Udruženje likovnih umetnika Kosova i Metohije (ULUKiM), kroz decenije postojanja, igra važnu ulogu u očuvanju i unapređenju likovne umetnosti na ovom području. Kroz različite faze razvoja, od osnivanja do savremenih aktivnosti, Udruženje je okupljalo umetnike svih generacija. Iako se suočava sa brojnim izazovima, poput nedostatka stalnog izlagačkog prostora i finansijskih poteškoća, Udruženje uspeva da očuva tradiciju ovdašnjeg likovnog stvaralaštva.
Počeci Udruženja likovnih umetnika Kosova i Metohije (ULUKiM) vezuju se za 1953. godinu, kada je u Prištini osnovan Klub likovnih umetnika Kosova. Ovaj korak postavio je temelje za kasnije formiranje Udruženja, koje je zvanično registrovano 1967. godine. Članovi kluba, u velikoj meri, bili su i osnivači Udruženja. Pre nego što je 1973. godine osnovana Akademija umetnosti u Prištini, Udruženje likovnih umetnika Kosova i Metohije već je bilo aktivno na polju likovne umetnosti.
„Što znači da je to Udruženje formirano mnogo pre. Svi ti neki ljudi koji su bili tada na Akademiji, koji su osnovali Akademiju, su u stvari bili u Udruženju“, ističe Vesna Sekulić, predsednica Udruženja likovnih umetnika Kosova i Metohije.
Od osnivanja, Udruženje je prolazilo kroz različite faze, a posebno teške trenutke je doživelo tokom 90-ih godina, uzimajući u obzir političke i društvene okolnosti tog vremena. Tokom devedestih godina, Udruženje je promenilo naziv u Udruženje likovnih umetnika Kosova i Metohije.
„Kad gledamo koliko je to godina prošlo od tog momenta, shvatimo u stvari da je Udruženje mnogo staro i da treba da negujemo ovo što imamo“, ukazuje Sekulićeva.
Krajem devedesetih, usled ratnih sukoba, došlo je do prestanka aktivnosti Udruženja.
„Naravno, rat je učinio svoje da Udruženje prestaje sa nekim aktivnim radom. Postojalo je u sistemu, ali nije se radilo jedan period“, kaže Sekulićeva.
Zahvaljujući inicijativi Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Udruženje je ponovo oživelo početkom 2000-ih.
„To je trajalo jedan period, pa je opet utihnulo. Moralo je da se vodi, da se radi dosta“, navodi Vesna.
Ipak, pre nekoliko godina, rad ULUKiM je ponovo obnovljen, a pre tri godine, na njegovo čelo dolazi akademska slikarka Vesna Sekulić.
„Sad opet radimo. Nadam se da ćemo nastaviti i dalje“, optimistična je ona.
Misija i vizija
Sekulićeva ističe da je misija Udruženja ujedinjenje umetnika svih generacija i omogućavanje saradnje među njima.
„Cilj nam je udruživanje, da smo jedno“, napominje Sekulićeva.
Danas, tradicionalno, Udruženje okuplja umetnike koji se bave likovnim stvaralaštvom i žele da doprinesu kulturnoj sceni Kosova i Metohije. Prema njenim rečima, to je lep način da se neguje tradicija i sačuva jedinstvo umetnika, bez obzira na njihov profesionalni status.
„To su ljudi koji žive ovde i koji su hteli da se priključe Udruženju. Sa druge strane, imamo članove koji rade ovde i koje veže Kosovo i Metohija, što je isto jedna veoma lepa stvar. Ima i onih koji ne žive ovde, ali su u nekom periodu živeli i osećaju neku potrebu da se povežu sa nama da bi Udruženje funkcionisalo i radilo“, naglašava Sekulićeva.
Izložbe
Članovi Udruženja, bilo da žive na Kosovu ili van njega, aktivno učestvuju u zajedničkim projektima, a njihovo učešće u izložbama i te kako doprinosi likovnoj sceni na ovom podneblju.
Udruženje je tokom poslednjih godina realizovalo nekoliko značajnih izložbi. Među njima je izložba u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije (SULUJ) u Beogradu, na kojoj su učestvovali umetnici različitih generacija.
„To je bila značajna izložba gde smo se predstavili beogradskoj publici. Tu je učestvovalo preko 30 umetnika, različitih generacija“, ponosna je Sekulićeva.
