Časlav Jolić iz Istoka ponovo se izjasnio da se ne oseća krivim po navodima da je počinio ratne zločine, na početku novog suđenja u Osnovnom sudu u Prištini, a nakon što je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu od osam godina zatvora kojom je osuđen u junu prošle godine.
Na početki novog suđenja tužilac i odbrana dali su uvodne reči. Advokatica, Časlava Jolića – Jovana Filipović, navela je da očekuje da će ponovni postupak biti vođen mnogo bolje u odnosu na prethodni.
“Sudu smo napomenuli da moramo ceniti sve iskaze svedoka u celini, ne parcijalno, kako je to bilo prethodnog puta. Naročito je bila zabrinjavajuća tvrdnja tužilaštva da se nekih stvari svedoci ne mogu setiti, da nije bitno da li je neko imao ovakvu ili onakvu uniformu, ovakve ili onakve boje, što smatram da je zaista zabrinjavajuće, jer je to pokazatelj kako se vode postupci, pogotovo kada su u pitanju ratni zločini”, rekla je Filipovićeva nakon ročišta.
Kaže da se nada da se ovaj ponovni postupak neće voditi tako da se gleda samo da se okrivi neko samo zato što je srpske nacionalnosti, već da će se gledati zaista istina i da li je optuženi učestvovao u delu koje mu se stavlja na teret ili ne.
U nastavku suđenja zakazanog za 25. i 26. mart ove godine, biće ponovo ispitani svedoci tužilaštva.
Časlav Jolić je osuđen u junu prošle godine na osam godina zatvora a nakon presude njegov branilac advokat Miodrag Brkljač, naveo je da se radi o presudi bez dokaza.
U žalbi Apelacionom sudu, branilac Brkljač je naveo da izjave svedoka i slučajevi izneti tokom suđenja ne inkriminišu Jolića da je počinio radnje za koje je optužen.
Časlav Jolić je iz Istoka, otac je četvoro dece sa prebivalištem u Mrčajevcima u centralnoj Srbiji.
Uhapšen je 3. juna 2022. godine u Đurakovcu kraj Istoka pod sumnjom da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u periodu između 1998. i 1999. godine.
Jolić je tada došao u Istok zbog ostavinske rasprave, nakon očeve smrti.
Specijalno tužilaštvo u Prištini je 18. novembra 2022. godine protiv njega podiglo optužnicu zbog toga što je za vreme sukoba na Kosovu, navodno u saučesništvu sa drugim osobama, kršeći pravila međunarodnog prava, primenio mere mučenja i nanošenja velike patnje ili povrede telesnog integriteta ili zdravlja civilnog stanovništva koje nije direktno učestvovalo u sukobu.
