Ekonomija, zdravstvo, obrazovanje kao i nastavak dijaloga s Beogradom ključne su teme albanskih partija koje će učestvovati na izborima na Kosovu 9. februara. Na predstojećim parlamentarnim izborima učestvuje 28 političkih entiteta od kojih 20 stranaka, pet koalicija, dve građanske inicijative i jedan nezavisni kandidat.
Među strankama koje učestvuju na izborima je i pet partija iz redova srpske zajednice kao i one koje predstavljaju Bošnjake, Rome, Aškalije, Egipćane i Turke a Centralna izborna komisija (CIK) potvrdila je 1.232 kandidature za poslanike novog saziva Skupštine Kosova.
Glavne teme kojima se bave sve albanske partije i koalicije su ekonomska i bezbednosna pitanja i dijalog s Beogradom ali se pristupi tim temama razlikuju od stranke do stranke.
Iako svi smatraju da su glavni problemi Kosova nezaposlenost, siromaštvo, ekonomski rast, obrazovanje i zdravstvo, postoje razlike u pristupima rešavanju tih pitanja.
I na ovim izborima sa svih strana stižu obećanja koja realno nije moguće ostvariti u četvorogodišnjem mandatu već je za to potrebno mnogo više vremena i drugačije društveno-ekonomsko stanje.
Među tim obećanjima su najava povećanja plata i penzija do 50 odsto, podela desetina miliona evra za studente i mnogo čega drugoga što je, imajući u vidu aktuelnu situaciju na Kosovu, trenutno nemoguće ostvariti.
Vlast koju predvodi Samoopredeljenje najviše je zakazala u oblasti kapitalnih investicija, pošto je ostvaren vrlo mali deo onoga što je obećano, piše Beta.
Sve stranke, pa i samo Samoopredeljenje obećavaju povećanje kapitalnih investicija, bolje uslove privređivanja, lakše procedure ostvarivanja zahteva građana i privrednih subjekata i drugo.
Po pitanju nastavka dijaloga sa Beogradom uz posredovanje Evropske unije, sve albanske partije zalažu se za značajno veću ulogu SAD u tom procesu.
Opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) danas kritikuje Sporazum o putu za normalizaciju odnosa i Ohridski aneks kao dokumente koji su „štetni“ za Kosovo ali su i u DSK i u Samopredeljenju svesni da to može biti samo izborni narativ i da će se angažovati da taj sporazum i aneks budu ostvareni ako dođu na vlast, jer drugog izbora nemaju ako žele napredak u evroatlanskim integracijama Kosova.
Slične su ocene i o formiranju Zajednice srpskih opština.
Ako pobedi na izborima i formira Vladu, premijer Aljbin Kurti će po ocenama analitičara, vrlo brzo preduzeti korake ka slanju sporazuma o ZSO na ocenu Ustavnom sudu Kosova, što je trenutni zahtev EU i država Kvinte.
Opozicija s druge strane, kritikuje Samoopredeljenje za probleme u odnosima s „tradicionalnim saveznicima“ Kosova, pre svega sa SAD i članicama EU dok su kaznene mere koje je EU preduzela prema Kosovu ocenjene kao „najvećim korak unazad“ u odnosima Kosova sa saveznicima.
Sve albanske stranke najavljuju jačanje tih odnosa i njihovo negovanje kao „preduslov napretka Kosova u međunarodnim odnosima“.
Iako još uvek zvanično nije počela predizborna kampanja ona je praktično u toku od trenutka kada je predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala izbore za 9. februar.
Retorika na skupovima je vrlo oštra u kritikama vladajuće stranke, ali i vladajuće stranke u odnosu na aktuelnu opoziciju, ali granice pristojnosti nisu pređene.
Ocenjuje se da će predizborni i izborni proces proći u relativnom miru, ne samo što se tiče retorike.
Kosovska policija i KFOR rade na konkretnim bezbednosnim procenama i preduzimanju mera da se onemoguće eventualni značajniji bezbednosni problemi, za šta imaju konkretne planove.
