U Domu kulture „Gračanica“ sinoć su promovisane dve knjige, „Prizrenska bogoslovija: život, misija, doprinos“ i Sabrana dela Ivana Stepanoviča Jastrebova „Stara Srbija i Albanija“.
Zbornik o Prizrenskoj bogosloviji objavljen je prošle godine povodom 150 godina od osnivanja Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“ u Prizrenu i 10 godina od obnove rada ove škole, ali je zbog pandemije koronavirusom ona promovisana tek večeras.
Ova knjiga, čiji su izdavači Eparhija raško-prizrenska, Prizrenska bogoslovija i Kosovskometohijski odbor Matice srpske, sadrži 46 naučnih radova.
Aleksandra Novakov urednica zbornika govorila je o životu i radu Prizrenske bogoslovije, ali i svim nedaćama koje su je zadesile od osnivanja do danas.
„Ona se dizala iz pepela i nije posustajala“, naglasila je Novakov.
Istakla je da je Bogoslovija bila je „simbol opstanka i otpora, sve do martovskog pogroma 2004. godine“. A o obnovi i radu nakon 2011. godine je rekla: „O ovom desetogodišnjem periodu svedočim i sama i žao mi je što nisam pesnik pa da se stihovima izrazim jer su samo poetski iskazi dostojni ove blagodeti i obnove u pustom i praznom pravoslavnom Prizrenu. Rečju nada, vera i ponos, ispoljila bih sopstvene emocije. Ponovo je Bogoslovija kao i nekada u Osmanskom carstvu postala utočište, uteha i štit“, kazala je Novakov.
Jeromonah Isidor Jagodić, prorektor Prizrenske bogoslovije kazao je da ova škola uspešno radi već dvanaest godina, nakon obnove.
„Ove godine ima oko 30 učenika, oni su iz raznih krajeva Srbije i nekolicina njih sa Kosova i Metohije. Mi se trudimo da u Prizrenu čuvamo i baštinimo duh grada Prizrena, starog Prizrena i trudimo se da gradimo mostove i da razumemo i da se uklopimo u nove okolnosti u kojima srpski narod u Prizrenu danas živi. Što se tiče Zbornika, za nas je ovo izuzetno važan događaj i ovo je prva prezentacija zbornika posvećenog jubileju 150 godina od osnivanja Bogoslovije. Ovo je produženo obeležavanje izuzetno važnog jubileja za nas. Tako da je ovo jedno posebno veče“, rekao je profesor Isidor.
Nakon promocije Zbornika radova o „Prizrenska bogoslovija“, promovisana su sabrana dela Ivana Stepanovića Jastrebova „Stara Srbija i Albanija“. O knjizi ali i životu i radu ruskog konzula u Prizrenu, u staroj Srbiji, su govorili urednici i priređivači Borislav Čeliković i profesorka Valentina Pitulić.
„Zahvaljujući njemu (Ivanu Stepanoviču Jastebovu) veliko blago Kosovaca je sakupljeno i knjiga je objavljena 1886. godine u Petrogradu i mogu slobodno reći da je Ivan Stepanović Jastrebov bio Vuk Karadžić na Kosovu i Metohiji. Da nije bilo njega, a s obzirom na to da Vuk S. Karadžić nikada nije dolazio u Staru Srbiju, veliko nacionalno blago, usmeno nacionalno blago ostalo bi potpuno van domašaja naše i svetske javnosti. Ivan Stepanovič Jastebov je odlično poznavao Prizrence, voleo ih je a i oni njega, i zahvaljujući njegovom velikom poštovanju od strane Turaka on je uspeovao ono što nisu mnogi pre njega“, rekla je profesorka Pitulić.
Na početku programa prisutnima se obratio domaćin, direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević.
„Nesporno je koliko je značajna uloga Prizrenske bogoslovije u našem životu i životu našeg naroda“. Ivan Stepanovič Jastrebov je uradio ono što su uradile institucije, ili što bi uradile institucije u nekim srećnim vremenima, a mi smo imali tu sreću na Kosovu i Metohiji da nas takva ličnost predstavi i predstavlja do dana današnjeg“.
Program u Domu kulture ulepšali su učenici Prizrenske Bogoslovije izvođenjem tradicionalnih kosovskih pesama. Promociji knjiga prisustvovao je episkop raško-prizrenski Teodosije.
