Povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima Udruženje novinara Srbije (UNS) ističe da je prošlo više od tri decenije kako nisu rešeni slučajevi otmica i ubistava, niti rasvetljene okolnosti smrti koleginica i kolega srpskih redakcija na području bivše Jugoslavije.
UNS ističe da je ove godine srpsko pravosuđe naročito pokazalo institucionalnu nemoć i nespremnost da pronađe i kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.
Apelacioni sud u Beogradu doneo je oslobađajuću presudu okrivljenima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. godine.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je da preuzme slučaj ubistva novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića, 16 meseci nakon što je dobilo spise predmeta iz jagodinskog tužilaštva, te je tako predmet praktično vratilo na početak.
U aprilu se navršilo i 30 godina od nerasvetljene smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović. Posle 30 godina nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva.
UNS podseća da je čak 38 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije, među kojima su Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i žrtve bombardovanja RTS-a, ubijeno, oteto, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima u periodu od 1991. do kraja 2001. godine, na području bivše Jugoslavije.
Samo na Kosovu i Metohiji od avgusta 1998. do septembra 2005. godine ubijeno je i nestalo 17 novinara i medijskih radnika srpskih, albanskih i stranih medija, a samo u jednom slučaju je pronađen ubica.
UNS se pridružuje i pozdravlja akciju IFJ-a protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.
Po podacima Međunarodne federacije novinara (IFJ), od početka godine najmanje 76 novinara i medijskih radnika ubijeno je zbog posla koji obavlja, od toga njih 46 u Gazi.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, IFJ ističe da nacionalne vlade smatra odgovornim u slučajevima ubistava novinara širom sveta, posebno u Palestini, Libanu, Izraelu i Siriji, kao posledicu rata u Gazi.
IFJ je naveo da je na području Gaze najmanje 146 novinara izgubilo život od početka sukoba u oktobru 2023. godine, te da je to najkrvaviji period u istoriji novinarstva.
Podsetimo, Odbor za zaštitu ljudskih prava Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2013. godine usvojio je predlog da 2. novembar bude Međunarodni dan zaštite novinara. Na taj dan, 2013. godine, novinari francuskog Radija Frans internešnal (Radio France International) Žislen Dipon i Klod Verlon, ubijeni su u Maliju.
Advokat Nenad Krajnović: UNS predložio izmene Krivičnog zakonika za bolju zaštitu novinara i medijskih radnika
Šire opisivanje radnji ugrožavanja sigurnosti i proganjanja, kao i gonjenje po službenoj dužnosti onih koji su oteli ili oštetili opremu novinara, ključni su samostalni predlozi izmena Krivičnog zakonika (KZ) koje je Udruženje novinara Srbije (UNS) dostavilo Ministarstvu pravde, rekao je advokat UNS-a Nenad Krajnović.
Ovim izmenama, dodao je Krajnović, povećaće se bezbednost novinara i medijskih radnika i u Krivični zakonik uključiti ugrožavanja novinara koja do sada nisu smatrana krivičnim delom.
UNS je predloge na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika poslao na tri načina. Prva grupa predloženih izmena podneta je zajedno sa novinarskim organizacijama koje rade u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.
Zajednički predlog za izmenu KZ-a je, zatim, UNS dostavio sa Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV) i Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
Takođe, UNS je i kao samostalni predlagač dostavio predloge za izmenu KZ-a.
Uništavanje ili oduzimanje imovine novinara treba goniti po službenoj dužnosti
Jedna od inicijativa UNS-a, kao samostalnog predlagača, je da u članu 211. bude dodat stav koji glasi da, ako je oduzeta stvar u svojini ili posedu lica koje obavlja poslove od javnog značaja, u vezi sa obavljanjem tih poslova, gonjenje bude po službenoj dužnosti.
UNS je tražio i da se po službenoj dužnosti vodi postupak za član 212. KZ, kada se radi o oštećenju i uništenju opreme u vlasništvu ili posedu novinara i medijskih radnika.
Krajnović je objasnio da prema sadašnjem Krivičnom zakoniku, novinar kome neko ošteti ili otme opremu, mora sam da inicira gonjenje po privatnoj tužbi.
