U umetnosti govora, gde reči postaju alat za prenošenje emocija i inspiracije, ističe se mlada Mitrovčanka Jovana Jokić
Jovana Jokić je dvostruki nosilac Ben Akibinog besedničkog venca za govorništvo koji se dodeljuje u okviru akademskog programa na tradicionalnoj „Nušićijadi“ koja se održava u Ivanjici.
Ova Mitrovčanka svoje obrazovanje započinje u Osnovnoj školi „Branko Radičević“, pohađa i osnovnu muzičku školu, zatim upisuje i Srednju medicinsku, a onda i Pravni fakultet.
Oduvek je znala da je bitno ulagati u ono što čovek voli. Tako je i ona još kao mala, pokazivala velike sklonosti prema govorništvu i javnom nastupu i pasionirano radila na tome.
„Moj prvi javni nastup je bio kada sam imala osam godina u muzičkoj školi. Svirala sam violinu pred puno ljudi, pevala sam, a kasnije se uvek trudila da recitujem i tako zavolela sve što ima veze sa javnim predstavljanjem“, priseća se Jovana svojih prvih umetničkih koraka.
Izbor Pravnog fakulteta nakon medicinske škole, ona opravdava velikom ljubavlju prema govorništvu. Prvi dokaz o svom talentu dobija kao maturant, srednjoškolac i najmlađi učesnik, kada 2019. godine osvaja treće mesto u takmičenju u besedništvu na nivou srednjih škola i fakulteta.
„To takmičenje me je jako zaintrigiralo. Ostavila sam kontakt telefon, raspitala se za temu, prošla sve neke audicije koje su tu bile, i spontano došla do finala. To je za mene tada bio zaista veliki uspeh, osvojila sam treće mesto kao najmlađi učesnik“, priseća se i dodaje da je tema besede bila poređenje vremena u kome je živela njena baka i ona. Sve to na šaljiv način, koji najbolje odslikava duh vremena onda i sada.
To je Jovani bio „vetar u leđa“ da se dalje usavršavanje i učestvuje na različitim manifestacijama. Prva sledeća donela joj je i prvi trofej.
„Nakon upisa prve godine Pravnog fakulteta 2021. godine otvorila se mogućnost takmičenja u Ivanjici na ‘Nušićijadi’, sa kog sam se vratila kao nosilac Ben Akibinog besedničkog venca. Tema besede bila je naše poreklo i ono što mene čini, moj identitet koji sam predstavila kroz naše Kosovo i Metohiju“, otkriva nam ova besednica.
Već sledeće godine na istom tradicionalnom takmičenju, ponovo osvaja besednički venac na temu „Sumnjivo lice“ povodom obeležavanja 100 godina od nastanka ovog dela.
Njena iskrena privrženost poreklu, nacionalnom identitetu i talentu da o tome besedi, mnogi su prepoznali. O tome svedoče i brojni pozivi da učestvuje na mnogim kulturnim manifestacijama, na kojima je predstavljala sebe i grad iz kog dolazi.
„Nakon Ivanjice, učestvovala sam i na takmičenju u Sremskoj Mitrovici, a potom dobila mogućnost da radim u besedničkoj radionici u Herceg Novom, gde sam radila sa divnim ljudima, stekla veliko iskustvo, zato što sam sve ono što sam naučila do sada, mogla da prenesem na druge i to je za mene zaista bilo veliko zadovoljstvo“, iskrena je Jovana dok govori o utiscima sa ovih dešavanja.
Dobrota i iskrenost kao inspiracija
Prema njenim rečima, veština besedništva, leži u iskrenim osećanjima.
„Najbitnije je da se iznose osećanja, jer to publika oseća. Kada sve iznosite srcem, bitno je da nakon izgovorenih reči, vaša publika veruje u to, ali naravno, prvo vi sami morate da verujete u to što govorite“, pojašnjava.
Sa podjednakim žarom govori da je i vera pokretač svega, a pre svega, vera u dobro.
„Ja verujem pre svega u dobrotu, da sve ono što je dobro, svima će nam pomoći, neke prosto sitne stvari, koje su zaista krucijalne u našim životima, nikako one materijalne i prolazne, nego one duhovne, koje pogotovo nama na ovim prostorima puno znače“, ističe Jovana.
Podjednako je, kaže, važno imati porodicu koja vas voli i ljude oko sebe koji vas poštuju i cene bez obzira na sve. Ali pre svega, kada imate veru u sebe i kada ste zadovoljni sobom, onda sve to prenosite i na druge, kaže ova mlada Mitrovčanka.
„Ako ste zadovoljni sobom, smatram da ćete moći da pružite nešto društvu i okolini, da ćete dati neki svoj doprinos. Imati sebe znači da živite svoj život najbolje što znate i da radite ono u čemu uživate“, kategorična je Jovana koja uporedo sa studijama na Pravnom fakultetu, radi i kao zdravstveni radnik.
Najbolje u sebi pronalazi kroz dobru muziku, pisanje i umetnost koja je inspiriše i u kojoj nalazi utočište za sva osećanja, lepa i manje lepa, a koja je obuzimaju svakodnevno.
„Umetnost može pomoći da bar na trenutak zaboravimo sve one loše situacije, u kojima smo se nalazili i u kojima se nalazimo“, uverena je Jovana.
Bol je osećanje o kom bi besedila, kada bi pisala o Kosovskoj Mitrovici.
„Najviše bola bi bilo u toj besedi, ali ima tu i sreće. Ipak je Mitrovica moj grad, volim ga, ali me žalosti to što sada nekako stagniramo i što sve ide silaznom putanjom“, navodi ova mlada Mitrovčanka.
Ipak, poručuje da su strpljenje i dobrota ono što nas može podići iz duhovnog i civilizacijskog posrnuća.
„Rešenje je uvek u nama. Pokušajmo uvek da krenemo od sebe, da svako da neki svoj mali doprinos, ono što je u njegovoj moći da učini. Kada se u tome svi složimo, mislim da ćemo onda napraviti nešto veliko i dobro“, poručuje za kraj razgovora ova mlada umetnica, koja lepotom govora daje svoj mali doprinos velikoj ideji – da kroz vrlinu i dobrotu budemo ljudi u najboljem smislu te reči.
