Čitanjem Proglasa Udruženja novinara Srbije i izložbom priznanja “Crni božur” danas je u Gračanici obeležen 3.maj – Svetski dan slobode medija.
Program obeležavanja započet je minutom ćutanja u znak pošte žrtvama masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju.
„Danas je trostruko tragičan dan – Veliki petak za istoriju čovečanstva i hrišćanstva, tragična godišnjica stradanja naše dece u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju i crn dan za slobodu i našu profesiju“, rekao je obraćajući se okupljenim medijskim radnicima predsednik UNS Živojin Rakočević.
Smatra da je godina za nama godina sunovrata jedne od najvažnijih kategorija u istoriji ljudskog roda – dijaloga.
„Ove godine na svim stranama sveta stradao je dijalog. Stradale su naše kolege, razgovor sa ljudima, stradala je druga strana, sve ono što baštinimo kao najvažnije vrednosti čovečanstva. Ima li ikakvog smisla ponavljati kako smo tragično radili i izveštavali u slučajevima Ribnikara, Dubone? Ima li ikakvog smisla reći da je danas crn dan ove profesije ako znamo da se čitava jedna zajednica, čitava jedna profesija, plaši upotrebe svog maternjeg jezika na Kosovu i Metohiji? Ako danas posle dvadeset godina shvatamo da neke naše kolege prave reviziju tragičnih događaja 17. marta 2004. godine kao da se ništa nije desilo“, upitao je Rakočević.
Rakočević je podvukao da znamo koliko je tragično raditi za istinu, ali da istovremeno moramo biti ponosni što za istu radimo.
„Poručujemo svima onima koji su tragično narušavali dijalog i istinu, koji su zaboravili da je Slavko Ćuruvija profesionalac i čovek i oslobodili sve one koji su odgovorni, da mi znamo kako je tragično raditi za istinu, a moramo istovremeno biti ponosni što za tu istinu radimo. Iz Gračanice, Novog Sada i sa svih mesta i svih redakcija moramo jasno i glasno reći ono što proteklih meseci ponavljamo ‘Ubili ste pravdu, ali istina živi’“, rekao je Rakočević.
Predsednica UNS-ovog ogranka na Kosovu Ivana Vanovac rekla je da ovaj dan mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu dočekuju sa čitavom lepezom problema – pitanjem nestalih i ubijenih novinara, zabranom ulaska štampe na srpskom jeziku, problemom Zakona o radu Nezavisne komisije za medije, složenim finansijskim problemima, nedostatkom i odlivom mladih kadrova, dostupnošću informacija i selektivnim pristupom institucija i političkih struktura, kao i problemom upotrebe maternjeg jezika.
„Sve su ovo ogromni problemi sa kojima se novinari suočavaju. Sve što se dešava građanima, sve o čemu novinari izveštavaju su direktno i problemi novinara i redakcija. Jedan od najvećih problema sa kojim se novinari ovde suočavaju je bezbednost novinara. Mi smo koristili svaku priliku da o tome govorimo. Nažalost, svi mi koji smo ovde prisutni bili smo izloženi različitim pretnjama, provokacijama i nismo bili nimalo zaštićeni. Ne postoji institucionalna volja da se novinarima, u tom smislu, ukaže pažnja i da se na tomo ozbiljnije radi. O svemu tome mi ćemo i dalje govoriti“, istakla je Vanovac.
Vanovac je navela da se najveći broj medija na Kosovu finansira projektno, što, kako je navela, znači da iako možda ne postoji direktna namera donatora da nametne temu, oni to posredno rade, preferirajući neke teme.
“To ograničava kreativnost medija i odvlači novinare malih redakcija od onoga što oni suštinski jesu, a to je pre svega servis građana. Svako projektno finansiranje podrazumeva rad na određeno vreme, tri do šest meseci u najboljem slučaju do godinu dana, što ne daje uporište mladim ljudima da ostanu u tim medijima”, rekla je Vanovac.
Ona je navela da tako dolazimo do sledećeg problema – zadržavanja mladih kadrova u medijima.
“To je situacija kada vam dođu mladi i novinarski nepismeni ljudi, iskoriste vaš prostor, vreme i kapacitete, obuče se i onda postanu plen većih redakciju koje su platežno boljestojeće i samim tim primamljivije. To preti da u potpunosti opustoši redakcije na centralnom Kosovu. To je, čini se, potpuno legitimno, to je tržišna zakonitost, ali moramo računati i na kolegijalnost i solidarnost”, naglasila je Vanovac.
U nameri da istaknu problematiku nedostupnosti informacija i institucija na Kosovu, u holu Doma kulture Gračanica, otvorena je izložba priznanja “Crni božuri” koje UNS-ov ogranak na Kosovu deset godina dodeljuje institucijama, pojedincima i organizacijama za lošu saradnju sa medijima. Nijedno priznanje nikada nije uručeno.
