Sjedinjene Države zatražile su od Kosova i Srbije, uoči naredne runde dijaloga 14. septembra, posvećenost konkretnim obavezama u vezi sa sporazumom o normalizaciji odnosa dve strane, kao i aneksom o njegovoj primeni izjavio je za Glas Amerike zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar.
Američki diplomata ukazao je da od kosovskog premijera Aljbina Kurtija, u nedavnom telefonskom razgovoru, nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa, što je Kurti u ponedeljak objavio na društvenoj mreži Eks.
“A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga”, rekao je Eskobar u intervjuu srpskom i albanskom servisu Glasa Amerike.
Kako je najavila Evropska spoljnopolitička služba (EEAS), kosovski premijer Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Briselu će imati odvojene sastanke sa posrednicima u dijalogu diplomatama Žosepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom. Nakon toga je planiran i trilateralni sastanak – a teme razgovora su primena Sporazuma na putu normalizacije, kao i aktuelna pitanja. Dijalog dve strane poslednjih meseci je u zastoju, a njihove odnose karakterišu napetosti.
Eskobar je podsetio da su već vidljive posledice koje bi mogle nastupiti – ukoliko Kosovo i Srbija propuste priliku za normalizaciju odnosa.
“Reč je o merama koje je uvela Evropska unija koje se ogledaju u nemogućnosti napretka u nekim od mehanizama pristupnog procesa – koje su prilično ozbiljne. Iako ih Kosovo označava kao sankcije – tu nije reč o pravim kaznenim merama. Za Srbiju bi to takođe bilo veoma slično. U vezi sa Kosovom – radi se i o mogućnostima za nova priznanja, donatorske konferencije, strateški bilateralni dijalog sa Sjedinjenim Državama i bliski odnos sa NATO. Nažalost, ukoliko ne bude napretka – sve to će biti propušteno ove godine. I za Srbiju će biti vrlo slično. Mislim da će Evropska unija želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok budu razmatrali u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu”, precizirao je Eskobar.
