Knjiga pesama Aleksandra Dunđerina „Promeniti naslov“ premijerno će biti predstavljena mitrovičkoj publici, u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u sredu 9. oktobra 2024. godine u 20.30.
Pored autora, o knjizi će govoriti i njegove kolege, recenzenti Živojin Rakočević, Žarko Milenković i Ivana Vanovac. U scensko-poetskom delu večeri glumica Snežana Džogović i Darija Mašković izvešće performans inspirisan Dunđerinovom poezijom.
Ulaz je slobodan, a svi posetioci imaće priliku da kupe knjigu po specijalnom popustu (7,70 evra). Izdavač knjige je Društvo književnika KiM.
Aleksandar Dunđerin je autor više stotina studija, eseja, kritika, članaka, prikaza, piblicističkih radova, priča i pesama objavljenih u mnogim zbornicima, umetničkoj periodici, nedeljnicima, dnevnim listovima i portalima.
Napisao knjigu umetničke proze (U napukloj ljusci, 2002), dramu Beg od ničega (2004), knjigu eseja i kritika (Demoni odlaze I, 2014), knjigu razgovora i polemika (Demoni odlaze II, 2014). Autor je antologije Neodoljiva teškoća postojanja. Srpska književnost na Kosovu i Metohiji 2000-2020 (2021). Priređivač više knjiga, između ostalih Zaboravljeni pesnik Vasilije Subotić (2004) i Tamna lepota brisanog prostora. Proza Miroslava Toholja (2016), kao i monografija Crkveni hor „Branislav Nušić“ (2019) i Vasilj Adžić. Nadžeziraj mi sliku (2021).
Rođen u Novom Sadu 1974. godine, gde je završio studije srpske književnosti na Filozofskom fakultetu. Osnivač i urednik novosadskog časopisa za umetnost „Stanje stvari“ i urednik u beogradskom nedeljniku
„Pečat“.
Živeo i radio u Novom Sadu, Beogradu i u više gradova u Poljskoj. Poslednjih deset godina živi i stvara u Kosovskoj Mitrovici gde zajedno sa suprugom Miljanom vodi Privatni kulturni centar „Akvarijus“.
U recenziji „Geografija prezrenih zavičaja“ Živojin Rakočević u Dunđerinovoj knjizi pronalazi odjeke Miloša Crnjanskog: „Njegove slike jesu uvek u funkciji priče, a pesničko Ja traži svoju bolnu posebnost u geografiji prezrenih zavičaja. Zbog toga je panonsku i kosovsku ravnicu mogla povezati surovo tačna poetika Miloša Crnjanskog, rodoljublje kao mera ličnog doprinosa i usmerenosti na realnost, kao i ljubav prema ženi koja će doslikati, dopisati i dopevati sve ono što mu nedostaje.
Aleksandar Dunđerin vek posle Miloša Crnjanskog i njegovog zaključka da nijedna zastava naša nije, samouvereno parodira na opšte poznati predložak. Klasično književno obrazovanje od Homera, Knjige o Jovu, fragmenata svetootačke literature, do savremene eksplicitnosti Milene Marković i korona virusa koji se glasno smeje na TV-u daju ovoj zbirci formu ciklične zaokruženosti i prevrednovanje ‘čovjeka zastrašenog’.“
Osvrćući se na postupak navodnog „skrnavljenja poezije“ i navodne (auto)cenzure Ivana Vanovac se u tekstu „Skrnavljenje poezije, istine radi“ pita „Šta je vredno takve žrtve?“ i zaključuje: „Istina je jedina vredna takve žrtve. Istina o ljubavi koja nikada nije grešna. Istina o grehu neispovedanom zbog stida. Istina o stidu koji osećamo jer pristajemo na cenzuru zbog straha. Istina o strahu da sa Metohijom pod debelim markerom, Kosovo nam se sveti. Istina o Kosovu koje je Aleksandrova odrednica, njegova definicija, trenutak i mesto njegove katarze. Tih istina radi, Dunđerin je oskrnavio poeziju. Blasfemijom se bori protiv blasfemije. Cenzurišući pesmu, on skida cenzuru sa svega napisanog.“
Treći recenzent knjige, pesnik i kritičar Žarko Milenković, zapaža da je poezija „Promeniti naslov“ nastajala na osećanju „(ne)slobode“ te ističe da ova zbirka „pokazuje snagu slobode“: „Na to nas, čak, i vizuelno, grafičko oblikovanje zbirke upućuje, jer nam dopušta da pesme preobražavamo onako kako želimo, brišući ili pak dopisujući stihove. Štaviše, slobodni smo, i da joj promenimo naslov, a ako to nije sloboda (i ljubav) šta onda jeste!“, zaključuje Milenković.
