Kao sinonim za govor mržnje koristi se izraz jezik mržnje i on se prvenstveno vezuje za ispoljavanje duha netolerancije posredstvom medija, dok se govor mržnje vezuje za javne istupe u ostalim kanalima komunikacija, formalnim i neformalnim.
Govor mržnje kvalifikuju izjave koje zastrašuju, vređaju ili uznemiravaju pojedince ili grupe ili izjave koje pozivaju na nasilje, mržnju ili diskriminaciju pojedinca ili grupe.
Kako je govor mržnje u sprezi sa medijskom pismenošću objašnjava Dimitrije Obrenović iz NVO Aktiv.
„Medijska pismenost je alat koji služi da budemo dobro informisani i da nas spase od govora mržnje. Govor mržnje i zapaljiva retorika su alati i služe popločavanju puta kojim se dolazi do nasilja nad manjinama u društvu“
Govor mržnje u medijima plasira se uglavnom indirektno, direktan oblik govora mržnje je redak slučaj ili ga gotovo nema a šta su pokazala istraživanja u prvoj polovini ove godine.
„Profesinalni mediji na Kosovu se drže novinarskog kodeksa i ne koriste direktan govor mržnje u svojim tekstovima, doduše prenošenjem informacija koje političari iskažu, prenosi se određena vrsta zapaljive retorike. Dok, postoji i određena grupa portala koji prenose informacije i koje ne možemo nazvati medijima jer ne rade medijski posao na pravi način, koji pored zapaljive retorike otvoreno prenose govor mržnje. Njih je na sreću malo, ali svakako je potrebno i njih sprečiti da operišu i šire dalje taj govor mržnje“
Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost objavio je rezultate istraživanja koje je sproveo u septembru mesecu prema kojima u onlajn medijima ima gotovo 13 puta više agresivnosti i senzacionalizma, odnosno da su tekstovi sa elementima agresivnosti, senzacionalizma i govora mržnje dominantno prisutni u onlajn medijima.
Govor mržnje utiče na kršenje ljudskih prava, iako on u medijima nije uvek očigledan. Prenosi se najčešće u vidu šifrovanih ili kodiranih poruka.
One u sebi sadrže onu poruku koja je vidljiva za građane i koja je pozitivna, ali iza toga postoji poruka koja je nevidljiva, veoma negativna, opasna, poziva na mržnju i netrpeljivost i na nasilje.
„Govor mržnje u medijima nije uvek očigledan. Najčešće ga imamo u medijima kada se prenose izjave lidera ili političkih stranaka, ređe i državnih institucija. Te poruke se nazivaju kodirane ili šifrovane poruke. One u sebi sadrže onu poruku koja je vidljiva za građane i koja je pozitivna, ali iza toga postoji poruka koja je nevidljiva „subliminalna poruka“, koja je veoma negativna, veoma opasna, poziva na mržnju i netrpeljivost i na nasilje. Zbog toga je veoma važnbo da mi kao publika, gledaoci, slušaoci, čitaoci prepoznamo takav govor mržnje i prosto suzbijemo štetan uticaj takvog govora. Što se tiče medija jako je važno da oni takav govor mržnje takođe prepoznaju, analiziraju i daju jedan kritički osvrt vezan za takvu poruku“, kaže Simić.
Novinarski kodeks je tu da novinare opomene na to šta je njihova obaveza. Često su u dilemi jer je opasnost od govora mržnje višestruka a promena konteksta izvornog citata se vrlo lako može kositi sa dezinformacijama. Zato je potrebna dodatna opreznost, pa na novinarski kodeks podeća novinar Filip Vučković.
„Novinar je odgovoran svojim slušaocima, gledaocima i čitaocima. Tu svoju odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno vlade ili drugih državnih organa. Mi kao novinari moramo se boriti i suprotsaviti svakome ko krši ljudsa prava ili ko se zalaže za bilo kakvu diskriminaciju, bilo kakav oblik diskriminacije, bilo kakav oblik govora mržnje ili podsticanje nasilja“, kaže Vučković.
Govor mržnje se zapravo brže širi u onlajn medijima. Naime, reagujući na takve medijske sadržaje korisnici dodatno intenziviraju agresivnost i mržnju u onlajn prostoru surovim komentarima koje ostavljaju na sajtovima datih medija i društvenim mrežama, izazivajući posledično slične reakcije drugih, pokazuju brojna istraživanja.