„To je veliki teret za reportera ili snimatelja ili vlasnika privatnog medija. Tada je neophodno da se inicira gonjenje po privatnoj tužbi za oštećenje ili uništenje stvari. Krivično gonjenje gotovo uvek izostaje u situacijama kada se ošteti oprema, odnosno imovina manje vrednosti, koja nije u javnom nego u privatnom vlasništvu, jer se sve svodi na odluku oštećenog, kaže Krajnović za sajt UNS-a.
Dodavanje ovog stava bi dovelo do izvesnosti da će krivičnog progona biti u takvim slučajevima. To je, kaže, važno zbog toga što se oprema u privatnom vlasništvu koristi za obavljanje poslova od javnog interesa. Zbog toga, dodaje, postoji i javni interes da se obavljanju poslova od javnog interesa zaštiti na bolji način.
“Ako još jednom pišeš o ovoj temi…” nije samo uslovna rečenica
UNS je samostalno predložio i izmene člana 138. Krivičnog zakonika na način da uslovne pretnje koje obuhvataju uslove koji će se izvesno ili nužno ostvariti treba karakterisati kao pretnje.
Osim na neposredan ili posredan način, pretnja, kako je dodao UNS u predlogu izmena KZ-a, može biti izražena i uslovom koji je izvesno ili nužno ostvariv.
Zbog toga je predložena formulacija da se onaj ko uslovnom rečenicom preti „da će napasti na život, telo, fizičku slobodu ili imovinu veće vrednosti njega ili njemu bliskog lica, kazni novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“.
Krajnović je objasnio da pretnja novinaru da će biti kažnjen ukoliko se bavi svojim poslom predstavlja nešto što deluje da će se nužno ostvariti.
„Ako neko preti novinaru da će ga, ako piše o temi kojom se bavi duže od decenije, fizički kazniti ili lišiti života, taj uslov je nužno ostvariv. Obrađivanje te teme je nešto što je imanentno novinaru. Isto je i ako jedan srednjoškolac kaže drugom učeniku te škole da će ga pretući ako ga još jednom sretne, a nužno će se sresti u školi“, dodao je.
U svim ovim slučajevima se, kako je naveo i UNS u obrazloženju predloga izmene člana 138 Krivičnog zakonika, radi o izvršavanju redovnih životnih aktivnosti, koje će se vrlo izvesno ili gotovo sigurno ostvariti.
Stroža kazna za ugrožavanje tajnosti prepiski
UNS je takođe tražio da se za ugrožavanje Ustavom zagarantovanog prava na tajnost prepiski zapreti stroža kazna. Do sada je kazna za ova prava koja su zagarantovana najvišim pravnim aktom bila novčana kazna ili zatvor do dve godine.
„Za krađu preko 5000 dinara zaprećena je kazna od više od tri godine, dok je za kršenje jednog od osnovnih ustavnih prava kazna manja od dve godine“, objasnio je Krajnović i dodao da je zbog toga bitno da Krivičnim zakonikom budu propisane strože kazne. Neophodno je uvesti adekvatnu proporciju između zaštitnog dobra i zaprećene kazne.
UNS, NDNV i ANEM: Život i telo najvažnija, ali ne i jedina dobra koja mogu biti ugrožena pretnjom
UNS, NDNV i ANEM istakli su da se, kada je reč o krivičnom delu Ugrožavanje sigurnosti i dobrima koja mogu biti predmet napada, pokazalo da su život i telo najvažnija, ali ne jedina dobra koja mogu biti ugrožena pretnjom.
Zbog toga su predložili da se, osim života i tela, u Krivični zakonik kao predmet napada dodaju sloboda i imovina veće vrednosti.
Izraz „pretnja” je, kako su ukazali UNS, NDNV i ANEM, u praksi javnih tužilaštava i sudova, zasnovan na gramatičkom tumačenju skraćenog oblika prezenta glagola hteti u trećem licu jednine (će). Za razliku od ovakvih, postoje i pretnje koje su prikrivene stavljanjem u uslovnu i pogodbenu rečenicu ili u formi izražavanja mišljenja.
Zbog toga je bilo poželjno naći odgovarajući izraz pomoću koga bi u ugrožavanje sigurnosti, osim direktnih, bile uključene i indirektno izražene pretnje.
Pretnje, kako su obrazložili, mogu biti izražene i u kondicionalu, u uslovnom iskazu ili u sažimanju potencijala i logičke implikacije.
