Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je na Prespa forumu na Ohridu, da je za opšti napredak regiona neophodno da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju. Brnabićeva je istakla da su dva ključna prioriteta Srbije ulazak u EU i saradnja sa zemljama regiona, ukazujući na značaj inicijative “Otvoreni Balkan”. Navodi da je međunarodni pravni poredak i međunarodno pravo “polomljeno 1999. i 2008. godine na grbači Srbije i srpskog naroda” i da od tada svet više nije isto mesto. Naglašava da je Srbija u posebno teškoj situaciji pošto se njen evropski put uslovljava priznavanjem tzv. Kosova, iako se to ne pominje nigde u pregovaračkoj poziciji EU, a što je, navodi, rezultat licemerja zemalja koje su priznale tzv. Kosovo, pre svega onih iz EU.
Ana Brnabić je na panelu “65 godina posle Rimskog ugovora: Da li je Evropa ekonomski obnovljena i integrisana” ocenila da to još uvek nije slučaj i da ne može biti opšteg razvoja i napretka bez integracije Zapadnog Balkana u Uniju.
Istakla je i da Srbija gradi puteve kako bi unapredila transport robe, ali i protok ljudi i kapitala, kako auto-putem ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, tako i gradeći auto-put ka Crnoj Gori i BiH.
“Kada Srbija dobije novu vladu, pitanje broj jedan biće pitanje energetike i energetske snabdevenosti, kao i izgradnja interkonektora sa Severnom Makedonijom i gasna povezanost sa Grčkom i Bugarskom”, rekla je Brnabićeva.
Premijerka je, odgovarajući na kritike da inicijativa “Otvoreni Balkan” nije usklađena sa Berlinskim procesom, rekla da je upravo suprotno, jer je ta inicijativa, koja treba da olakša život građanima ovog regiona, privrednu saradnju i transport, u potpunosti u skladu sa Berlinskim procesom.
Navodi da je zadovoljna što danas učestvuje na panelu u okviru Prespa foruma, dodajući da joj je čast što je u gostima kod svojih prijatelja.
Brnabić: Međunarodno pravo “polomljeno” na grbači Srbije
Premijerka je izjavila je da je međunarodni pravni poredak i međunarodno pravo “polomljeno 1999. i 2008. godine na grbači Srbije i srpskog naroda” dodavši da od tada svet više nije isto mesto, jer je sve postalo moguće zato što u svetu vlada zakon jačeg a ne međunarodnog prava.
Ana Brnabić je nakon panela na kojem je učestvovala u okviru Prespan foruma na Ohridu, a odgovarajući na pitanje novinara kako se može napraviti paralela između Kosova i Ukrajine s obzirom na to da je na “Kosovu ubijeno 1.000 dece, silovano 20.000 žena, počinjeni ratni zločin i genocid”, kazala da se licitiranjem brojevima unižavaju prave žrtve i dodala da ti podaci koje je izneo novinar, nisu tačni.
“Ne volim da pričam o brojevima jer pričamo o ljudskim životima i žao mi je što vi licitirate brojevima jer unižavate one žene koje su silovane, decu i ljude koji su pobijeni kada se tim brojevima tako koristite, jer nigde ne postoje brojevi koje ste rekli jer nisu tačni i to se nije desilo. I kada je Priština pozvala da se prijave slučajevi silovanja, prijavilo se nešto više od 900 žena, što je strašno, katastrofalno, za svaku osudu, ali nemojte da pričate o 20.000”, kazala je Brnabićeva.
Ističe da je potpuno jasno šta je međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak i naglašava nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.
“Ni po koju cenu, ne postoji nigde u međunarodnom pravu da je neki teritorijalni integritet povrediv u određenom slučaju. On je nepovrediv i nikada se to pre nije desilo, osim u slučaju Srbije, i nikada posle”, naglasila je premijerka.
