Postoje velika očekivanja u delu javnosti da će povratak Donalda Trampa na čelo SAD dovesti do pomaka u međunarodnim odnosima naročito kada je reč o ratu u Ukrajini. Nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri govorio je za RTS, između ostalog, i šta bi moglo da se promeni u dijalogu Beograda i Prištine, o problemima unutar BiH i odnosima na Zapadnom Balkanu.
Nekadašnji ambasador SAD u Beogradu Vilijam Montgomeri kaže da se ceo svet pita šta će Tramp raditi kao predsednik. Smatra da će postavljanjem svojih ljudi Tramp promeniti politike kojima je nezadovoljan i prodrmati administraciju u Vašingtonu.
Montgomeri očekuje da će Tramp prisiliti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postigne sporazum sa Vladimirom Putinom koji će, kako očekuje, ruski predsednik verovatno smatrati povoljnim za sebe.
Podsetio da je Tramp kritikovao NATO saveznike jer smatra da još nedovoljno troše na svoju odbranu, ali i da ima još nepoznanica kako će novi američki predsednik pristupiti nekim pitanjima.
Govoreći o budućim odnosima SAD i Srbije, Montgomeri ističe da je mnogo američkih diplomata započelo svoje karijere ranih devedesetih godina prošlog veka.
“Oni su svoje mišljenje o ovom regionu formirali negde do1992. godine i nisu ga mnogo promenili od tada. To važi i za Džozefa Bajdena. Predstoji teška bitka za preduzmanje koraka za koje smatram da su potrebni u ovom regionu. Ta zajednica je zaglavljena u prošlosti i njihovi pogledi su zasnovani na prošlosti. To se odnosi i na punu podršku Dejtonskom sporazumu, i onome što se desilo na Kosovu i Metohiji”, napominje Montgomeri.
Smatra da američka administracija mora da se pozabavi statusom u regionu koji postoji već skoro tri decenije.
“To se u američkoj diplomatiji smatra uspehom iako je prošlo 30 godina od kraja rata u Bosni, a tamo je i dalje visoki predstavnik koji upravlja tom zemljom. Na KiM je prošlo skoro 25, tako da se nadam da će se nova administracija pozabaviti tim situacijama i moramo da promenimo status koji postoji već 30 godina”, kaže Montgomeri.
“Fijasko dijaloga Beograda i Prištine”
Nekadašnji američki ambasador u Beogradu očekuje da će nova administracija izvršiti pritisak na premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija.
“Dijalog pod okvirom Evropske unije doživeo je potpuni fijasko i to nije samo pitanje Zajednice srpskih opština. Tu su i zabrana korišćenja dinara, preuzimanje vlasti u opštinama na severu KiM. Kurti je preduzimao mnogo veoma provokativnih koraka, EU i SAD su verbalno pokazivali ljutnju, ali bez konkretnih oštrih mera. Ako je neko sposoban da promeni taj status kvo, to će biti Tramp”, uveren je Montgomeri.
Dodao je da se nada da će novoizabrani predsednik SAD imati izbalansiraniji pristup.
Na pitanje o tome da se ponovo govorilo o transformaciji tzv. bezbednosnih snaga Kosova u vojsku i kolika bi to bila dodatna opasnost za život Srba na Kosovu i Metohiji, Montgomeri kaže da je takva vojska nepotrebna.
“Sporazumom koji je okončao rat jasno je zabranjeno da tamošnje vlasti formiraju vojsku jer smo znali da će u njoj biti svi članovi tzv. Oslobodilačke vojske Kosova”, naveo je Montgomeri.
Kako su propali standardi pre statusa
Podsetio je da je pokrenuto rešavanje statusa i dogovoreno je da se usvoje standardi pre statusa kao i da je sarađivao sa tadašnjom vladom na tom pitanju. Drugim rečima, sastavljen je spisak konkretnih zahteva.
Montgomeri ističe da su ga njegovi pretpostavljeni obmanuli. “Moja vlada me je slagala, želeo sam da sprovedem plan u dobroj veri. Imao sam spisak predloženih mera.”
Ističe da je Britanac koji je bio na čelu tih pregovora o KiM na sastanku u Beogradu na kome je bio sa Nebojšom Čovićem bio “grub i arogantan”.
Tvrdi da je Britanac pogledao Čovića u oči i rekao da Srbija nema šta da traži u ovim pregovorima o Kosovu.
Kako je dodao, rekao mu je i da Beograd nema nikakvu ulogu i da ga neće niko slušati.
“I kad se pojavio spisak predloženih mera, moglo je da se vidi da one uopšte nisu ozbiljne, da se ti uslovi mogu ispuniti već sledećeg dana, ako to Vašington i Evropska unija žele i upravo to se desilo”, ističe Montgomeri.
“Prištini je posle nekog vremena rečeno da je ispunila standarde, koji su prema Montgomeriju bili glupi. I rekli su im – evo, sad možete da budete nezavisni. Tu se radi o većem broju zemalja koje su se okupile i donele tu odluku, ali to nema veze sa sa Ujedinjenim nacijama”, dodaje nekadašnji ambasador SAD u Beogradu.
Montgomeri podseća da je potom Priština proglasila nezavisnost i rekla da nijedan dogovor iz prošlosti više ne važi jer su oni sada nezavisna zemlja koja može sama da odlučuje.
“Čitav Zapadni Balkan nestabilan”
Montgomeri smatra da je čitav Zapadni Balkan nestabilan, navodeći i problem Bugarske, koja sprečava napredak Severne Makedonije u evrointegracijama zbog Goce Delčeva, koga i jedni i drugi svojataju.
Kaže da iako je u BiH Dejtonski sporazum na snazi skoro 30 godina, tri etničke grupe i dalje su zavađene kao što su bile i ranije.
“Ta situacija je veoma opasna i može izazvati nasilje jer muslimani veruju da Bosna mora da ostane onakva kakva je. Milorad Dodik naravno ima potpuno drugačije mišljenje i nema rešenja za to”, naglašava Montgomeri.
Smatra da je na početku trebalo obrazovati tri entiteta, umesto dva.
“Te tri zajednice imaju radikalno suprotstavljene poglede, ne mogu da se dogovore ni o čemu, na način na koji je Dejtonski sporazum napisan. Trebalo bi da se zove ne mirovni već sporazum o primirju, jer je regulisao i sprečio rat, ali je ostavio sistem koji ne funkcioniše. Imate 10 kantona unutar Federacije BiH i svaka etnička grupa može da kaže da je za nas ovo pitanje od ogromne važnosti i da stavi veto tako da ništa ne može da se uradi”, objašnjava Montgomeri.
Srbija i Hrvatska su u verbalnom sukobu, a ne bi trebalo da bude tako. Postoji mnogo razloga za prijateljske odnose, kaže Montgomeri.
Prema njegovim rečima, sadašnja situacija u Srbiji nema nikakve veze sa onom iz 1996/97. ili 2000. godine.
Kaže da je Slobodan Milošević viđen kao pretnja celom regionu i kao jedan od prioriteta SAD bilo je obaranje njegovog režima, dok je prema oceni Montgomerija, Srbija sada izvor stabilnosti.
“Ako pogledate proteklih deset godina, Srbija nije kročila ni u jednu drugu zemlju, pokušavala je da popravi investicije, sarađivala je u programu NATO-a ‘Partnerstvo za mir’. SAD nemaju nikakav interes da obaraju aktuelni režim”, zaključuje Vilijam Montgomeri.