Članovi Udruženja bili su u prilici da se predstave i u drugim gradovima centralne Srbije, zahvaljujući saradnji sa Pokrajinckim kulturnim centrom Priština-Leposavić.
„Nakon toga usledile su izložbe u Nišu, Aleksincu, Prokuplju. To je stvarno značajno za nas da se predstavimo široj publici van Kosova i Metohije.“
U prethodnim godinama, članovi ULUKiM bili su u prilici da se predstave i ovdašnjoj publici, u srpskim sredinama na Kosovu.
„Zahvaljujući saradnji sa Pokrajinskim kulturnim centrom, napravili smo izložbu i u Leposaviću“, priseća se Sekulićeva.
„Novembarski salon“ do sada je organizovan u Domu kulture „Stari Kolašin“ u Zubinom Potoku i Galeriji Fakulteta umetnosti.
Posebno izdvaja „Prolećnu izložbu“ u Domu kulture u Gračanici, koja je prvi put nakon dužeg vremena, organizovana u Galeriji Priština sa sedištem u Gračanici, što je izazvalo veliko uzbuđenje među umetnicima.
„To je veoma značajno. Znam da su svi bili uzbuđeni što se to dešava. Nekada se tradicionalno održavala u Prištini, a naša je bila neki presek onoga što su radili umetnici do tog nekog perioda.“
Godišnja izložba članova ULUKiM tradicionalno se organizuje u Gradskom muzeju u Kosovskoj Mitrovici.
Podrška mladim umetnicima
Udruženje je posebno posvećeno mladim umetnicima, koji se sve češće uključuju u kolektivne izložbe, ali i u projekte koji omogućavaju njihovu afirmaciju.
Sekulićeva naglašava da je svakom novom umetniku od izuzetne važnosti da učestvuje u kolektivnim izložbama jer mu to daje priliku da bude prepoznat, uz mogućnost da dobije šansu za samostalnu izložbu.
„Tim mladim ljudima koji su završili fakultete u nekom skorijem periodu, značajna je svaka kolektivna izložba. Sa druge strane, kada imaš kolektivne izložbe i kada si u tom krugu ljudi koji izlažu, istovremeno su tu i institucije koje mogu da te prepoznaju, da ti kažu evo možeš imati i tu samostalnu izlužbu u nekom prostoru. Dakle, svako to pojavljivanje kolektivno tebi pruža na kraju mogućnost da samostalno izlažeš, da se udružiš sa nekim drugim ljudima, da napraviš neki drugi projekat.“
Kolektivne izložbe su značajne još i po nečemu:
„Tu su i starije generacije koje naravno i dalje izlažu i to je veoma značajno za udruženje zato što se na tim izložbama u stvari vidi neki put. Imaš ljude koji su tek završili fakultete, koji rade, koji stvaraju i imaju nešto, a imaš i ljude koji su bivši, sadašnji profesori, da li Fakulteta umetnosti ili nekog drugog fakulteta, koji su članovi. Kada sam studirala i nakon toga, dakle i danas, srce mi je puno kada se moje ime nađe pored mog nekog profesora. Neko te je izabrao, birao i vrlo je lepo da tvoje ime stoji uz ime profesora koji ti je predavao“, objašnjava predsednica ULUKiM.
Izazovi
Jedan od najvećih izazova sa kojima se Udruženje suočava jeste nedostatak vlastitih izlagačkih prostora. Iako su, zahvaljujući saradnji sa Fakultetom umetnosti i institucijama kulture u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Gračanici i Zubinom Potoku, omogućene brojne izložbe, ULUKiM i dalje nema prostor koji bi bio posvećen samo njegovim članovima.
Sekulićeva se nada da će u budućnosti biti obezbeđen adekvatan prostor koji bi omogućio kontinuitet umetničkih događaja i veću vidljivost rada umetnika.
„Sve one institucije, na čija smo vrata zakucali, bile su otvorene za saradnju sa nama. Međutim, da imamo svoj izlagački prostor, napravili bismo izlagački program gde bi naši članovi izlagali, ali i neki drugi ljudi po konkursu. To bi, naravno, bilo mnogo više obaveza i rada, ali mislim da je to veoma potrebno. Svako od tih udruženja koje postoji ima svoj izlagački prostor, čak i više izlagačkih prostora, ali eto možda u budućnosti bude i toga“, optimistična je.
