Evropa mora da smanji zavisnost od uvoza energenata, da ojača bezbednost, a proširenje na Zapadni Balkan je poželjno – u najkraćem je zaključak sastanka lidera zemalja članica i onih koje teže članstvu, pre nekoliko dana u Budimpšeti. I dok se tražio zajednički odgovor na izazove, jedan od ozbiljnijih nametnuo se u Berlinu – raspala se vladajuća koalicija. Pored toga, predstoji usaglašavanje na širem planu sa Vašingtonom pod adminsitracijom Donalda Trampa. Lideri regiona jasno poručuju – očekuju strateške, a ne birokratske odluke Brisela.
Peti samit Evropske političke zajednice, formirane na inicijativu francuskog predsednika kao odgovor na rat u Ukrajini, završen je bez zaključaka. Poruka koja je ostala – pitanje integracija Zapadnog Balkana jednako je pitanju bezbednosti Unije.
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku smatra evidentnim da je aktuelna kriza fokus EU stavila na proces proširenja.
“Čuli smo mnogo ohrabrujućih poruka u poslednje vreme i tokom posete Ursule fon der Lajen i kroz Plan rasta, koji podrazumeva brži ekonomski rast zemalja regiona. Sve su to teme koje pokazuju da postoji politička volja danas da se proces proširenja ubrza“, navodi Joksimović.
To se najviše očekuje od nove Evropske komisije. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će u narednih pet godina neka od zemalja sa Balkana stići do članstva, i još važnije – koja.
Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela navodi da se na samitu u Budimpešti čulo da Beograd od EU očekuje zaokret u politici prema Zapadnom Balkanu i političku odluku da Srbiju primi u članstvo.
“S druge strane, može se reći da u Briselu očekuju zaokret u politici Srbije, jasno opredeljenje ka članstvu, jasno geopolitičko opredeljenje i dobro funkcionisanje demokratskog sistema i vladavine prava kako bi se kredibilno moglo govoriti o napretku Srbije i zaključivanju pregovora o članstvu u narednom periodu“, dodaje Gajić.
Potres u Berlinu, kako će se osetiti u Srbiji
Politički zemljotres iz Berlina merio se i u Budimpešti. Meriće se i u Briselu.
U Srbiji, od izbora nove nemačke vlade, kako ocenjuju poznavaoci, ne bi trebalo očekivati dramatične promene u odnosima dve zemlje, ali do njenog izbora ne može se računati na veće angažovanje Berlina po pitanjima bitnim za Beograd. Sve su prilike da će je voditi demohrišćanski blok Fridriha Merca i Markusa Zedera.
Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, ukazuje da vlasti u Beogradu sa demohrišćanima imaju prilično dobre odnose.
“Promene se mogu ticati evropskih integracija, eventualnog novog pritiska da se one ubrzaju, mada tu ne bi trebalo biti previše optimizma, budući da će nova nemačka vlada biti prinuđena da se usmeri na rešavanje nagomilanih ekonomskih problema u samoj Nemačkoj, pre svega onih koji se tiču automobilske, hemijske i metalske industrije. Možda su ti problemi najveći potencijalni uticaj na Srbiju jer bi ekonomski problemi automobilskih kompanija i njihovih dobavljača, koji su investitori u Srbiji, mogli da imaju uticaj na samu Srbiju“, smatra Radičević.
Povratak Trampa upalio alarm, da li se vraćaju stare ideje o KiM
U Budimpešti se merio i povratak Trampa u Ovalni kabinet. Njegov izbor je svakako upalio alarm u evropskim prestonicama. U Beogradu se najviše iščekuje njegov potez u dijalogu Beograda i Prištine.
“Što se tiče pitanja Kosova, tu ne bi trebalo očekivati dramatične promene, premda je sasvim sigurno da bi povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao da znači i povratak starih ideja, od Evrope odbačenih ideja o razmeni teritorija, odnosno o podeli Kosova. Šta o tome misli lider demohrišćana Fridrih Merc, najverovatniji budući nemački kancelar, za sada niko ne zna, ali se dramatične promene po tom pitanju ovde sagledavaju kao malo verovatne“, navodi Radičević.
To je pokazala i brzina kojom su lideri najvažnijih država slali čestitke budućem stanaru Bele kuće. Kako je rekao Makron, Evropa ne sme da bude “pasivna“ kada su u pitanju svetska dešavanja.
