Ministarka pravde u Vladi Republike Srbije Maja Popović učestvovala je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale.
Ministarka Maja Popović je izjavila da od Mehanizma očekuje da postupa u skladu sa načelima Povelje UN, posebno načelima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i nemešanja u njihove unutrašnje i spoljne odnose.
Ministarka Popović izrazila je i očekivanje da, nakon okončanja i poslednjeg postupka pred Mehanizmom, vršenje njegovih rezidualnih funkcija više neće služiti kao politički instrument.
Popović je skrenula pažnju SB da je gonjenje za ratne zločine danas isključivo u nadležnosti nacionalnih pravosuđa.
“Ne postoji nijedan razlog zbog koga bi se osuđenima pred Tribunalom onemogućilo izdržavanje kazni zatvora u Srbiji, pod nadzorom Mehanizma i uz pun autoritet Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu i uslovnog otpusta”, rekla je Popović i dodala da bi se na taj način smanjili troškovi, olakšao položaj porodica osuđenih, obezbedili adekvatni uslovi za njihovu zdravstvenu negu, za pravu rehabilitaciju i ojačao značaj Mehanizma kao međunarodnog autoriteta.
Popović je izrazila spremnost Srbije da preuzme suđenje u predmetu Petar Jojić i Vjerica Radeta, na isti način na koji je ustupljen predmet Vojislav Šešelj i ostali, saopšteno je iz Ministarstva pravde.
Ocenila je da vođenje takvih postupaka pred pravosudnim organima Srbije daje pune garancije da će postupak biti vođen uz puno uvažavanje Mehanizma, kao i puno poštovanje prava svedoka i optuženih.
Ministarka je izjavila i da se odbijanjem prevremenog ili uslovnog otpusta krše prava optuženih na ravnopravan tretman i zanemaruje pravo i praksa država u kojima osuđeni izdržavaju kazne zatvora.
Pooštravanje uslova za prevremeni ili uslovni otpust ustanovljeni su kao rezultat nastojanja Tužilaštva, iako Tužilaštvo treba da ima krajnje ograničenu ulogu u procesu odlučivanja o ovim pitanjima, navela je Popović, koja je i pored toga dala uveravanja da će svi uslovi uslovnog otpusta, u pogledu kojih Srbija izdaje garancije, biti u potpunosti poštovani.
Popović je ukazala i na činjenicu da se Ministarstvo pravde više puta obraćalo predsednici Tribunala povodom uslova izdržavanja zatvorskih kazni u pojedinim državama koji su nehumani, imajući u vidu zdravstveno stanje i godine života osuđenih lica.
Na ovakve zahteve, kako je dodala, Ministarstvo pravde nije dobilo adekvatne odgovore.
Ona je skrenula pažnju SB UN i na praksu pravosudnih organa Hrvatske da kroz sprovođenje politike krivičnog gonjenja vrši dodatni pritisak na Srbe da se isele iz Hrvatske ili da se spreči njihov povratak.
Naglasila je da je selekcija u sprovođenju istraga i podizanju optužnica isključivo prema nacionalnom kriterijumu neprihvatljiva.
Prema njenim rečima, u Hrvatskoj su optuženi predominantno Srbi, sprovode se suđenja u odsustvu a politički koncept “domovinskog rata” negira zločine prema Srbima.
Slično je i u Bosni i Hercegovini, navela je Popović koja je pomenula i oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju za teške zločine na teritoriji Kosova i Metohije, Naseru Oriću u Podrinju, Ante Gotovini na teritoriji Hrvatske, i naglasila da su te presude takođe legat Mehanizma, kojim je osnažena politika nekažnjivosti.
Tribunal i Mehanizam su, kako je navela, ostvarili politiku nekažnjivosti za zločine nad Srbima i omogućili glorifikaciju zločina nad Srbima.
U pogledu dela izveštaja koji govori o pitanjima Srebrenice i Srebreničke deklaracije, reč je, kako je naglasila, bila o neuspelom pokušaju da se nametne krivica i odgovornost Srba i Srbije.
Popović je na kraju ponovila da će Srbija nastaviti da podržava principe međunarodnog prava i da očekuje da će Mehanizam svoj budući rad uskladiti sa mandatom koji mu je dodelio Savet bezbednosti.
