Peti bilateralni međuverski dijalog Srbije i Indonezije pod sloganom „Dijalogom do mira: tolerancija i kultura“ održan je 12. novembra 2024. godine u svečanoj sali Palate Srbija u Beogradu.
U saopštenju SPC se navodi da već više od tri decenije Indonezija održava međuverske dijaloge sa partnerskim zemljama širom sveta.
Prvi bilateralni međuverski dijalog Srbije i Indonezije održan 2011. godine u Beogradu od strane indonežanskih partnera je ocenjen kao najuspešniji koji je ta država ikada ostvarila sa nekom zemljom.
Dobra praksa je nastavljena i 2013. godine Drugim dijalogom u Džakarti, koji će ostati upamćen po činjenici da je tu zemlju po prvi put posetio jedan pravoslavni patrijarh – blažene uspomene Patrijarh srpski Irinej.
Treći bilateralni međuverski dijalog Srbije i Indonezije održan je 2015. godine u Beogradu. Tom prilikom, Indonezija je dala veliku podršku Republici Srbiji, jer je, tokom trajanja konferencije, u Parizu glasala protiv ulaska takozvanog Kosova u UNESKO.
Četvrti dijalog je održan 2019. u Džogdžakarti, a danas je Republika Srbija, tačnije Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde i njen direktor dr Vladimir Roganović, ponovo domaćin delegaciji Republike Indonezije u Petom bilateralnom međuverskom dijalogu.
U svom pozdravnom obraćanju dr Roganović je izrazio zadovoljstvo što u ime Ministarstva pravde može da otvori Peti bilateralni međureligijski dijalog između Republike Srbije i Indonezije uputivši toplu dobrodošlicu svim učesnicima skupa. Direktor Roganović je naglasio da je dijalog, koji se prvi put održao 2011. godine na istom mestu kao i danas, značajno napredovao i podsetio na istorijsku posetu blažene uspomene patrijarha Irineja Indoneziji, kao i na činjenicu da je i Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije stalni i dragoceni učesnik svih međureligijskih susreta, što pokazuje koliko su oni značajni za Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ali i za sve tradicionalne verske zajednice koje zajedno sa državom zajedno doprinose izgradnji međusobnog razumevanja, saradnje i uvažavanja različitosti.
Tema današnje konferencije, kako je direktor Roganović naglasio, jeste „Dijalogom do tolerancije i kulture“. – Ova tema predstavlja vrhunac svake monoteističke religije. Usmerena je ka promociji mira, pre svega sa Bogom, ali i sa drugim ljudima. Cilj današnjeg dijaloga nije samo nastavak međureligijskog razumevanja i podsticanje mira i tolerancije, već i produbljivanje znanja, otvaranje novih pogleda i očuvanje kontinuiteta naših važnih međureligijskih odnosa. Mi smo u mnogim aspektima imali priliku da učimo od Republike Indonezije – istakao je dr Roganović i zahvalivši rukovodstvu te prijateljske zemlje na podršci koju pruža Republici Srbiji na očuvanju teritorijalnog integriteta kako u Ujedinjenim nacijama tako i na drugim forumima širom sveta.
Usledio je pozdravni govor Patrijarha srpskog g. Porfirija, koji je izrazio radost jer ponovo učestvuje u međuverskom dijalogu Srbije i Indonezije koji se neguje od 2011. godine.
– Drago mi je da postoji kontinuitet od skoro deceniju i po u ovoj plemenitoj ideji susreta ljudi. Susreti nas podsećaju da je negovanje svakog dijaloga, a u našem ovom slučaju – međuverskog dijaloga, na dobro svakom verujućem čoveku koji zna šta ispoveda i ko je, a samim tim ima i potrebu da razume šta ispoveda čovek druge vere. Do takvog zdravog odnosa među ljudima, u ovom slučaju vernicima, dolazimo zahvaljujući platformi za dijalog kao što je ova, koja donosi međuversku pismenost, a čovek koji zna svoje znanje iskazuje razumevanjem i ne može da bude zloupotrebljen u odnosu prema drugome i drugačijem. Međureligijski tj. međuverski dijalog se često pogrešno tumači i zbog toga je izuzetno važno da trasiramo put na kome ćemo se susretati sa ljudima koji veru u Boga ispovedaju na drugačiji način, sa ljudima koji obogaćuju naše znanje o svetu koji delimo sa njima. Taj put – ili bolje rečeno ukrštanje puteva – osnovni je preduslov svakog sagovorništva, a tim pre međuverskog dijaloga koji za posledicu ima razumevanje i prihvatanje drugog i drugačijeg u našem životu i društvenoj zajednici i to ne samo za određeno za određeno vreme nego za ceo život – zauvek. Dijalog među religijama nije nikakav sinkretizam. Nije ni prozelitizam. Međureligijski dijalog je konkretan proces u kojem svako od nas donosi na platformu susreta svoje učenje i dobru volju za razumevanje među ljudima – poručio je patrijarh Porfirije čije obraćanje u celosti možete pročitati OVDE.
Ambasador Republike Indonezije u Republici Srbiji g. Muhamed Čantra je značaj dijaloga za obe zemlje, iako su fizički udaljene. – Za Indoneziju naš dijalog ima veliki značaj, jer pomaže u rešavanju i olakšavanju različitih izazova sa kojima se susreće savremeni svet. Nadam se da se kroz dijalog i saradnju može izgraditi osnova za harmoničniji svet – poručio je ambasador Čantra.