Kada se govori o tome ko kaže šta je dovoljno veliki razlog za agresiju na jednu zemlju, Brnabićeva je upitala ko odlučuje o tome i kaže da je i Rusija rekla da su izvršili agresiju na Ukrajinu da bi sprečili genocid koji se dešavao osam godina.
“Ne ulazim u to, meni je agresija na jednu međunarodnu priznatu državu agresija jer je teritorijalni integritet nepovrediv. Nije se desio genocid na KiM, ne postoji nijedna osuda, ne postoji ni slučaj. U ovom trenutku, teritorija KiM ostaje do dana današnjeg postkonfliktno područje sa najmanje povratnika, od svih postkonfliktnih zona na svetu”, naglasila je premijerka.
Podseća da se na KiM desio pogrom 2004. godine, da su tada srušene crkve i manastiri, čak i oni pod zaštitom Uneska, da su ubijani Srbi, proterani skoro svi Srbi sa teritorije južno od Ibra, da se desilo etničko čišćenje gradova – Prištine, Gnjilana, Đakovice…
Kako kaže, četiri godine nakon toga neko proglasi nezavisnost, bez referenduma, bez ičega i neko potrči da prizna tu nezavisnost.
“Da li je tada bilo genocida, zločina? Bilo je, ali nad Srbima”, podvlači.
Ističe da ne postoji ni jedan jedini princip koga se bilo ko držao kada je proglasio nezavisnost ili ovi drugi koji su to priznali.
Svi principi međunarodnog prava su pogaženi na najbrutalniji način, kaže premijerka i dodaje da je otvorena Pandorina kutija i da smo od tada videli različite scenarije u različitim zemljama EU.
“OK je to, ali se makar dogovorite o okvirima međunarodnog prava koji ćete da poštujete. Da li hoćete da iznad poštovanja teritorijalnog integriteta bude pravo samoopredeljenja? Dobro, ali onda tako mora da bude i onda svi moraju da imaju pravo na samoopredeljenje, a ne može neko samo zato što je veliki, jak i moćan da bira gde će da primeni jedan princip, a gde neki drugi”, poručila je Brnabić.
“Ne pravi se Srbija luda, zna se zvanična pozicija EU”
Brnabićeva je u Ohridu izjavila, da su se od predsednika pojedinih zemalja iz regiona mogle čuti “neverovatne stvari” o Srbiji na Prespa forumu, istakavši da je jasna pregovaračka pozicija EU sa Srbijom u formi zvaničnog dokumenta u kojem se nigde ne pominje priznanje tzv. Kosova, koje se spominje u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.
“Na predsedničkom panelu juče je najveći procenat vremena posvećen Srbiji, iako nismo imali predstavnika, ali to ih nije odvratilo da govore neverovatne stvari o Srbiji, pa smo od (predsednika Hrvatske Zorana) Milanovića čuli da se Srbija pravi luda, kao da ne zna da je za njeno učešće u EU neophodno da prizna Kosovo”, konstatovala je Brnabićeva u izjavi novinarima.
Zato je, kaže, danas na panelu pokazala svima dokument, zvaničnu pregovaračku poziciju EU sa Srbijom, u kojem se u poglavlju 35, gde su ostala pitanja, pod stavkom 1, spominje normalizacija odnosa Srbije i tzv. Kosova, gde je označeno zvezdicom.
“To znači da se u EU pregovaračkoj poziciji sa Srbijom poziva i kaže da je oznaka Kosova u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, koja priznaje teritorijalni integritet međunarodno priznate Srbije, što znači Kosovo kao autonomna pokrajina u okviru Srbije”, naglasila je Brnabićeva.
Tu se, kaže, navodi da Srbija ostaje posvećena dijalogu pod pokroviteljstvom EU, angažuje se u postizanju novih sporazuma u novim oblastima, unapređujući proces normalizacije odnosa u dobroj veri, sa ciljem da to postepeno vodi “sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i ‘Kosova’ u skladu sa pregovaračkim okvirom”.
Premijerka je istakla da se nigde u zvaničnoj poziciji EU nijednom rečju ne pominje priznanje tzv. Kosova od strane Srbije.
