Mimoza Kusari-Ljilja, liderka poslaničke grupe Pokreta Samopredeljenje (LVV), skeptična je u vezi sa napretkom dijaloga, uprkos zakazanom sastanku glavnih pregovarača 17. decembra u Briselu. Prema njenim rečima, teško je očekivati značajan napredak u implementaciji Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, koji su postignuti prošle godine, do kraja mandata kosovske vlade i posrednika EU Miroslava Lajčaka. Kusari-Lila, u intervjuu za KosovaPress, navodi da bi institucije Kosova trebalo da budu uključene u izradu statuta Asocijacije, uprkos međunarodnom pritisku da se statut Asocijacije, koji je izradio EU, pošalje Ustavnom sudu.
Nakon nekoliko napada na severu zemlje, uključujući onaj na Ibru-Lepencu i u Banjskoj, premijer Kosova Aljbin Kurti je postavio uslove za dijalog i postavio pitanja u vezi sa nastavkom ovog procesa.
„Pomalo je teško poverovati u to da bi na poslednjem sastanku ove zakonodavnog ili vladinog mandata na Kosovu moglo doći do velikih promena. Nema napretka ili promene u pristupu Srbije prema dijalogu. Zato, ako je u pitanju spremnost strana da se dogovore o putu napred, imam sumnje da možemo očekivati nešto veoma pozitivno kao rezultat svega što smo ranije imali. Rekla sam i ranije, jasno je gde je problem u kontinuitetu sa sprovođenjem dogovora i kašnjenjima i kršenjima koja su se dogodila. Adresa za ovo pitanje je Beograd i pritisak treba da bude usmeren tamo. Da li će to biti prevaziđeno na narednom sastanku u Briselu, videćemo“, kaže ona. Prema njenim rečima, severne opštine moraju biti uključene i treba da započnu formiranje mehanizma poput Asocijacije, te naglašava da proces izrade statuta treba da se obavi nakon lokalnih izbora 2025. godine“.
„Rešenje je uvek to da institucije Kosova budu angažovane u pripremi nacrta, dogovaranju i oceni okolnosti na terenu. Iznad svega, takav proces je pomalo teško zamisliti pre nego što se održe lokalni izbori u jesen 2025. godine. Moraju biti uključene i opštine, i naravno da se mora sprovesti ozbiljna rasprava i razmatranje procesa koji dolaze… Asocijacija je pitanje Kosova. Tačno je da je to bio dogovor iz dijaloga, ali implementacija i opšte nadležnosti i obaveze su za Kosovo. Srbija, osim što diskutuje u vezi sa srpskom zajednicom na Kosovu, nema drugih odgovornosti u vezi sa pitanjem Asocijacije“, naglašava Kusari-Ljilja.
Govoreći o odnosima između predsednice Kosova, Vjose Osmani, i premijera Aljbina Kurtija, Kusari-Ljilja kaže da su njihova neslaganja premostiva.
U tom kontekstu, ona naglašava da komunikacija na nivou liderstva Kosova nastavlja da funkcioniše uprkos bilo kakvim razlikama koje mogu postojati.
„Ne bih karakterisala razlike kao stavove, ali mislim da je važno da je uopšte orijentacija ostala nepromenjena među svim institucionalnim liderima zemlje. Ovo je prvi put da smo imali ovakav dogovor na Kosovu. Ranije smo imali državne lidere koji su došli kroz političke dogovore, ali su brzo promenili pravac i imali mnogo oštriju retoriku… To se predstavlja kao razlike u stavovima o određenim temama, ali ne vidim to kao nešto nepremostivo ili konačno u opštem odnosu. Mislim da je važno da funkcionalnost i komunikacija na nivou liderstva nisu prestali uprkos bilo kakvim razlikama koje možemo imati“, izjavila je ona.
Što se tiče izbora 9. februara i predizbornih obećanja opozicionih partija, Kusari-Ljilja izjavljuje da su ista neostvariva. Prema njenim rečima, žalosno je to što opozicioni političari, koji se predstavljaju kao profesionalci, daju nerealna obećanja koja su uvredljiva za građane.
„Žalosno je da čak i onaj mali profesionalizam koji su pokušali da zadrže sa svojim akademskim titulama na neki način ponižavaju svojim nerealnim predizbornim obećanjima. Svi znamo koliki je budžet, svi znamo kako su raspodeljeni budžetski kategorije i kakve su mogućnosti. Obećavati povećanje plata za 30-40 procenata u odnosu na trenutnu liniju plata u javnom sektoru je nerealno i uvredljivo za građane. Poznato je da postoje veće potrebe nego mogućnosti, pa ne treba da se igra sa tim emocijama, obećavajući nesprovodiva povećanja za državni budžet. Ne samo za plate, već i za druge kategorije, bilo da su to penzije, kapitalne investicije i projekti koje su mogli da pokažu na lokalnom nivou. Ne smemo da zaboravimo da opozicione stranke danas upravljaju opštinama. Jednu imaju u glavnom gradu, a drugu u drugom po veličini gradu. Možemo da vidimo rezultate njihove vladavine i ove političke politike koja dolazi sa astronomskim obećanjima. Rezultati su takvi da ne mogu da upravljaju ni sa jednim od jednostavnijih segmenata na lokalnom nivou“, zaključila je Kusari-Lila.
(Izvorni tekst preveo KoSSev)