Generalni direktor za informacije i javnu diplomatiju Ministarstva spoljnih poslova Republike Indonezije gđa Siti Nugraha Mauludi je prisutne podsetila na bogatu istoriju međusobnog prijateljstva i saradnje Srbije i Indonezije koje ove godine obeležavaju značajan jubilej – 70 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, sa posebnim osvrtom na saradnju u Pokretu nesvrstanih. Direktorka Mauludi je ukazala na savremene globalne izazove i česte konflikte naglasivši: – Naš zajednički zadatak jeste da, kroz međusobnu saradnju, pronađemo rešenja za sve izazove. Borba za mir započinje upravo dijalogom. Negovanje dijaloga je ključno za očuvanje i razvijanje različitosti, kao i za odbranu mira i verskih sloboda. Indonezija je posvećena promociji i očuvanju ovih vrednosti i sa zadovoljstvom ističe da je u Beograd doputovala delegacija najstručnijih ljudi iz Indonezije, koji će nastaviti da podržavaju ovaj dijalog i nakon završetka konferencije. Poseban akcenat u dijalogu predstavlja saradnja pet univerziteta, koji će dalje utvrđivati međureligijsku saradnju i unapređivati dijalog.
Gđa Mauludi je izrazila oduševljenje bogatom istorijom Srbije i najavila novi dijalog za 2026. godinu, a Indonezija će imati čast da uzvrati Srbiji na srdačnom gostoprimstvu.
Poslednje obraćanje u uvodnoj sesiji imao je prof. dr. Muhamed Ali Ramdhani, generalni sekretar Ministarstva vera Republike Indonezije. Prof. Muhamed je izrazio zahvalnost što prisustvuje bilateralnom dijalogu, ističući da su mir i tolerancija ključni za pronalaženje zajedničkog jezika. Prema njegovim rečima, napori u dijalogu moraju biti intenzivniji, jer dijalog predstavlja most koji spaja ljude. – Indonezija, kao država sa većinskim muslimanskim stanovništvom, ponosna je na svoj raznolik religijski pejzaž, a njena verska raznolikost predstavlja snagu koju simboliše slogan Ujedinjeni u raznolikosti. Ministarstvo vera Indonezije igra ključnu ulogu u promociji verske tolerancije, podržavajući nacionalne programe koji ojačavaju verske regulative i omogućavaju izgradnju verskih objekata. Delegati iz Indonezije, pod okriljem Ministarstva, smatraju da je saradnja u oblasti obrazovanja od izuzetnog značaja, jer inspiriše posvećenost miru koji je ukorenjen u toleranciji – poručio je prof. Muhamed izrazivši uverenje da će se postojeći odnosi i dijalog nastaviti i jačati, doprinoseći harmoniji u svetu u kome živimo.
Nakon uvodnih obraćanja otpočela je prva sesija naučnog skupa pod nazivom „Verska tolerancija u javnom govoru“ posvećena pregledu trenutnih napora i inicijativa usmerenih na podsticanje harmoničnih odnosa među verskim zajednicama u Srbiji i Indoneziji. Govornici su u svojim izlaganjima analizirali postojeće mehanizme i aktivnosti kojima se u obe zemlje gradi atmosfera međusobnog prihvatanja i miran zajednički život.
Glavne teme o kojima je bilo reči obuhvatale su dva ključna pitanja. Prvo, ulogu vlade u unutrašnjoj i spoljnoj politici u promovisanju prihvatanja i mirnog zajedničkog života. Govornici su istakli važnost aktivne uloge koju vlada može imati u promociji međusobnog uvažavanja i tolerancije. Obrađeni su primeri različitih inicijativa i politika koje obe zemlje primenjuju kako bi osigurale sigurno okruženje za različite verske zajednice. Drugo pitanje se odnosilo na promociju verske pismenosti kao osnove za bolje razumevanje i prihvatanje različitosti. Govornici su istakli da obrazovanje o verskoj i kulturnoj raznolikosti može biti moćan alat u izgradnji društva koje uvažava sve pojedince bez obzira na njihovu religijsku pripadnost.
Sesija je zaključena pozivom na jačanje dijaloga i saradnje između različitih verskih zajednica, kao i potrebom da se nastave ulaganja u projekte koji promovišu toleranciju i miran suživot.
Druga, završna, sesija skupa pod nazivom „Značaj crkava i verskih zajednica u očuvanju kulturnog nasleđa“ bila je usmerena na ulogu koju religijske institucije imaju u očuvanju kulturnog identiteta i nasleđa u vremenima brzih i neprestanih promena. Govornici iz Srbije i Indonezije su podelili su svoja iskustva, navodeći primere najboljih praksi i inicijativa koje se primenjuju u njihovim društvima radi zaštite kulturnog i verskog nasleđa.
Prvo pitanje razmatrano na sesiji bila je uloga verskih vođa i zajednica u očuvanju kulturnog i verskog nasleđa. Govornici su istakli da verski lideri i zajednice igraju važnu ulogu u očuvanju tradicije i kulturnog bogatstva svojih naroda. Oslanjanjem na svoje institucije, verske zajednice mogu aktivno da rade na očuvanju starih običaja, kulturnih spomenika i verskih obeležja, doprinoseći na taj način očuvanju kolektivnog identiteta. Odgovrajaći na pitanje kako promovisati postojanost identiteta govornici su razmatrali strategije za jačanje osećaja pripadnosti i očuvanje kulturnog identiteta u savremenom svetu. Sesija je zaključena preporukom da verske zajednice nastave svoje napore u promociji i zaštiti kulturnog nasleđa, kao i pozivom na jačanje saradnje između verskih institucija i civilnog društva, kako bi se ojačali napori za očuvanje nasleđa u savremenom dobu.
