Navršilo se godinu dana od upada albanskih gradonačelnika u zgrade tri lokalne samouprave na severu Kosova, ali i od sukoba građana sa Kforom do kog je došlo par dana kasnije u Zvečanu.
Albanski gradonačelnici tri većinski srpske opštine na severu – Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, izabrani su na izborima koje su građani srpske nacionalnosti bojkotovali. Uz pomoć specijalne jedinice Kosovske policije, njih trojica su 26. maja 2023. godine, zaposeli zgrade tri lokalne samouprave. Zbog fizičke odvojenosti lokalnih samouprava srpskog i albanskog sistema u Severnoj Mitrovici, stupanje na dužnost novoizabranog albanskog gradonačelnika u ovom gradu nisu pratili neredi.
Svega par dana kasnije, 29. maja, u Zvečanu dolazi do sukoba okupljenih Srba koji su usled ovakvih okolnosti protestvovali i Kfora, koji se našao na liniji razdvajanja okupljenih građana sa jedne i kosovske policije sa druge strane. U tom sukobu u kome je korišćeno mnogo suzavca i šok bombi, povređeno je pedesetak građana i preko 30 vojnika Kfora. Petorica Srba su privedeni.
Godinu dana kasnije, gradonačelnici su i dalje na svojim radnim mestima, a sva dešavanja koja su prethodila i koja su usledila nakon majskih nereda, prema mišljenju Miodraga Milićevića, izvršnog direktora NVO “Aktiv” ostavila su ozbiljne posledice na političko – društvene prilike u četiri opštine na severu.
„Došao je trenutak kada možemo sada, daleko hladnije glave da sagledamo sve ono što se dešavalo, ne samo tog dana, već sve one političke ali i druge posledice koje su nastale upravo usled tih poteza kojima je prethodila odluka o sprovođenju izbora na severu Kosova“ smatra Milićević.
A posledice su prema njegovom mišljenju – izuzetno nestabilno političko i bezbednosno okruženje sa jako visokim stepenom tenzija i nepoverenja, kako prema lokalnoj vlasti, tako i prema centralnom nivou, a sve to ne ide u prillog nijednoj strani od svih koje su u tom političkom neskladu.
Sve to, dodaje Milićević, prolongira tešku situaciju sa kojom narod na severu živi već dugo i prognozira da će se takva situacija protezati gotovo sigurno i tokom cele ove godine.
Podseća da su najpre Srbi odlučili da napuste institucije, nakon čega su centralne vlasti raspisale izbore za četiri opštine na severu. Međunarodna zajednica kao glavni posrednik između severa i centralne vlasti, prema Milićevićevom mišljenju, nije bila dovoljno ubedljiva.
„Brojni apeli su nakon izlaska Srba iz kosovskih institucija bili upućeni pre svega međunarodnoj zajednici koja je u celoj ovoj priči bila jedini posrednik u komunikaciji između političkih predstavnika sa severa i centralnih vlasti na Kosovu. Naprosto, oni nisu bili dovoljno ubedljivi i našli smo se u situaciji da smo po prvi put morali da se izborimo kao društvo u celini – ne samo na političkom, već na celokupnom društvenom planu“, kaže Milićević.
Dodaje da smo tog 29. maja svedočili velikoj količini nasilja, ali podseća da je ona izazvana prethodnim nasilnim ulaskom gradonačelnika u zgrade opština u pratnji specijalnih policijskih jedinica, uz nasilno uklanjanje simbola i svih atributa lokalne vlasti koja su do tada važile u tim opštinama.
„Pravi okvir za rešavanje svih pitanja jeste politički dijalog. U njegovom odsustvu imali smo dešavanja čije posledice, u prvom momentu, politički predstavnici Srba sa severa Kosova zaista nisu u pravoj meri i na pravi način sagledali. Zato danas godinu dana nakon svega možemo da pričamo o ozbiljnim posledicama“ ističe Milićević.
Podseća da su izbori održani nakon raspuštanja organa lokalne samouprave usled izlaska Srba iz tih institucija, imali legalitet, ali ne i legitimitet.
„Imali smo suženi manevarski prostor a to automatski podrazumeva i manjak mogućnosti za bilo kakvu smisleniju reakciju. Međutim, nasilje nikada nije bilo odgovor, ali tog dana, sve ono što se dešavalo pre Banjske nije moralo i nije smelo da dovede do ovog ozbiljnijeg sukoba, a pogotovo ne sa pripadnicima Kfora. Sa druge strane, politička odgovornost je u tom momentu bila u većoj meri na strani Kosova. Kosovska vlada je morala da, kroz politički dijalog sa srpski predstavnicima sa severa, nađe političko rešenje“ napominje Milićević.