Članovi SRG predložili izuzetke za osobe koje obavljaju posao od javnog značaja
Organizacije medijske zajednice iz sastava Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) zajednički su predložili da članom 122. Krivičnog zakonika za laku telesnu povredu, prema osobama koje obavljaju posao od javnog značaja, budu predviđene strože kazne od onih koje postoje u drugim slučajevima.
Tako je traženo da se umesto jednogodišnje zatvorske ili novčane kazne, učinilac koji je telesnu povredu naneo osobi koja obavlja poslove od javnog značaja kazni zatvorom do tri godine. Ovo važi samo ukoliko je povreda povezana sa obavljanjem tog posla.
U članu 135. članovi predložena je dopuna stava 2, tako da bude propisano da će onaj ko silom ili prinudom natera nekog ko obavlja poslove od javnog značaja da učini nešto u vezi sa tim poslovima, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina zatvora.
Veće kazne, predlog je, treba da budu predviđene i u vezi sa za praćenjem osoba koje obavljaju poslove od javnog značaja, što bi bilo regulisano članom 139. Krivičnog zakonika
„Ako je delom iz stava 1. ovog člana izazvana opasnost po život, zdravlje, telo ili imovinu veće vrednosti lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica ili je delo učinjeno prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa tim poslovima, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina“, navodi se u stavu 2 Člana 138. predloga medijskih organizacija iz sastava SRG.
SRG: Zloupotrebe uzrokovane veštačkom inteligencijom treba da budu deo KZ-a
U zajedničkom predlogu je i uvođenje novog člana 145a u vezi sa krivičnim delom Zloupotreba tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem.
„Ko učini dostupnim trećem licu video ili drugi snimak, fotografiju, portret, audio zapis ili spis sa seksualno eksplicitnim sadržajem, bez pristanka lica na koje se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na snimku, fotografiji ili portretu ili čiji je glas snimljen na audio zapisu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom“, piše u predloženom članu 145a.
Ovim predlogom obhvaćene su i moderne tehnologije, te je u obzir uzeta i dipfejk pornografija. Ovaj vid zloupotrebe odnosi se na digitalane sadržaje koji su generisani uz pomoć veštačke inteligencije, zarad manipulacije i diskreditacije određene ličnosti.
Krivični zakonik bi na taj način, kako je objasnio Krajnović, prvi put obuhvatao zloupotrebe veštačke inteligencije.
Medijski deo SRG predložio je zajednički brisanje uslova da javna nabavka treba da bude procenjena na vrednost veću od 5 miliona dinara da bi bilo moguće pokretanje krivičnog postupka.
Uvođenje ovakvog finansijskog praga, kako su dodali, otvara prostor za zloupotrebe u procesima sprovođenja manjih javnih nabavki. One, iako su pojedinačno manje vredne, mogu, kako su dodali, kumulativno izazvati značajne štete po budžet Srbije i raspolaganje javnim sredstvima.
„S obzirom na to da su javne nabavke važan segment u očuvanju transparentnosti i odgovornosti javnih finansija, uvođenje finansijskog praga prilikom krivičnog procesuiranja zloupotrebe javnih sredstava dovešće do selektivne zaštite javnog interesa, čime se dodatno slabe napori u borbi protiv korupcije“, obrazloženo je predlogom.
Iz medijskog dela SRG bili su i protiv predloga menjanja krivičnog dela Odavanje državne tajne.
„Predlog je uvodio i stepenovao državnu tajnu, inkriminisao odavanje podataka nižeg stepena, u smislu ‘strogo poverljivo, interno`. Na taj način se ugrožavaju novinarski izvori, istraživačko novinarstvo, pa je generalni stav bio da se zadrži sadašnja formulacija ovog krivičnog dela“, objasnio je Krajnović.
Bilo je, kako dodaje, sporno i uvođenje krivičnog dela za objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela 343a.
Predstavnici SRG naveli su i da su protiv uvođenja krivičnog dela Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela iz člana 346a KZ-a, koje se odnosi na komentarisanje sudskih postupaka na ovaj način.
„Imajući u vidu činjenicu da je u demokratskom društvu komentarisanje sudskih postupaka legitimna tema uvođenjem pomenutog krivičnog dela sloboda izražavanja bi bila ozbiljno ugrožena. Nije sporno da određena evropska zakonodavstva propisuju da poricanje najtežih istorijskih zločina predstavlja krivično delo, međutim, takva inkriminacija se odnosi samo na najteža krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava“, piše u obrazloženju.
