angažovanje celog društva. Makar oni sa kojima smo mi razgovarali, ne zvuče neodgovorno, ali njihovo iskustvo sa vršnjacima svedoči da imamo problem koji moramo da rešavamo.
Ovaj sadržaj, Radio Kosovska Mitrovica realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA).
