Evropska komisija zatražila je od Beograda i Prištine hitno sprovođenje sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
U godišnjem izveštaju podseća se da je Ohridski sporazum pravno obavezujući i da formalnosti oko njegovog usvajanja ne smeju ometati sprovođenje.
Evropska komisija će danas popodne objaviti godišnje izveštaje za svaku zemlju u procesu proširenja. Reč je o najvažnijem dokumentu za zemlje koje teže članstvu u EU, koji prikazuje napredak i nedostatke u ključnim reformama za evropske integracije, preneo je RTK.
Normalizacija odnosa ocenjuje se kao ključni uslov za evropski put i obema stranama je poručeno da, u nedostatku napretka, rizikuju gubitak važnih prilika.
Posebno poglavlje posvećeno je situaciji na severu Kosova, gde se navodi da su tenzije tokom godine ostale visoke.
Kosovo je kritikovao zbog aktivnosti na severu koje su ocenjene kao suprotne obavezama preuzetim u okviru dijaloga.
S druge strane, Srbija je kritikovana zbog nedovoljnih koraka u osiguravanju odgovornosti za napade u Banjskoj, što je u izveštaju opisano kao “najozbiljnija eskalacija u poslednjih nekoliko godina.”
Od Kosova se takođe traže koraci ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu sa evropskim predlogom iz prethodne godine.
U vezi sa apliciranjem za status kandidata, koje je Kosovo podnelo u decembru 2022. godine, EK izražava spremnost da pripremi mišljenje čim to zatraži Savet EU.
EK potvrđuje da su kaznene mere prema Kosovu ostale na snazi, iako je šef evropske diplomatije Žozep Borelj preporučio njihovo ukidanje.
Kosovo se obavezalo da će u potpunosti sprovesti sve svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa o implementaciji iz 2023. godine, kao i sve ranije sporazume.
Ovogodišnji izveštaj pozitivno ocenjuje napredak zemlje u borbi protiv organizovanog kriminala i unapređenju poslovnog okruženja.
Zvanična Priština je pozvana da pojača napore u jačanju vladavine prava, reformi javne uprave i zaštiti slobode izražavanja.
Izveštaj takođe ukazuje na pokušaje kontrole nad medijima.
Navodi se da se javni servis suočava sa nestabilnošću zbog ostavki članova uprave i odbora, te se preporučuje razmatranje Zakona o RTK kako bi se osiguralo održivo finansiranje i očuvanje nezavisnosti medija.
