Savet Evrope, dijalog, Zajednica srpskih opština, odnos kosovskog premijera Aljbina Kurtija prema pitanju Zajednice, ali i unutrašnji dijalog – teme su o kojima smo razgovarali sa Ognjenom Gogićem u novom podkastu.
Savet Evrope – geopolitičke kalkulacije
Kosovo se definitivno nije našlo na dnevnom redu Komiteta ministara za prijem u članstvo Saveta Evrope.
Gogić ističe da je tako ovo pitanje odloženo za najmanje godinu dana.
“To ne znači, naravno, da će za godinu biti situacija drugačija, možda se i ni tada ne nađe (na dnevnom redu) usled uslova” – kazao je.
Za ZSO kaže da je to zvaničan razlog za odluku da se Kosovo ne nađe na dnevnom redu, podsećajući da je Kosovo potencijalno imalo dovoljno glasova za prijem u SE zato što je veći broj država članica koji priznaju Kosovo, te dodaje da je ovog puta preovladao razum evropskih država da se ne insistira na tome po svaku cenu, ali i da se nije htelo doći u situaciju preglasavanja velikih država.
“Mislim da je čitava ova stvar više jedna geopolitička i geostrateška igra, nego što se ticalo toga da li Kosovo ispunjava standarde ili ne za članstvo. I da je to više nastalo kao ideja kada je Rusija napustila Savet Evrope, onda je došlo do inicijative da se Kosovo što pre primi, da se iskoristi to što Rusija više ne može to da sprečava, niti u Komitetu ministara, niti u Parlamentarnoj skupštini. I tu verovatno ima nekih kalkulacija koje ne mogu da odgonetnem“.
“U Sevetu Evrope postoji veliki broj zemalja koje imaju otvorena teritorijalna pitanja. Prva je u redu Ukrajina, ali i onda Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Moldavija, Bosna i Hercegovina, Španija… Tako da mislim zapravo da je prevladalo to da su te evropska države ipak shvatile da nije najpametnije iz više razloga forsirati članstvo Kosova, a da je onda ponovo Zajednica iskorišćena kao izgovor i kao nešto za šta su svi mogli da pretpostave koji će biti Kurtijev stav u tom pitanju” – pojasnio je Gogić.
Na pitanje kako je moguće da Kurti nije hteo da pristane ni na slanje nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu, što ne znači i formiranje ZSO, Gogić ističe da je razumljiv takav Kurtijev odnos, jer je od početka imao negativan stav prema ZSO, opisujući ga istovremeno kao tvrdoglavog političara.
“On nikada nije pokazao preteranu fleksibilnost i spremnost da pravi kompromise. Kada bi zauzeo stav po nekom pitanju, on ga nije menjao, za razliku od srpske strane, koja se onda izgubila u svemu tome što se zapravo radi, On je vrlo jasan i predvidljiv u tome što radi, ima vrlo čvrste stavove od kojih ne odstupa” – dodao je.
Gogić takođe podseća da je Kurti prepoznat po krilatici „Zajednica neće proći“, te da je isto tako svestan da bi kosovska opozcija svaki njegov korak ka ZSO iskoristila protiv njega.
Sa druge strane, veruje da je negativna odluka o stavljanju Kosova na dnevni red o prijemu u SE nešto što će Kurti iskoristiti u svoju korist u kontekstu očekivanih izbora.
Dijalog – niko nema hrabrosti da dođe i isključi aparate
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Gogić navodi da smatra da je dijalog “već dugo na aparatima”, i da samo ne postoji hrabrost “da neko dođe da pritisne dugme i da ugasi te aparate”:
“Zaista, on je klinički mrtav, i ne postoji način da se u njega vrati život. U ovom formatu mi smo sa dijalogom završili i to se vidi po tome što ti sastanci ničemu ne služe u smislu da Kosovo donosi jednostrano poteze, a suština dijaloga je da napravi sporazumno rešenje”.
Zato Gogić očekuje da se nastavi sa stanjem u kojem se povremeno dolazi do odmrzavanja „konflikta“ i izbijanja kriza:
„Kada je vlast u Prištini preuzeo Kurti, on je video da zapravo taj dialog vodi ka nekoj normalizaciji, da ne vodi kao onome što on želi, a to je da dobije priznanje od strane Srbije bilo de facto, bilo da jure. I onda je zapravo počeo da pravi krize, na koje je Srbija odgovarala, i kojima je on želeo da iznudi priznanje zapravo”.
Unutrašnji dijalog
Zato Gogić veruje da će Kurti nastaviti da radi na jednostranim potezima, da je suštinski za prištinsku stranu nemogućnost učlanjenja u SE ipak poraz, te zato veruje i da će kosovski premijer vrlo brzo šreduzeti, kako je rekao, novi eskalatorni potez.
Gogić, sa druge strane, ne veruje u to da je pravi odgovor na takve korake ono što je Beograd radio pre sukoba u Banjskoj, ali ističe da je potreban unutrašnji dijalog.
“Nama je potreban unutrašnji dijalog. Znači, unutar srpske zajednice ovde, ali i generalno među Srbima uopšte, na Kosovu, u Srbiji. Rovovi koji postoje ovde, između Srpske liste i svih ostalih, i stranaka i civilnog društva i medija, moraju da se premoste” – dodao je Gogić.
On ističe i važnost Beograda za srpsku zajednicu na Kosovu, navodeći primer u vezi sa primanjima.
“Mislim da tu mora da se traži prostor za razgovor sa tom drugom stranom unutar srpske strane, a tu mislim i na Beograd i na Srpsku listu, da se nađe neka vrsta zajedničkog odgovora i zajedničkih pozicija. Jer ono što se desilo sada jeste da su na neki način civilni sektor i mediji su preuzeli ulogu koju trebaju da imaju političke predstavnici. A oni nemaju tu vrstu legitimiteta i ne mogu nikada da zamenjuju nikad. Onda, s druge strane, Srpska lista je izgubila reputaciju i kredibilitet”.
Zato Gogić ponovo ističe važnost unutrašnjeg dijaloga, uz apel stranama da premoste razlike i da konsolidovanjem zajedničkog stava zastupaju interese građana.
