Zakon o autorskim pravima je i u decenijama iza nas štitio medijske sadržaje od neovlašćenog preuzimanja, ali sa ekspanzijom veb-novinarstva,neuporedivo češće se dešava da se neko o njega svesno ili nesvesno, ogreši.
Autorska prava štite autorsko delo i osnovno je znati šta zakon vidi kao takvo delo, šta ne vidi i ko može biti nosilac autorskih prava, kaže advokat Dušan Popović, ekspert za ovu pravnu oblast.
Popović je u razgovoru sa predstavnicima medija i umetničkim stvaraocima, na tribini koju je juče u Severnoj Mitrovici organizovalo Udruženje novinara Srbije i njegov ogranak na Kosovu, informisao učesnike o tome kako da zaštite sopstvena dela od neovlašćenog preuzimanja, ali i kako da sami poštuju tuđa autorska prava.
Zbog beskonačnosti veb prostora, veoma je važno da se mediji što bolje upoznaju sa ovom oblašću, kako ne bi došli u situaciju da plaćaju nadoknadu štete koja može da bude prilično velika, što je izuzetno nepotrebna „finansijska neprijatnost“ posebno za male medije.
Najpre je važno znati šta Zakon o autorskim pravima vidi kao autorska dela, a šta ne.
„Autorsko delo je po zakonu, duhovna tvorevina, izražena u određenoj formi koja podrazumeva originalnost i kreativnost“ kaže Popović.
U smislu autorskih prava, daleko su bolje zaštićene vizuelne informacije – fotografije, video zapisi, nego tekstualni sadržaji.
Popović napominje da novinarski napisana vest ili izveštaj koji pruža samo informacije, zakonu nisu prepoznatljivi kao autorsko delo, ali ukoliko novinar da tekstu „svoj lični pečat“, pa to više nije samo informativna vest, onda već govorimo o autorskom delu.
Takođe lakše je dokazati postojanje autorskih prava nad foto i video sadržajima nego nad pisanim. Zato je i sudska praksa u domenu povrede autorskih prava, daleko bogatija kada je reč o foto-materijalu, nego tekstualnom.
Svako autorsko delo uživa moralna i imovinska prava i ako jedan medij želi da preuzme takve sadržaje, mora da bude siguran da je sve ispoštovao. A to nije baš najjednostavniji posao.
„Kada preuzimate nečije autorsko delo, vi imate obaveze prema autorima, kao stvaraocima tih kreacija“ naglašava Popović.
Suština je u tome da korišćenje bilo kog autorskog dela koje nije vaše, obavezuje vas da to korišćenje platite, izuzev ako nemate dozvolu autora da je koristite bez naknade. Čak i tada, u obavezi ste da sadržaj potpišete imenom autora, tek onda eventualno medijem za koji autor radi. Ako ne znate ko je autor, morate se raspitati. Samo autor može da vam da ovlašćenje da raspolažete sadržajem. To ne može da učini niko umesto njega – ni vlasnik medija, niti glavni i odgovorni urednici – isključivo autori.
Uprkos suprotnom mišljenju, veća je greška ne potpisati ime i prezime autora, nego medij za koji je fotografija urađena. Popović napominje da pojedini autori ne koriste ime i prezime, već pseudonim ili neki znak, a mi smo u obavezi da to poštujemo i prenesemo.
Popović savetuje da se sa posebnim oprezom valja odnositi prema agencijskim fotografijama, koje pravo korišćenja materijala zakupljuju na određeni period, bez obzira da li je autor dela i dalje u radnom odnosu ili ne.
Oblast autorskih prava je nesagledivo velika, ali neke opšte preporuke novinarima koji vesti objavljuju na portalima i veb satovima bi bile da ulože trud i obezbede svoje fotografije. Ako je to neizvodljivo, pitajte kolege za dozvolu da preuzmete njegovu. Uvek potpišite ime i prezime autora i medij. Ne menjajte fotografije – ne kropujte, ne zumirajte, na pravite printskrin jednog frejma video sadržaja, jednostavno – iskoristite materijal u izvornom obliku jer time poštujete integritet autorskog dela, što je takođe vaša zakonska obaveza i možete biti tuženi.
Ako ni to nije opcija, potražite odgovarajuću fotografiju na Šuterstoku, Piksabeju i sl. I tu proverite da li je naglašeno da je sadržaj besplatan. Napravite printskrin prikaza na kome se vidi da je u trenutku preuzimanja, sadržaj bio besplatan, pa tek onda koristite fotografiju.
Posebno je važno napomenuti da prema ovom zakonu, jedino čovek može biti autor dela, pa samim tim, jedino on može da se poziva na autorska prava. Stoga, zasad, nema ograničenja kada je reč o ilustracijama koje je za potrebe objavljivanja teksta, po vašim instrukcijama kreirala veštačka inteligencija, dodaje ekspert. Zato i preporučuje da se ukoliko ne raspolažemo svojom fotografijom, što više oslanjamo na AI alate.
Popović naglašava i to da autor čiju ste kreaciju neovlašćeno preuzeli, ima rok od pet godina od trenutka objavljivanja da potražuje naknadu. Nakon toga, može samo da zahteva utvrđivanje njegovih autorskih prava, ali ne i materijalnu nadoknadu.
Sve što se odnosi na foto i video materijal, odnosi se i na novinarske tekstove, podvlači Popović, ali i na društvene mreže. Pravo citiranja postoji, ali ukoliko ste preuzeli nečiji tekst, ne smete mu narušiti integritet. Mala namerna ili nenamerna intervencija može izmeniti kontekst, a to se ne sme.
Na poštovanje autorskih prava, pored zakona koji je u većini evropskih zemalja isti, poziva i Kodeks novinara i novinarki Srbije.
Razgovori novinara sa ekspertom za autorska prava, UNS je organizovao i u Gračanici.
