Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra, sa ciljem podizanja svesti i prevencije ove šećerne bolesti i njenih posledica.
Dijabetes se nalazi među pet vodećih uzroka smrti, a najčešći je uzrok slepila, terminalne bubrežne insufijencije koja se završava dijalizom, amputacije ekstremiteta, periferne neuropatije, a čak u 40 odsto slučajeva je uzrok kardiovaskularnih bolesti.
Specijalista opšte medicine Doma zdravlja Zvečan prof. dr Branislava Parlić u izjavi za Radio Mitrovica sever kaže da je dijabetes hronično oboljenje koje poprima sve odlike svetske pandemije.
„Sama činjenica da u svetu ima obolelih preko 430.000.000 ljudi, dok je u Srbiji taj broj manji i broji oko 770.000 ljudi, ukazuje na značaj koji treba posvetiti obolelima od dijabetesa“ ističe Parlić.
Šećerna bolest je oboljenje koje se ispoljava povećanim nivoom šećera u krvi, koje nastaje oboljenjem pankreasa.
„Šećerna bolest nastaje oboljenjem gušterače odnosno pankreasa, gde postoji nemogućnost lučenja insulina, hormona koji inače omogućava da šećer uđe u tkiva i ćelije. Ukoliko nema dovoljno insulina, taj šećer ostaje u krvi i napada krvne sudove i ostale organe“ istakla je Parlić.
Prema rečima dr Parlić, više od 50 odsto obolelih ne zna da ima šećernu bolest. Prevencija i rano otkrivanje bolesti su jako bitni u sprečavanju komplikacija, dodaje ona.
„Jako je bitno da bilo ko ko oseti simptome dođe i javi se na vreme svom lekaru, kako bi se postavila dijagnoza. Najvažnije je da se bolest otkrije na vreme i da se obolelima omogući savremena terapija. Na taj način, dijabetes možemo da kontrolišemo a sve te komplikacije sprečimo na vreme. Ono što nije pozitivno je da se pacijenti nerado javljaju na kontrolne i preventivne preglede, gde bi to moglo da se ustanovi i otkrije na vreme. Redovno merenje šećera u krvi, pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću možemo povećati stepen prevencije od dijabetesa i od komplikacija koje on nosi sam po sebi“ navodi Parlić i dodaje da na svakih 10 sekundi u svetu, jedna osoba umre od posledica dijabetesa.
Savremena medicina i nove metode omogućavaju rano otkrivanje bolesti i postavljanje prave dijagnoze, koje mogu sprečiti jako dalekosežne i ozbiljne posledice dijabetesa.
„Sada imamo jako dobre metode za dijagnozu bolesti i jako brzo se postavi dijagnoza i brzo se počinje sa lečenjem. Posledice dijabetesa su jako dalekosežne i dovode do oštećenja nerava, bubrega, srčanog i moždanog udara, slepila, problema sa nogama i stopalima, izaziva razdražljivost i česte promene raspoloženja“ navodi Parlić.
Postoje dve vrste dijabetesa, tip 1 koji uglavnom pogađa mlađu populaciju i tip 2, koji se najčešće javlja posle tridesete godine. Kod dijabetesa tipa 1 karaktereistična je pojačana glad, žeđ i učestalo mokrenje.
„Kod dijabetesa tipa 2 nastaje umor, žeđ, suva usta, iznenadno mršavljenje, zamagljen vid, pojačana glad, urinarne i vaginalne infekcije, osećaj trnjenja, peckanje u rukama i nogama, rane koje jako teško zarastaju i učestalo mokrenje“ navodi Parlić.
Hronični stres, gojaznost kao i loš način života, samo neki su od faktora rizika, kaže dr Parlić.
„Starost iznad 45 godina, gojaznost kao veoma važna genetska predispozicija, nedovoljna fizička aktivnost, loš način života su veoma veliki faktori rizika. Takođe, imamo pojavu dijabetesa tokom trudnoće, gde su bebe koje su rođene iznad 4,5 kg, u riziku da kasnije dobiju dijabetes. Hronični stres je jako bitan faktor. U poslednje vreme imamo veliki broj novih pacijenata koji nisu imali genetsku predispoziciju ali su dobili dijabetes od hroničnog stresa“ ističe Parlić.
Prema rečima dr Parlić, briga i svest o obolelima od dijabetesa nije na zavidnom nivou. Svi koji boluju od dijebatesa treba da shvate da mogu da vode normalan život, ukoliko redovno kontrolišu šećer i imaju odgovarajuću terapiju, poručuje dr Parlić.
„Moram da napomenem da se zaista malo vodi računa o obolelima od dijabetesa. Njima je život jako promenjen kada im se ustanovi dijagnoza. Svi koji boluju od dijabetesa moraju da shvate da to ne mora da bude tako, da oni mogu da vode normalan život, samo ukoliko redovno kontrolišu šećer i ukoliko se postigne dobra glikoregulacija u organizmu“ rekla je Parlić.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv dijabetesa, u Domu zdravlja u Zvečanu danas je organizovana akcija merenja glikemije (šećera u krvi), krvnog pritiska u cilju podizanja svesti građana o značaju preventive i ranog otkrivanja bolesti. Ova akcija sprovedena je u Domu zdravlja u Gračanici i trajala je od 10 do 14 časova.
Odziv građana tokom današnje akcije bio je jako dobar ističe Parlić i dodaje da je veliki broj građana po prvi put proverio nivo šećera u krvi.
„Imali smo jako lep tim lekara koji su sarađivali sa pacijentima i davali stručne savete. Zaista jako dobar odaziv građana“ kaže Parlić.
Svetski dan borbe protiv dijabetesa, koji se obeležava širom sveta od 1991. godine, ima za cilj da ukaže na značaj sprečavanja i ranog otkrivanja dijabetesa, a obeležava se u više od 170 zemalja.
