Povodom 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasija nad ženama, u Kosovskoj Mitrovici je juče odigrana predstava „Polomljeno rebro“ po tekstu Nadice Đorđević, u režiji Janka Cekića. Predstava je izvedena u dva termina – dnevnom, predviđenom za mitrovačke srednjoškolce i večernjem, za stariju populaciju. Izvođenje pradstava organizovao je Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) na Kosovu, u saradnji sa Gimnazijom Kosovska Mitrovica, Srednjom ekonomsko – trgovinskom školom, Kulturnim centrom „Dragica Žarković“ i Studentskim centrom Priština – Kosovska Mitrovica.
Mladi srednjoškolskog uzrasta spadaju u tzv. „tešku“ publiku, u smislu da ih je teško animirati, zadržati im pažnju i naterati ih da se skoncentrišu na temu koja im možda prvobitno nije zanimljiva.
Ipak, dramskim umetnicima Tamari Tomanović i Janku Cekiću je to pošlo za rukom.
„Ovo je bilo vrlo poučno jer u današnje vreme mnoge žene trpe nasilje jer se plaše da prijave. Ova predstava pokazuj da to nije ništa strašno i da treba da prijave, da ne treba da trpe“ kaže Uroš Kostić, gimnazijalac.
I on i njegove drugarice Nikolina Radović i Valentina Kasalović se slažu da predstava poručuje da svako od nas može da postane žrtva nasilja, da se to ne dešava „lošim ženama koje su to zaslužile“ već žrtva može da bude bilo koja žena koja igrom slučaja uđe u emotivan odnos sa nasilnikom. A njih ne možete prepoznati na prvu loptu
„Kako kaže devojka u predstavi – mi smo slepi i gluvi, ne čujemo dok se nama problem ne desi. Svi bi trebalo da prijavljuju nasilje, ali mnogi ne znaju ni kako, ni kome, ni zašto“ kaže Nikolina.
„Neki prosto imaju strah od toga šta će im se desiti ako prijave nasilje“ dodaje Valentina.
Srednjoškolci znaju kako se vrši prijavljivanje nasilja i kome se mogu obratiti za pomoć. Taj lanac kažu, počinje roditeljima tj. primarnom porodicom koja bi prvo trebalo da zna šta se dešava, potom su tu psiholozi, a onda i policija.
Na pitanje kako bi reagovali kada bi shvatili da u komšiluku neko trpi nasilje, naši mladi sagovornici odgovaraju da bi probali da pomognu.
„Najpre bih se obratila toj osobi, da li joj treba pomoć i kako ja mogu da joj pomognem..“ kaže Nikolina.
Direktorka Gimnazije Bojana Vulović kaže da možda mlađe generacije nemaju u potpunosti razvijenu svest o ozbiljnosti ovog problema, ali da gimnazijalci u okviru izbornih predmeta koje imaju, mnogo obrađuju teme rodne ravnopravnosti, kao i svih oblika nasilja.
„Naša deca dosta znaju o tome a nažalost, često imaju priliku da vide ili u svojoj okolini ili u filmovima, na televiziji , tako da dosta toga oni znaju, ali nije zgoreg što su videli kako je naša glumica odreagovala i kakvu je poruku poslala svima – kako žene treba da se ponašaju u ovakvim slučajevima” kaže Vulović.
Gimnazija ima svoj Školski tim za zaštitu od nasilja koji, prema rečima direktorke, čine profesori onih predmeta koji tematski mogu najlakše i najbolje da obrade zadate teme. Najzastuljenije su ipak u psihologiji, informatici i izbornim predmetima, mada svaki predmetni nastavnik može da izdvoji jednu nastavnu jedinicu kroz koju će se baviti temom prevencije nasilja i zaštitom žrtava.
Tomanović i Cekić: Predstava deluje preventivno u pravom trenutku – kada se mladima dešavaju prve ljubavi
Predstava „Polomljeno rebro“ je sa ova dva poslednja izvođenja zabeležila mali jubilej – deseto igranje. Svaki put emocije su iste , kažu glumci Tamara Tomanović i Janko Cekić.
„Ovo danas je za njih bilo kao neko malo predavanje o tome kako odnos ne treba da izgleda,kako muškarac ne reba da se ponaša prema ženi, koje su to faze kroz koje prolazi jedan nasilnik, koje rečenice on izgovara a mislim da svi nasilnici koriste te fraze. Mislim da smo im bar malo otvorili put ka tome kako jedan nasilnik razmišlja“ kaže Tamara.
Janko dodaje da predstava deluje i preventivno u periodu kada se srednjoškolcima dešavaju prve veze i prve ljubavi koje u životu nešto znače.
„Te prve ljubavi grade i formiraju njihov karakter i odnos kakav će ubuduće imati prema partnerima. Taj odnos sa prvog, projektovaće na sledećeg, a za njih je jako važno da prepoznaju taj inicijalni prvi korak koji može da nagovesti to neko nasilje, bilo da je to nasilje fizičko, bilo da je to ono koje je najzastupljenije i možda čak i gore, a to je ta emotivna manipulacija , psihičko nasilje i torturakoja se tek kasnije primeti i žrtva tek kasnije primeti da je bila žrtva“.
Predstava upozorava na neke uslovno rečeno „zakonitosti“ po kojima se odnos sa nasilnikom odvija i neke principe kojima se nasilnikov um rukovodi. Takođe, predstava jasno objašnjava i zajednička razmiljanja žrtve, koaj usled jakih sentimentalnih emocija, naivno naseda na manipulacije „Udario me je jedanput i obećao je da se to sigurno neće ponoviti, zakleo se“, „Moja ljubav će ga promeniti“, „On me toliko voli da bolje od mene zna šta je za mene dobro“ – samo su neke od zabluda u kojima živi žrtva.Takođe, besprekorno je dočaran grozničavi strah usled kog žrtva okleva da prijavi nasilnika. Vidi se svo beznađe i borba žene sa samom sobom, jer kako prijaviti organima reda onog koga toliko voliš da iz te ljubavi čak pokušaš da razumeš zašto te maltretira?
U nastavku poslušajte emisiju u kojoj na temu nasilja, ljubavi i umetnosti, govore dramski umetnici Tamara Tomanović i Janko Cekić i scenaristkinja Nadica Đorđević.
Ovaj medijski sadržaj Radio Kosovska Mitrovica realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedninjenih nacija (UNFPA).