Finansijski, ULUKiM se oslanja na članarine i povremene grantove Ministarstva kulture, a kako Sekulićeva ističe, upravo je zahvaljujući takvim sredstvima Udruženje i moglo da organizuje ove važne izložbe.
„Mislim da je kultura možda jedna od najvažnijih karika za očuvanje identiteta. Kultura nas je održala sa te strane. Ne bih želela da sledeće godine ne napravimo bar koliko smo ove godine.“
Zajednica i značaj kulture
Iako kulturne manifestacije privlače pažnju, Sekulićeva primećuje da interesovanje zajednice za te događaje nije uvek na visokom nivou. Kultura je, kako ističe, ključna za opstanak i očuvanje identiteta, ali je potrebno više ulaganja u obrazovanje i podizanje svesti o značaju umetnosti.
„Meni je žao, možda je to greška i svih nas koji se bavimo kulturom, što ne ’vučemo za rukav’ možda u nekim situacijama. Mislim da treba da se obraća pažnja na decu i mlade. Ja uvek kažem da je likovno i muzičko mnogo važno. Ne samo zbog ocene. Roditelji su ti koji isto treba da ih upućuju da vide kulturne sadržaje. Možda ovde nemamo stalno priliku, ali kada ima nešto, vodite svoju decu“, savetuje Sekulićeva.
Edukativni programi i vođenja kroz izložbe, poput onih organizovanih u okviru „Novemberskog salona“, imaju za cilj da približe likovnu umetnost novim generacijama i ojačaju kulturnu povezanost.
„Mi smo imali sreću ove godine, u okviru ’Novembarskog salona’, koji je bio u Galeriji Fakulteta umetnosti, da imamo nekoliko vođenja kroz izložbu. Profesor Zvonko Pavličić je prepoznao značaj tog događaja i on je pozvao svoje studente arhitekture, koji su došli u velikom broju. Dve, tri grupe su bile koje sam, igrom slučaja ja vodila, gde sam objasnila sve moguće sa moje tačke gledišta o umetnicima koje znam. Naravno, studenti Fakulteta umetnosti su tu. Takođe su imali vođenje kroz izložbu. Istoričarka umetnosti, dr Jelena Pavličić Šarić, ona je njih uputila u to, pa su imali čas istorije umetnosti, poetike… u Galeriji fakulteta… i to su značajne stvari.“
Otvoreni za nove talente
ULUKiM trenutno broji 60 aktivnih članova, koji učestvuju u izložbama.
„To su ljudi koji se odazivaju izložbama. Uglavnom je prosek da se nekih 30 i više ljudi odazove pozivu da učestvuju na toj ’Prolećnoj izložbi’ i ’Novembrskom salonu’. Što je lep broj. Tu se stvarno vide, kao što sam rekla, različite generacije. I to su neki novi, mladi ljudi. Zadnje dve godine, novih 20 ljudi se priključilo. Što se tiče selekcije novih članova, kao udruženje, imamo umetnički savet koji bira ljude koji će biti novi članovi. Za sada nismo nikog odbili“, kaže Sekulićeva.
Inače, u toku je konkurs za upis novih članova, koji je otvoren do kraja januara 2025. godine.
„Konkurs je vrlo jasan što se tiče učlanjenja – završen fakultet umetnosti i akademija, da se pošalje nekih desetak radova, da žive na teritoriji Srbije.“
Vesna poziva zainteresovane da im se pridruže.
„Da nam se priključe i da taj entuzijazam prenesu na sve nas u Udruženju. Otvoreni smo za saradnju i želimo da ovo Udruženje živi“, poručuje.
„Da Udruženje živi i raste“
Iako je posao kojim se bavi, volonterski, Sekulićevu pokreće uverenje da Udruženje treba da živi, raste i širi svoj uticaj.
„Moja najveća želja je da sve što sada gradimo ostane nekome ko će to nastaviti. Važno mi je da se prepozna značaj onoga što radimo i da Udruženje nastavi da raste i razvija se. Ne bih volela da sve stane, već da Udruženje nastavi da živi i da bude aktivno. Smatram da je svako udruživanje, kakvo god bilo, izuzetno važno, snažno i zdravo za zajednicu“, zaključuje Vesna Sekulić.
