Tragični sukob u Banjskoj 24. septembra je, malo je reći, dodatno antagonizovao Prištinu i Beograd, a Srbe na Kosovu još jednom opteretio besnim ratom narativa, poluoinformacija i dezinformacija, te pokazao da se njihov položaj ne shvata ni na Trgu Majke Tereze, ni na Andrićevom vencu. Niti to onima koji borave u zgradama na pomenutim adresama pada na pamet.
Pored toga što se na severu Kosova 2019. godine igrao “zanimljive geografije”, kada je u predizbornu kampanju Samoopredeljenja krenuo iz “sela Bistrica u opštini Albanik” (Leposavić), obaveštavajući uredno javnost o tome postom na Fejsbuku, kosovski premijer Aljbin Kurti očigledno voli i rado igra i “zanimljivu matematiku”, posebno kada “oduzima” Srbe.
Iz Prištine, s ljubavlju
Tako je u intervjuu Pobjedi koji je objavljen 9. oktobra uskliknuo: “Ali, vratimo se činjenicama! U Republici Kosovo Srbi čine četiri procenta ukupne populacije”.
Naravno da premijer nije naveo izvor saopštene “činjenice” o četiri procenta. I zašto bi, kad je 1993. primljen na Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Prištini kao najbolji kandidat sa sto odsto bodova na prijemnom ispitu, a budući da je deceniju kasnije diplomirao na smeru telekomunikacije i računarstvo, jednačina sa nepoznatim procenatom Srba na Kosovu za njega je, razumljivo, lako rešiva. Mada, iz Beograda i Severne Mitrovice mu se redovno spočitava da njegov račun teži apsolutnoj nuli.
Prema Kurtijevim navodima u pomenutom intervjuu, “Srbi u Republici Kosovo” su vlast “u 27 odsto kosovskih opština, odnosno u deset od 38. Istovremeno, imaju 17 odsto odbornika u svim skupštinama opština u Republici Kosovo, više od devet odsto mesta u državnom parlamentu Kosova, odnosno 10 od 120 poslanika. Takođe, imaju i zakonski mehanizam da blokiraju zakone za koje veruju da mogu ugroziti njihove vitalne interese. Srpski je službeni jezik na celoj teritoriji Republike Kosovo, na svim nivoima administracije. Srbi imaju jednog ministra u Vladi Kosova – Nenada Rašića, ministra za zajednice i povratak, kao i tri zamenika ministra”.
Premijer vrlo dobro zna da se srpski jezik na Kosovu ne poštuje kao drugi zvanični jezik u čitavom nizu situacija i na svim nivoima administracije. Zna da je, recimo, kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore u jednom trenutku sa svog zvaničnog sajta potpuno uklonilo odeljak na srpskom jeziku, zna da je nedavno u Prištini pokrenuta informativna kampanja o liberalizaciji viza i da su svi štampani materijali toga dana građanima bili ponuđeni isključivo na albanskom. I sam je kratko govorio na tom skupu na svom maternjem jeziku, naravno bez prevoda, a na panou koji je bio postavljen iza njegovih leđa nije bilo ni jedne jedine reči na srpskom. Zna i mnoge druge stvari koje su činjenice i u vezi kojih nije problem navesti precizne izvore, ali ih prećutkuje u skladu sa starom mantrom da su Srbi na Kosovu najpovlašćenija nevećinska zajednica u Evropi i da su zaštićeni najboljim zakonima od kojih je čitav niz za Albance, kao većinu na Kosovu, svojevremeno predstavljao “gorak kompromis”.
Inače, prema podacima Agencije za statistiku Kosova, na Kosovu je 2021. godine živelo 1.773.971 lice.
Poslednji popis stanovništva je održan 2011. godine i prema njemu su na Kosovu živela 25.532 pripadnika srpske zajednice ili tek 1,47 odsto. Međutim, u četiri opštine na severu ovaj proces tada uopšte nije sproveden, a u ostalim opštinama Srbi su samo delimično učestvovali.
OEBS je 2013. godine procenio da je na Kosovu više od 140.000 Srba.
Neprijatna pitanja
Ukoliko za trenutak prihvatimo da je Kurti zaista ozbiljan matematičar i da mu je račun o četiri procenta tačan, logika nalaže postavljanje sledećeg pitanja: Zašto su se Srbi, za koje se u vreme poslednjeg zvaničnog popisa na Kosovu tvrdilo da ih zapravo ima od 10 do 12 procenata, odselili uprkos svim pogodnostima i privilegijama koje, formalno, uživaju?