Dodaje da rešavanje problema na severu koji su prethodili nije bilo očigledno u interesu Prištine.
Kako god, sve što se desilo, smatra, nije išlo na ruku samom narodu.
„Generealno možemo da kažemo, da smo mi kao narod, na severu mnogo izgubili – ne samo na političkom nego i na bezbednosnom i svakom drugom planu. Izmeriti posledice nije teško učiniti, ali je daleko važnije pričati o tome kako dalje i da li postoji mogućnost za reaktiviranje konkretno političkih opcija sa severa Kosova koje bi bile spremne da se u datom momentu pokrenu, učestvuju na nekim narednim izborima i uspostave na neki način određeni stepen stabilnosti“.
Na meti nezadovoljnog građanstva, tih dana neretko su se nalazili i novinari.
Novinarka Zorica Vorgučić svih tih dana izveštavala je iz Zvečana. Taj novinarski zadatak pamti, kako kaže, kao najteži, najuzbudljiviji ali i najnebezbedniji u njenoj karijeri.
Pamti višestruku ogorčenost građana koji su se prema njenom mišljenju osećali prevareno i izmanipulisano sa svih strana. Nezadovoljstvo je kulminiralo do te mere da ni predstavnici Srpske liste koji su bili na licu mesta, nisu mogli da kako je rekla “kontrolišu građane”.
“Svi znamo šta se posle desilo, sukob, letenje kamenica, flaša, sa druge strane šok bombe i suzavac. Opšti haos sa mnogo povredjenih i sa jedne i sa druge strane. Nakon toga i hapšenja i sudski procesi protiv više učesnika. Neki od njih su još u pritvoru. Trpe posledice i verovatno će ih još trpeti. Pitanje – zbog čega? Šta je rezultat te pobune? Ništa. Albanski gradonačelnik je još uvek na čelu opštine, Srbi ne idu na svoja radna mesta, specijalci su još uvek na terenu, doduše u manjem broju” kaže Vorgučić.
Uzaludnost otpora i žrtve koju su građani podneli, smatra Vorgučić, ima za rezultat povlačenje građana, njihovo gašenje i sve lakše odlučivanje na odlazak.
“Mislim da je taj otpor bio uzaludan. Nakon tog dogadjaja se ništa pozitivno nije desilo za Srbe na severu, doživeli su još gori dogajaj 24.septembra u Banjskoj. Nikako da se oporave od ta dva sukoba. Sve je za posledicu imalo zabrane, kažnjavanja, donošenje raznih odluka. A svaki otpor Srba, miran i politički je potpuno ugašen. Gradjani više ne žele da učestvuju u političkim procesima, bojkotovali su čak i izbore za opoziv tih gradonačelnika. Jednostavno, ubijeni su u pojam” smatra sagovornica.
Tokom narednih meseci, Srbi sa severa su se danonoćno smenjivali na protestima ispred zaposednutih zgrada lokalnih samouprava ponavljajući svoje zahteve – oslobađanje privedenih, povlačenje specijalnih policijskih snaga iz opštinskih zgrada sa severa i da nelegitimno izabrani gradonačelnici ne dolaze u zgrade opština na severu Kosova.
Situacija se komplikuje nakon što je MUP Srbije priveo tri kosovska policajca, za koje je zvanični Beograd saopštio da su se nalazili na više od jednog kilometra u dubini teritorije Srbije.
Kosovo je odgovorilo zabranom uvoza srpske robe uključujući i štampu. Policajci su pušteni da se brane sa slobode i vraćeni na Kosovo, a srpska roba, uključujući i štampu, i dalje na Kosovo ne može.
Poslednji u nizu incidenata koji su podigli tenzije na relaciji Beograda i Prištine je sukob u Banjskoj, u kom su poginuli kosovski policajac i trojica Srba.
U međuvremenu, Srbi su najpre zahtevali izbore za smenu gradonačelnika. oni su raspisani i održani 21. aprila ove godine, ali su ih Srbi bojkotovali jer je kako su tada obrazložili, kosovski premijer Aljbin Kurti učinio sve da proces ne uspe.
Nakon Banjske, Priština donosi niz jednostranih odluka koje značajno otežavaju život srpskog stanovništva. Poslednja u nizu je odluka o ukidanju dinarskog platnog prometa na Kosovu i zatvaranje svih filijala Banke Poštanska štedionica.
