Postizanje delimičnog kompromisa o ličnim dokumentima između Beograda i Prištine donekle je umanjilo tenzije na Kosovu i Metohiji, ali ostaje nerešeno fundamentalno pitanje da li je Zapad spreman da ozbiljno uzme u obzir legitimne interese Srbije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Ministarstvo u saopštenju podseća da osnov za rešavanje kosovskog problema, “hteo to neko ili ne”, ostaje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja jasno definiše teritorijalni integritet Srbije i ističe da je neprihvatljivo obezvređivanje ključnih elemenata utvrđenih tokom dijaloga Beograda i Prištine, pre svega onih o stvaranju Zajednice srpskih opština kao mehanizma za obezbeđenje prava Srba na KiM.
U saopštenju se navodi da izjave rukovodstva Srbije o postignutom dogovoru potvrđuju da Beograd trezveno procenjuje postignuto, ističe kao primarni zadatak zaštitu prava sunarodnika na KiM i “ne gaji iluzije o šansama za promenu proalbanskog pristupa Zapada”.
Ministarstvo ističe i da Moskva “pomno prati dramatična dešavanja na Kosovu” i da je situacija tamo u poslednjih mesec dana ponovo eskalirala, približavajući se ivici međuetničkog sukoba zbog namere samoproglašenih “vlasti” u Prištini da nateraju Srbe koji žive u regionu da od 1. septembra počnu da zamenjuju lična dokumenta i brojeve automobila kosovskim.
Ocenjuje se da su “posrednički pokušaji Evropske unije ponovo pokazali bespomoćnost EU, nespremnost da se uđe u klinč sa “svojevoljnom elitom kosovskih Albanaca, pa čak i popustljivost prema prištinskim ekstremistima”.
Ministarstvo dodaje da pritisak na Srbiju zbog KiM dolazi usred pokušaja da se pokvare njeni odnosi sa Rusijom i ukazuje da je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, kako se navodi, drsko zahtevao da Srbija na sebe preuzmu deo sankcionog tereta (Rusiji) i konačno shvati da su joj pravi prijatelji isključivo na Zapadu.
“Amerikanac zapanjujuće tvrdoglavo ne želi da vidi znake prijateljstva između Srbije i Rusije. U istom stilu je i ogorčenje zbog nedavne posete Rusiji ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina. Da li je posao američkog diplomate da ocenjuje putovanja predstavnika srpske vlade”, pita rusko Ministarstvo.
U saopštenju se kaže da je “svojim iskreno bezobraznim izjavama o tome zvaničnik Stejt departmenta još jednom razotkrio duboko neprijateljski stav Vašingtona prema nezavisnoj multivektorskoj politici Beograda, na osnovu koje se gradi rusko-srpska saradnja, što se ne uklapa u američke proračune o monopolu na veze Zapada sa Srbijom”.
