Novi izveštaj Saveta za štampu Srbije, etnička distanca kada su u pitanju mediji na Kosovu, te pitanje kidnapovanih, nestalih i ubijenih novinara na Kosovu – teme su o kojima smo razgovarali sa novinarkom Jelenom Petković – članicom Međunarodnog pressinstituta, ali i Komisije za žalbe Saveta za štampu Srbije.
Prema najnovijem izveštaju Saveta za štampu Srbije, od 1. jula 2023. godine do kraja prošle godine Savet je zabeležio da je Kodeks novinara Srbije prekršen ukupno 5.551 put, da su mediji u većini prećutkivali ono što je negativno za vlast, da su se u blaćenju opozicije kao izvorima služili anonimnim nalozima na društvenim mrežama, kao i da se pisanje o estradi proširilo na krug ljudi za koje ne znamo uopšte čime se bave, dok je šampion po broju prekršaja tokom godine bio list Alo.
Na pitanje šta nam govori podatak da je zabeleženo gotovo 6.000 prekršaja novinarskog kodeksa, Petković pojašnjava da se to može tumačiti i kao dobra i kao loša vest.
“Dobra je da taj broj nije značajno porastao. Loša, naravno, jeste da je i dalje visok, odnosno da nema smanjenja”, kazala je Petković, podsećajući da se radi o izveštaju koji je rađen na osnovu monitoringa medija tokom izborne kampanje.
Dodaje da je u najvećoj meri kršeno prvo poglavlje kodeksa – istinitost u izveštavanju:
“Među negativne primere izveštavanja koleginice su istakle tekstove o masovnom ubistvu u beogradskoj osnovnoj školi Vladislav Ribnikar koje se dogodilo u maju prošle godine i da su se u medijima pojavljivali čitavi serijali o maloletnom ubici sa temama koje nisu bile javni interesi i koje su uznemiravale veliki broj građana”.
Upravo list Alo i prema našem monitoring prednjači kada je u pitanju dezinformisanje po pitanju Kosova, sa druge strane, dezinformsanje je posebno opasno u vreme tenzija.
“To zaista može dovesti do percepcije javnosti koja može da da podršku pogrešnim i opasnim politikama”, komentarisala je Petković.
“Dezinformacije takođe mogu da šire strah i mržnju i u nekim situacijama mogu čak i da navedu neke pojedince da počine nasilje što može negativno da utiče na celu zajednicu”.
Osvrnuli smo se i na nedavni tekst naše sagovornice “Etnička pristrasnost u medijima – sipanje benzina na žar” u kojem navodi da su medijska magla i selektivno izveštavanje dobro poznata mainstream matrica obaveštavanja o tragedijama i krizama na Kosovu.
Kako mediji na Kosovu, posebno oni koji izveštavaju na albanskom jeziku, doprinose etničkoj pristrasnosti kroz selektivno izveštavanje i stvaranje stereotipa o srpskoj zajednici?
Petković pojašnjava da kada se govori o etničkoj pristrasnosti u medijskom izveštavanju da se tu govori o situaciji “mi protiv njih – oni protiv nas”.
“Zauzimamo stav da je legitimno da na taj način izveštavamo, a naravno da nije. I jedna stvar koju sam radeći godinama na Kosovu primetila jeste da su određeni mediji na albanskom jeziku, a mislim da je sada, nažalost, to postalo dominantno – oni sistematski zanemaruju probleme srpske zajednice, a onda i stigmatizuju” – kazala je Petković, navodeći i konkretne primere.
“Jedan od primjera jeste i način izveštavanja o imovini manastira Visoki Dečani gde se često prenose komentari, sadržaj koji je neki političar napisao i napao i targetirao manastir. I onda se to tako prenosi bez rezerve, drugi portali preuzimaju, a nigde se ne objavljuje demanti, nema ni onog zlatnog novinarskog pravila – druge strane”.
Na komentar da smo kroz naš monitoring medija uočili identičnu situaciju kada je u pitanju uredba Centralne banke Kosova, odnosno da se mediji i kosovski političari bave kako će uredbom biti povećana transparentnost finansiranja, ali ne kako će ova uredba uticati na obične građane, Petković kaže:
“Nemamo razgovor, o tome pričamo ti i ja u jednoj temi koja se odnosi na medije, ali mi nemamo razgovor u medijima o toj situaciji, što bi bilo potpuno logično. Znači to je trebalo da mi ponudi neki novinarski tekst. A toga nema“.
Na pitanje šta onda novinari treba da urade, Petković ističe da je prva i jedina stvar – poštovanje etičkog kodeksa novinara svakog dana.
“Bez obzira na temu, bez obzira na priliku u kojoj se nalazimo, mi to moramo da radimo. I to je jedino rešenje, jedino ispravno. Naravno i naši urednici i vlasnici medija – oni takođe moraju biti posvećeni ovim vrednostima i da omoguće novinarima da slede te profesionalne standarde”.
Petković je i autorka čitavog niza tekstova, ali i istraživanja u vezi sa kidnapovanim, ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu.
Sva ubistva i otmice desili su se između 1998. i 2005. godine. Za ove slučajeve niko nije odgovarao.
Na pitanje ko je zapravo zakazao i zašto i dalje imamo nerasvetljene slučajeve, Petković ističe da je svako nersvetljavanje ubistva ili kidnapovanja novinara neprihvatljivo, te da ima uticaja na čitavo društvo:
“Ono je opasno za društvo i to na nekoliko nivoa. Pre svega to je tragedija porodice i prijatelja osobe nad kojom je zločin počinjen. To je opasno za društvo zato što šalje poruku da nekom možete da oduzmete život i da ćete proći nekažnjeno, a opasno je i za novinarsku profesiju i za širi kontekst informisanja zato što ako se sve to dogodi i takvo jedno ubistvo ostane nekažnjeno, novinari mogu da dođu u situaciju i da biraju o čemu će pisati, jer ne žele da budu mete”.
Ona ističe da su zakazali svi oni koji su na Kosovu preuzeli odgovornost na sebe da se bave vladavinom prava.
“Borba protiv nekažnjivosti zločina nije samo da ispravimo greške iz prošlosti, to je sprečavanje da se slični zločini dogode i u sadašnjosti i u budućnosti. Nažalost, do sada je samo jedan slučaj rešen kao deo predmeta pred Tribunalom u Hagu, nijedan od ostalih nije niti propisno istražen, niti sudski gonjen” – pojašnjava naša sagovornica.
“Oni su žrtve zločinaca i žrtve su neadekvatne istrage”.
Na pitanje zašto je ta solidarnost važna u ovim slučajevima, Petković ističe da je to zato što moramo da razumemo da je napad na jednog novinara – napad na sve novinare.
“Ako ćutimo – da li mi onda ozbiljno shvatamo svoju profesiju? Da li razumemo odgovornost koju nosi naša profesija i etičke standarde i profesionalno izveštavanje koje sve to podrazumeva? Da li mi razumemo da smo svi u istom timu i da radimo i na objektivnom informisanju da bi naša javnost na kraju mogla da sazna šta su prave informacije i šta se zaista dešava. Mi smo svi u ovome. Na kraju zaista nam ostaje da se oslonimo sami na sebe, mi kao novinarska zajednica”.
“Svaki put kada se dogodi neki napad na novinara i dan danas – mi znamo da je to zato što je novinar rekao ono što je istina ili zato što je napisao ono što je činjenica. Mi braneći njega, branimo našu profesiju i sebe kao ljude koji rade u javnom interesu”, zaključila je Petković.