Ipak, glasno postavljanje ovog pitanja verovatno neće najteže pasti samom Kurtiju, već će odgovor na njega snažnije i detaljnije pokušati da relativizuju predstavnici međunarodne zajednice koji rado podsećaju da je “zajednica etničkih Srba na Kosovu esencijalni, kritični i integralni deo Kosova” i da ima pravo da “živi dostojanstveno i bezbedno”. U svetlu premijerove “zanimljive matematike”, nedoumica kako je moguće da je broj Srba na Kosovu tokom vremena tako drastično redukovan, pa ih u Prištini i Prizrenu odavno ima neuporedivo manje nego u Berlinu ili Minhenu, samo je daleko sećanje na neuspeli proces povratka ili kratkotrajni podsetnik na nervozu međunarodnih diplomata koji se sa pozicije gole kolonijalne sile ponekad upuste u razgovor sa lokalnim novinarima, puni velikih i praznih reči o perspektivi evropskih i evroatlantskih integracija regiona Zapadnog Balkana.
Iz Beograda, s ljubavlju
Da su brojevi a ne ljudi česti fokus političara na vlasti s obe stane linije/granice/realnosti ilustruju i nedavni navodi direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića. On je 2. septembra, nakon što je u Beogradu pokazao fotografiju ubijenog Srbina u Banjskoj za koga je ustvrdio da je hladnokrvno egzekutiran dok je ležao, rekao “da se 11 odsto Srba već odselilo sa severa Kosova i Metohije, i da su o tome upoznate ambasade u Prištini i u Beogradu, kojima je ukazano da kosovski premijer Aljbin Kurti sprovodi etničko čišćenje Srba”.
Naravno da ni Petković nije objasnio na koje se izvore pozvao kada je govorio o “11 odsto već odseljenih Srba” i kolika je celina čiji je procenat saopštio.
“Zanimljivu matematiku” u vezi sa brojem Srba na Kosovu u više navrata je igrao i Petkovićev šef, najuspešniji student Pravnog fakulteta u novijoj istoriji Beograda (sa prosečnom ocenom 9,44) i aktuelni šef države Aleksandar Vučić.
Posebno su zanimljive bile njegove aproksimacije brojeva Srba u naseljima južno od Ibra iz vremena u kome je aktivno zastupao podelu Kosova.
Podsetimo, u julu 2018. godine je obznanio da u Čaglavici ima samo 20 srpskih kuća, a u Bresju i Kosovu Polju nijedna. Reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da u Prištini, Peći i Đakovici nema Srba ponovio je u septembru iste godine gostujući u programu TV Pink tadašnji gradonačelnik Gračanice, danas načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović.
“Koliko sada Srba živi na Kosovu zvanično nije poznato, a 2017. godine ih je bilo 94.998”. To je u obraćanju 2019. godine naveo predsednik Srbije, kao i da ih je na severu bilo 47,1 odsto, a južno od Ibra 52,8.
Na poslednjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini Aleksandar Vučić je kazao da, prema podacima srpskih institucija, na Kosovu živi ne više od 95.000 Srba.
Relevantan podatak
Činjenica je da je za poslednje dve godine broj srpskih đaka na Kosovu smanjen za blizu hiljadu.
Prema dostupnim podacima Školske uprave za Kosovo i Metohiju, osnovne i srednje škole na Kosovu je 2021. godine pohađalo 15.520 đaka. Dve godine kasnije, prema istom izvoru, škole na Kosovu pohađa 14.610 učenika.
Miodrag Marinković, izvršni direktor nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), krajem februara 2023. je procenio da je u poslednjih deset godina broj srpske dece u osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu smanjen za 10.000, što potencijalno ukazuje da je Kosovo u tom periodu napustilo oko 40.000 Srba. On je agenciji Beta rekao da je pre deset godina na Kosovu živelo 120.000 Srba, a da ih je danas oko 80.000.
