Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da se čini da su pozicije Beograda i Prištine ostale veoma udaljene po pitanju rešavanja problema pristupa novcu građana na Kosovu koji plate, penzije i druge prinadležnosti primaju iz Srbije u dinarima. Pitanje je, ukazuje, da li će tokom 2025. godine postojati prostor za kompromis, kada tolike runde dijaloga posvećene ovoj temi tokom prethodne godine nisu urodile plodom.
Ono za što je Priština zainteresovana, kako kaže, je da bude evidentirano da ova primanja prolaze kroz kosovsko Ministarstvo finansija i druge finansijske institucije, što je Beogradu neprihvatljivo barem dok se ne formira Zajednica srpskih opština koja bi integrisala srpske zdravstvene i obrazovne ustanove.
„Onda bi možda taj prenos nadležnosti za primanje sredstava iz Srbije bio prebačen na ZSO, ali bez toga Srbiji to nije prihvatljivo. Čini se, međutim, da se čak nije tražilo ni neko tehničko rešenje koje ne bi prejudiciralo statusna pitanja, jer Priština upravo to želi. Ponuda Prištine zapravo je bila da se centralne banke direktno dogovore, što implicira priznanje, a to je ono što Srbija ne želi“, kaže Gogić za Kosovo onlajn.
On ukazuje i da je problem što javnost nikada nije bila obaveštena gde je zapelo i šta su strane predlagale kada nije bilo moguće naći konsenzus. Jedina ideja koja se pojavila u javnosti, dodaje, bila je da se Banka Poštanska štedionica licencira i da stekne mogućnost da radi na Kosovu, ali da za to nije bilo volje u Prištini.
Kod čitave situacije sa zabranom dinara, ističe, problem je svršenog čina koji uspostavlja novu realnost na terenu, posle čega je jako teško vratiti stvari u pređašnje stanje.
„Što duže vreme prolazi, šanse za tako nešto su manje. Toga su svesni svi u međunarodnoj zajedinici. Oni su prestali da pozivaju na pronalazak rešenja za to pitanje. Kada se tako podigne letvica, onda je malo verovatno i da bi neka druga vlada na Kosovu, ako bi se recimo promenila vlast, vratila stvari na prethodno stanje. Tako da se čini da je ova stvar za sada nerešiva, u smislu da ne može da se nađe kompromis, ali budući da i dalje kao opcija postoji formiranje ZSO, onda bi u nekoj dalekoj perspektivi, ukoliko ona ikada dođe na dnevni red, verovatno i pitanje platnog prometa i primanja iz Srbije došlo na dnevni red“, ocenjuje Gogić.
Generalno gledano, kako navodi, primanja, bilo da je reč o platama, penzijama ili drugim prinadležnostima koje Srbi na Kosovu primaju iz Srbije, nikada nisu bila ukinuta jer ona ležu na njihove račune, najčešće u Banci Poštanska štadionica, ali problem jeste u tome gde se taj novac podiže jer su zbog akcija vlade iz Prištine ukinute poslovnice i bankomati Poštanske štedionice, i onemogućen je rad poštama na severu Kosova, a što je otežalo pristup novcu i mogućnost da se novac podigne u mestima u kojima te osobe žive.
Podseća i da je posle odluke Centralne banke Kosova Vlada Kosova najavila da će primeniti određeni broj mera prilagođavanja, koji bi stanovništvu omogućile da lakše pređu na novo stanje plaćanja u evrima ali da se to nikada nije ostvarilo.
„Vlada Kosova je izlistala čitav niz mera od toga da će da olakša procedure za otvaranja računa u bankama, da će pojednostavi te procese i da otvoriti čitav niz finansijskih ustanova na severu Kosova. To su sve bili spiskovi lepih želja, a nijedna od tih stvari se nikada nije primenila u praksi, niti je iko pozvao na odgovornost institucije na Kosovu zbog toga što nisu preduzele mere. Tako da osim što je zabranjen dinar i ukinut platni promet sa Srbijom, nije nastupila nijedna mera koja je trebalo da olakša stanovništvu da prebrodi tu situaciju“, zaključuje Gogić.