“Ne pravi se Srbija luda, nego se oni koji govore da se to podrazumeva prave ludi kao da ne znaju zvaničnu poziciju EU. Ako EU stoji pri tome, onda mora da promeni pregovaračku poziciju, a dok je ona na snazi to je zvanični dokument i nikakve druge priče ne mogu da igraju ulogu”, rekla je Brnabić.
Zato je, dodaje, istakla našu poziciju, da te stvari razjasni, navodeći da Srbija mora da se bori u kompleksnim okolnostima, da nastavi ekonomski razvoj i napredak i svoj evropski put.
Konstatovala je da nikada veći fokus nekog regionalnog foruma nije bio na Srbiji, kao na Prespa forumu, još od pripremnog sastanka 30. maja i prve sesije, na kojoj su se, kaže, čule neverovatne stvari od profesora Edvarda Džozefa, sa Univerziteta “Džon Hopkins”.
“Neverovatne stvari je rekao – da je problem čitavog regiona etnonacionalizam Srbije i Bugarske, da je Srbija ta koja region odvlači od evropskih integracija, da je najbolje da srpski uticaj u zemljama bude što manji i kao najpozitivniji primer naveo Hrvatsku, gde je srpski uticaj mali… To su neverovatne stvari od jednog profesora”, rekla je Brnabićeva.
Varhelji: Saradnja sa Zapadnim Balkanom geostrateški izbor EU
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je poručio da je Zapadni Balkan prioritet za EU i da će Brisel pružiti punu podršku kako zemlje regiona ne bi morale da zavise od ruskih energenata.
Varhelji je, na panelu u okviru Prespa foruma na Ohridu, u snimljenoj poruci, kazao da su trenutno teška i izazovna vremena za ekonomiju i ukazao na to da je negativan uticaj na privredu prvo imala pandemija koronavirusa, a zatim i rat u Ukrajini.
“Posledice tog rata su vidljive i van Ukrajine i u celom regionu, i to kada je reč o nebezbednosti, ceni energenata… Izazovi sa kojima smo suočeni su globalni”, kazao je Varhelji.
Ističe da Zapadni Balkan ne mora da zavisi od ruske nafte i gasa i kaže da je jedan od načina za to učešće u energetskoj platformi EU.
Dodaje da je EU uključila Zapadni Balkan u evropski sigurnosni program za hranu i mehanizam za odgovor za koordinaciju sigurnosti hrane.
“Glavni instrument za podršku je ekonomska investiciona platforma za Zapadni Balkan, koja će imati na raspolaganju trideset milijardi evra za sledećih sedam godina. Time može da se poveća BDP u regionu za 3 odsto do 2027. i da se ubrzaju integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU”, kazao je Varhelji.
Kako kaže, implementacija tog plana je već u toku, odnosno postoji 21 investicioni projekat u planu čija je celokupna vrednost 3,2 milijarde evra sa 1,1 bespovratnih sredstava iz IPA fondova.
“Verujemo da se sa ovim planom krećemo u dobrom pravcu i da ćemo napraviti naše ekonomije zelenije i digitalnije. Ovo će pomoći u nezavisnosti od ruskih energenata. Plan će dati mogućnost da mladi, žene i ranjive kategorije društva naprave naše ekonomije i društva otpornijim”, kazao je Varhelji.
Na Ohridu su se okupili lideri Zapadnog Balkana, kako bi razgovarali o unapređenju odnosa i političkih dijaloga između zemalja regiona, kao i integraciji ovog dela Evrope u EU.
Osnovna tema ovogodišnjeg foruma je “Izgradnja budućnosti Zapadnog Balkana u modernoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi”.
Prespa forum je pokrenut prošle godine kao okvir za izgradnju poverenja i političkog dijaloga između zemalja Zapadnog Balkana, a vlasti u Skoplju označile su manifestaciju i kao platformu za zaštitu i promociju političkih sporazuma.
