U Srbiji i svetu proslavlja se Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Centralna ceremonija održava se kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.
U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine.
U svetu, obeležava se u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.
U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Simbolika Natalijine ramonde
Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
Simbolika cveta je višestruka, i zbog staništa, i zbog imena.
Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i ako se potpuno osuši, kad se zalije može da oživi, što simbolički ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
Niz ceremonija povodom Dana primirja
U Srbiji će nizom ceremonija, polaganjem venaca i odavanjem počasti biti obeležen Dan primirja.
Centralna ceremonija održava se danas kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju, koju predvodi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nemanja Starović.
Učesnici potpisivanja primirja koje je okončalo Prvi svetski rat
Vence će kod Spomen-kosturnice na Novom groblju položiti i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.
Premijer Miloš Vučević će kao izaslanik predsednika Srbije položiti venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.
Ceremonija polaganja venaca biće održana i na Francuskom groblju, kao i kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, gde će venac položiti ministar bez portfelja zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović.
Na groblju Komonvelta, kao izaslanik Vlade Srbije, lovorov venac položiće ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu biće obeležen i na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju, u Severnoj Makedoniji, a državnu delegaciju Srbije predvodiće državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić.
Ceremoniji će prisustvovati i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kadeti Vojne akademije, predstavnici i studenti Kriminalističko-policijskog univerziteta i predstavnici Vlade Severne Makedonije.
Takođe, prisustvovaće i predstavnici srpske zajednice u Severnoj Makedoniji, udruženja opredeljena za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova iz Srbije i Severne Makedonije, kao i predstavnici diplomatskih misija u Severnoj Makedoniji.
Organizator ceremonije je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, zajedno sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji.
Ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti biće organizovane i na srpskim vojničkim grobljima u mestima Bač, Dobrovenije, Živojno i Skočivir.
