“Srbi su hrišćanski narod Golgote i Vaskrsenja, na Kosovu i Metohiji su naša kolevka i naš dom, naši živi i naši pokojnici”, poručio je patrijarh srpski Porfirije i ukazao na apsolutnu neistinu i pokušaj nebivalog istorijskog revizionizma, u kome se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida.
Arhiiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski Porfirije je u Vaskršnjoj poslanici stoga pozvao na narodno jedinstvo i da neumorno negujemo, odnosno da molitveno i trudoljubivo izražavamo, legitimnu i prirodnu potrebu za narodnim jedinstvom.
“To naše narodno jedinstvo ostvarujemo pod omoforom Svetog Save, u Crkvi Hrista, Boga Živoga, čije Raspeće i Vaskrsenje srpski pravoslavni narod proživljava i ikonizuje u svom hodu kroz istoriju”, naveo je.
Istakavši da je narod srpski poneo Hristov krst i u Prvom svetskom ratu kada smo, kako je naveo, u odnosu na broj naših sunarodnika, bili najveći stradalnici sveta, patrijarh je podsetio da se “naš krstonosni hod nastavio i u Drugom svetskom ratu, kada su, u zloglasnoj i sramnoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, pravljeni logori čak i za našu decu u kojima su deca umirala od gladi, studeni, bolesti i zlostavljanja”.
Samo su kod nas, istakao je, u okupiranoj Srbiji, pod mitraljeskim mecima nemačkih nacista posle školskih časova umirale čete đaka u jednom danu.
“Stradali smo u svakom zaseoku, selu, gradu. Istinitost toga stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida”, ukazao je patrijarh srpski.
Poglavar SPC je sa žaljenjem podsetio i na činjenicu da je svet u kome živimo zaboravio genocid nad srpskim narodom u dvadesetom veku, kao i u vekovima koji su mu prethodili.
” Svako drugo brdo na mestima gde žive Srbi svojevrsna je Golgota”, naveo je patrijarh i dodao da nas teši i uspokojava činjenica da pripadamo narodu koji je u godinama mira, koje su dolazile posle strašnih vremena smrti, sledeći Jevanđelje Vaskrsloga Hrista na kome je utemeljen, praštao dužnicima svojim, a sa pripadnicima drugih naroda želeo i nastojao da izgradi bolju i zajedničku budućnost.
Istakao je da je u prirodi stvorenog bića sadržana njegova povezanost sa svetom, sa prirodom, odnosno sa zemljom na kojoj živi, koja je njegova kolevka, dom i mesto pogreba.
” Kosovo i Metohija su i naša kolevka i naš dom. Na Kosovu i Metohiji, u Staroj Srbiji, nalaze se naši živi i naši pokojnici. Mrtvih nema. Mi smo Crkva živih. Mi smo hrišćanski narod, narod Golgote i Vaskrsenja. Mi smo narod hrišćanskog identiteta izraženog kroz zadužbine, koje čine najgušći molitveni venac hramova na svetu, venac koji smo ispleli na Kosovu i Metohiji. I to je istina što na gori stoji! Tu se prepliću naša prošlost, sadašnjost i budućnost”, naveo je patrijarh Porfirije i poručio:
“Jer, ova sveta i krsnovaskrsna zemlja za nas nije obična teritorija nego upravo ona sveta zemlja iz koje će se probuditi i vaskrsnuti naše ‘polje suhih kostiju’“.
Patrijarh je pozvao da se molimo i da uvek budemo uz svoju stradalnu braću i sestre na Kosovu, koji su živi izraz nade, ljubavi, trajanja i pretrajavanja.
“Uz njih koji su meta nasilja samo zato što su pravoslavni hrišćani, pravoslavni Srbi, što su svoji na svome. Oni žive u takozvanom miru, u ‘miru’ u kojem nema slobode, u ‘miru’ u kojem ima samo straha i nepravde”, naveo je patrijarh Porfirije i poručio da smo opet, kao i mnogo puta ranije, suočeni sa nedaćama i pritiscima, ali da uvek na umu treba da nam budu reči svetog proroka Nauma: „Ako i jesu u sili i mnogo ih ima, opet će se iseći i proći”.