Ni veštačka inteligencija nema procenu
Na naizgled vrlo jednostavno pitanje: “Koliko Srba živi na Kosovu?” poslednjih meseci i nedelja vrlo popularni ChatGPT bi, da nije “veštački inteligentan”, verovatno najradije odgovorio prostim sleganjem ramenima. Ovako, njegov odgovor glasi:
“Od mog poslednjeg ažuriranja saznanja u septembru 2021. godine, demografska situacija na Kosovu bila je predmet stalne debate i promena, a tačan broj Srba koji žive na Kosovu može da varira u zavisnosti od izvora i vremenskog okvira podataka. U to vreme Kosovo je imalo značajnu albansku većinu, a srpsko stanovništvo na Kosovu bilo je manjina. Situacija na Kosovu može da se promeni usled političkih i društvenih faktora, tako da je važno da se pozovete na najnovije i pouzdane izvore za najnovije informacije o demografiji Kosova. Možete konsultovati organizacije kao što su Ujedinjene nacije, kosovska vlada ili međunarodne agencije za demografska istraživanja za najnovije podatke o stanovništvu Srba na Kosovu”.
Njujork je daleko, međunarodne agencije za demografska istraživanja se retko bave ćoravim poslovima. Lokalna Agencija za statistiku Kosova (ASK) uopšte nije odgovorila na upit autora ovog teksta koji im je prosleđen elektronskom poštom, a ticao se više puta zakazivanog, pa otkazivanog popisa stanovništva na Kosovu.
Ipak, prethodno je 6. oktobra VD direktora ASK Iljir Beriša za prištinske medije ocenio: “Velika je verovatnoća da će popis biti odložen. Jedan od razloga je situacija u četiri severne opštine. Odluku donosi Vlada Kosova”, rekao je on.
Krasnići: Sve se promenilo
O dubokom nerazumevanju situacije svedoče i izjave ministra administracije i lokalne samouprave Eljberta Krasnićija koji je kazao da je iz komunikacije sa lokalnim Srbima u četiri opštine na severu saznao da oni nisu zainteresovani da vrate nekadašnje predstavnike u opštine, kao i da im albanski gradonačelnici nisu prepreka.
On je naveo da je jasno da se sve promenilo u odnosu na period pre, kako je kazao, “terorističkog napada na severu”.
“Sada ne verujem da građani tamo, na severu naše zemlje, imaju tu brigu da su četiri gradonačelnika, dva u opštinskim i dva u administrativnim kancelarijama, glavna prepreka. Koliko sam mogao da razumem iz kontinuirane komunikacije sa lokalnim Srbima, građani nisu mnogo zainteresovani za povratak tih predstavnika. Ljuljzim Hetemi i drugi nisu prepreka”, rekao je Krasnići.
Naveo je i da je Kosovo dva puta smanjilo prisustvo policije na severu za po 25 odsto i da je to, prema njegovim rečima, bio deo napora da se pozitivno doprinese smirivanju situacije, a ne provociranju.
Konstatovao je i da je peticija za smenu gradonačelnika doživela neuspeh.
“Počeli su, ali nisu uspeli da izvedu do kraja, što je tužno, da vidimo da se na Balkanu i dalje nastavlja sa antievropskom agendom i duhom. To je tužno, jer naši ciljevi su jasni. Zainteresovani smo da imamo dobre odnose sa komšijama, ali poslednji slučaj u Banjskoj pokazuje da smo u ćorsokaku”, kazao je Krasnići.
Loptanje ljudskim životima
Ko su, eventualno, Srbi koji su počeli i šta su to počeli ostaje samo da se nagađa. Kao i u nekim drugim slučajevima, recimo Banjskoj.
Možda pomenuti lokalni čelnici trenutno nisu prepreka, ali samo zato što su problemi daleko, daleko veći. I ministru Krasnićiju je jasno da su Srbi na severu zainteresovani za njihov ostanak na funkciji svega nekoliko sati ili dana duže no što su zainteresovani za boravak pripadnika specijalne policije u tom delu Kosova. Ali prećutkuje.
Ono što se više ne prećutkuje je poziv Srpske liste Prištini da “što pre raspiše izbore” na kojima je ova politička partija, inače vrlo neaktivna poslednjih meseci, odjednom ko zapeta puška iz Tuzle spremna da učestvuje. Klati se klatno, lopta je okrugla, a kako reče Goran Rakić na pres konferenciji za dva naručena medija “sada je u dvorištu Prištine”. Igara i hleba…
Inače, prema popisu stanovništva iz 1991. godine, na Kosovu i Metohiji je živelo 194.190 Srba, dok je broj Albanaca tada procenjen na 1.596.072 stanovnika.
