Prošlo je godinu dana od postizanja Sporazuma o putu normalizacije koji su Beograd i Priština zaključili u Ohridu u Severnoj Makedoniji. Osamnaestog marta prošle godine dve strane su dogovorile plan primene sporazuma i on je od tada postao deo pregovaračkog procesa Srbije za članstvo u EU, objavljeno je tada u Ohridu. Godinu dana nakon toga, međutim nisu otklonjene neke nejasnoće.
Sporazum i aneks za njegovu primenu postignuti su posle nekoliko meseci intenzivnih pregovora uz posredovanje EU kako bi se pomoglo stranama da naprave iskorak u normalizaciji svojih odnosa.
Ključne poruke Aneksa su:
Aneks predstavlja deo Sporazuma:
Kosovo i Srbija obavezali su se da primene sve članove Sporazuma i Aneksa brzo i sa dobrim namerama.
Sporazum i Aneks postaju sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u članstvo u Evropskoj uniji (EU) za Kosovo i Srbiju.
Obe strane će hitno podržati već ispregovaranu Deklaraciju o nestalim osobama.
Kosovo će odmah pokrenuti pregovore u okviru dijaloga koji vodi EU da bi se ostvario adekvatan nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima postignutim u dijalogu – mada se Zajednica srpskih opština ne pominje na direktan način.
U roku od 30 dana, strane će uspostaviti zajedničku komisiju koja će nadgledati primenu ovog sporazuma.
U roku od 150 dana, EU će organizovati donatorsku konferenciju za Kosovo i Srbiju – ali sredstva neće biti dodeljena dok svi delovi Sporazuma ne budu primenjeni.
Kosovo i Srbija saglasni su da će primeniti tačke sporazuma ne uslovljavajući jednu drugom.
Redosled ovih stavki ne određuje redosled primene.
Kosovo i Srbija saglasni su da neće blokirati primenu bilo koje tačke.
Svi razgovori o primeni vodiće se u okviru dijaloga koji moderira Evropska unija.
Nesprovođenje bilo koje od tačaka imaće direktne posledice na evropske integracije i finansijsku pomoć EU.
Eskobar: Prema sporazumu formiranje ZSO je obaveza
Obaveze Srbije i Kosova po sporazumu iz Ohrida naginju ka tome da mnogo više benefita u tom smislu pripada Kosovu a da je na njima samo da formiraju Zajednicu srpskih opština, kada su u pitranju trenutno obaveze jedne i druge strane.
“U okviru Ohridskog sporazuma, od Srbije se traži da prizna suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, njegovu administrativnu kontrolu nad severom, da prizna pasoš, nacionalne simbole, zastavu, lične karte, diplome, vozačke dozvole i sve ostalo. Od Srbije se takođe traži da ne blokira evrointegracije Kosova u bilo koje institucije. U zamenu, Kosovo će formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, što je postojeća pravna obaveza. Tako da, po ceni nečega što je već trebalo da uradi, Kosovo dobija sve beneficije”, izjavio je prošle nedelje specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar.
Jedan od razloga što je evropski posrednik dao nacrt Statuta Kosovu, je bio taj što ga oni nisu izradili. Dakle, napravili smo jedan za njih. I tako, ako im se ne sviđa, trebalo bi da to urade. Ali, mora postojati nacrt Statuta, rekao je Eskobar. Takođe je na pitanje da li ima informacija da Vlada radi na tome odgovorio da “ne veruje da rade”.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je, uoči godišnjice Ohridskog sporazuma, da je krajnje vreme da Beograd i Priština prekinu „začarani krug kriza i tenzija“ i pređu u novu, kako je rekao, evropsku eru.
Borel je naglasio da EU očekuje da lideri Beograda i Prištine pokažu odgovornost, viziju i liderstvo tako što će ostvariti napredak u primeni bez daljeg odlaganja.
„To je prilika koju ne bi trebalo da propuste. EU je i dalje spremna da pomogne Kosovu i Srbiji u svakom koraku na tom putu, ali oni su ti koji moraju da preduzmu te korake i krenu napred“, istakao je Borel u saopštenju koje je objavila Evropska služba za spoljne poslove.
Podsetio je da se sutra navršava prva godišnjica Sporazuma o putu normalizacije koji su Beograd i Priština zaključili u Ohridu u Severnoj Makedoniji.
Sporazum i aneks za njegovu primenu postignuti su posle nekoliko meseci intenzivnih pregovora uz posredovanje EU kako bi se pomoglo stranama da naprave iskorak u normalizaciji svojih odnosa.
Iz Evropske unije kažu da je postignut tek ograničen napredak u primeni ovog sporazuma.
“Zbog toga Evropska unija poziva lidere Srbije i Kosova da pokažu odgovornost, a ukoliko to ne urade, ugroziće kredibilitet i evropske integracije”, naveo je Peter Stano na mreži Iks.
